https://lat.sputnikportal.rs/20221013/falsifikovani-galilejev-rukopis-doveo-do-kontroverzne-knjige-1144551481.html
Falsifikovani Galilejev rukopis doveo do kontroverzne knjige
Falsifikovani Galilejev rukopis doveo do kontroverzne knjige
Sputnik Srbija
Rukopis koji se pripisuje Galileu Galileju za koji je u avgustu utvrđeno da je falsifikat, doveo je do otkrića da je proslavljeni italijanski astronom napisao... 13.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-13T22:57+0200
2022-10-13T22:57+0200
2022-10-13T22:57+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
čas istorije
galileo
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/19/1141633468_0:75:2047:1226_1920x0_80_0_0_172a92671d0617ea9adae793b49a578d.jpg
Ranije neobjavljene Galilejeve beleške koje su proverene nakon otkrića falsifikata ukazuju na to da je on bio pravi autor rasprave pod nazivom „Considerazioni Astronomiche di Alimberto Mauri“ (Astronomska razmatranja Alimberta Maurija) — koja je objavljena u 1604.Neki drugi naučnici tog vremena sumnjali su da je Galileo autor dela kada je objavljeno, iako je pripisano pseudonimu Alimberto Mauri. Poznato je da je Galileo objavljivao pod drugim pseudonimima kako bi izbegao kontroverze, ali njegovo autorstvo „Astronomskih razmatranja“ do sada nije potvrđeno.Traktat je objavljen samo nekoliko godina pre Galilejevog čuvenog dela „Zvezdani glasnik“, u kojem je 1610. opisao svoja revolucionarna posmatranja Zemljinog meseca i četiri Jupiterova meseca kroz prvi zabeležen astronomski teleskop.„Možete ga smatrati uvodom za ‘Zvezdanog glasnika’, što je bilo delo bez premca koje je promenilo istoriju astronomije i nauke uopšte. Za istoričare filozofije poput mene, ovo je riznica“, rekao je Koši za „Lajv sajens“.Pisanje pod pseudonimomOtkriće da je Galileo autor „Astronomskih razmatranja“ povezano je sa otkrićem ranije ove godine da je rukopis koji se pripisuje Galileju u biblioteci Univerziteta u Mičigenu zapravo falsifikat.Vodeni žigovi na papiru rukopisa pokazuju da je on morao biti napisan više od 100 godina nakon Galilejeve smrti 1642. godine, što dokument čini lažnim.Istraga je takođe otkrila da su dva pisma korišćena za potvrdu autentičnosti rukopisa takođe bila falsifikat i pošto se u jednom od pisama takođe tvrdi da je Galilej napisao „Astronomska razmatranja“, i to pripisivanje je bilo sumnjivo.Galileo nikada nije priznao da je napisao „Astronomska razmatranja“, a do sada je jedini dokaz bilo to falsifikovano pismo. Ali ranije ove godine, Koši je otkrio neobjavljenu belešku koju je Galileo autentično napisao u biblioteci u Firenci, u kojoj je astronom naveo nekoliko mesta na kojima je italijanski naučnik Ludoviko dele Kolombe napao njegove ideje. Među njima, Galileo je primetio da je Dele Kolombe kritikovao „Astronomska razmatranja — pokazujući da se Galileo osećao lično napadnutim kad god bi Alimberto Mauri bio kritikovan u štampi, rekao je Koši.Galilejeve kontroverzne teorijeKoši je rekao da je dele Kolombe objavio raspravu u kojoj tvrdi da „nova zvezda“ viđena 1604. (zapravo supernova) uopšte nije nova, već trajna i samo povremeno vidljiva. Te ideje su se poklapale sa preovlađujućim aristotelovskim teorijama oličenim u Ptolomejevom geocentričnom modelu Sunčevog sistema, koji je tvrdio da su sunce, planete i zvezde fiksni i nepromenljivi i da kruže oko Zemlje.Ali Galilej, koji je pisao pod pseudonimom Alimberto Mauri, ukazao je da je „nova zvezda“ zapravo nova i naveo mehanizme koji su je mogli stvoriti. Takođe je uveo nekoliko drugih radikalnih ideja za to vreme, kao što je da bi Mesec mogao imati planine.„Ovo je odličan primer kako strpljivo i inteligentno arhivsko istraživanje može da povrati deo štete koju su naneli falsifikatori. Dr Koši nam je pokazao da će nas kombinacija skepticizma i veštine dovesti do istorijske istine“, rekao je Nik Vajlding, istoričar sa Državnog univerziteta Džordžije koji je otkrio falsifikovanje rukopisa Univerziteta u Mičigenu.Koši je naveo da je Galileo napisao „Astronomska razmatranja“ dok je predavao na Univerzitetu u Padovi, gradu na severu Italije kojim je tada vladala Republika Venecija. Rasprava je možda bila pokušaj Galileja da pronađe pokroviteljstvo u Rimu, jer je posvećena papinom blagajniku, ukazao je Koši.Ali Rim i Venecija su u to vreme bili u diplomatskoj svađi, „pa ne bi bilo mudro od Galileja da stavi njegovo ime u raspravu koja je bila posvećena javnom neprijatelju“, rekao je Koši.
https://lat.sputnikportal.rs/20220825/1141614602.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, čas istorije, galileo, magazin
nauka i tehnologija, čas istorije, galileo, magazin
Falsifikovani Galilejev rukopis doveo do kontroverzne knjige
Rukopis koji se pripisuje Galileu Galileju za koji je u avgustu utvrđeno da je falsifikat, doveo je do otkrića da je proslavljeni italijanski astronom napisao drugačiju, kontroverznu knjigu, ali pod pseudonimom.
Ranije neobjavljene Galilejeve beleške koje su proverene nakon otkrića falsifikata ukazuju na to da je on bio pravi autor rasprave pod nazivom „Considerazioni Astronomiche di Alimberto Mauri“ (Astronomska razmatranja Alimberta Maurija) — koja je objavljena u 1604.
Neki drugi naučnici tog vremena sumnjali su da je Galileo autor dela kada je objavljeno, iako je pripisano pseudonimu Alimberto Mauri. Poznato je da je Galileo objavljivao pod drugim pseudonimima kako bi izbegao kontroverze, ali njegovo autorstvo „Astronomskih razmatranja“ do sada nije potvrđeno.
„To je potpuna rasprava, a napisao ju je jedan od najbriljantnijih umova zapadne nauke“, rekao je Mateo Koši, istraživač na Odeljenju za filozofiju i kulturno nasleđe na Univerzitetu u Veneciji koji obelodanio najnovije otkriće.
Traktat je objavljen samo nekoliko godina pre Galilejevog čuvenog dela „Zvezdani glasnik“, u kojem je 1610. opisao svoja revolucionarna posmatranja Zemljinog meseca i četiri Jupiterova meseca kroz prvi zabeležen astronomski teleskop.
„Možete ga smatrati uvodom za ‘
Zvezdanog glasnika’, što je bilo delo bez premca koje je promenilo istoriju astronomije i nauke uopšte. Za istoričare filozofije poput mene, ovo je riznica“,
rekao je Koši za „Lajv sajens“.
Otkriće da je Galileo autor „Astronomskih razmatranja“ povezano je sa otkrićem ranije ove godine da je
rukopis koji se pripisuje Galileju u biblioteci Univerziteta u Mičigenu zapravo falsifikat.
Vodeni žigovi na papiru rukopisa pokazuju da je on morao biti napisan više od 100 godina nakon Galilejeve smrti 1642. godine, što dokument čini lažnim.
Istraga je takođe otkrila da su dva pisma korišćena za potvrdu autentičnosti rukopisa takođe bila falsifikat i pošto se u jednom od pisama takođe tvrdi da je Galilej napisao „Astronomska razmatranja“, i to pripisivanje je bilo sumnjivo.
Galileo nikada nije priznao da je napisao „Astronomska razmatranja“, a do sada je jedini dokaz bilo to falsifikovano pismo. Ali ranije ove godine, Koši je otkrio neobjavljenu belešku koju je Galileo autentično napisao u biblioteci u Firenci, u kojoj je astronom naveo nekoliko mesta na kojima je italijanski naučnik Ludoviko dele Kolombe napao njegove ideje. Među njima, Galileo je primetio da je Dele Kolombe kritikovao „Astronomska razmatranja — pokazujući da se Galileo osećao lično napadnutim kad god bi Alimberto Mauri bio kritikovan u štampi, rekao je Koši.
„Kada je Galileo u svojoj privatnoj belešci napisao: [Lodoviko dele Kolombe] govori o meni s prezirom‘, prepoznao je sebe kao Maurija“, rekao je Koši.
Galilejeve kontroverzne teorije
Koši je rekao da je dele Kolombe objavio raspravu u kojoj tvrdi da „nova zvezda“ viđena 1604. (zapravo supernova) uopšte nije nova, već trajna i samo povremeno vidljiva. Te ideje su se poklapale sa preovlađujućim aristotelovskim teorijama oličenim u Ptolomejevom geocentričnom modelu Sunčevog sistema, koji je tvrdio da su sunce, planete i zvezde fiksni i nepromenljivi i da kruže oko Zemlje.
Ali Galilej, koji je pisao pod pseudonimom Alimberto Mauri, ukazao je da je „nova zvezda“ zapravo nova i naveo mehanizme koji su je mogli stvoriti. Takođe je uveo nekoliko drugih radikalnih ideja za to vreme, kao što je da bi Mesec mogao imati planine.
„Sigurnije je koristiti pseudonim, jer ako stvari ne idu kako treba, onda nećete biti krivi. Ali ako prođe, onda možete reći: 'To sam bio ja sve vreme“, rekao je Peter Barker, profesor istorije nauke na Univerzitetu Oklahoma.
„Ovo je odličan primer kako strpljivo i inteligentno arhivsko istraživanje može da povrati deo štete koju su naneli falsifikatori. Dr Koši nam je pokazao da će nas kombinacija skepticizma i veštine dovesti do istorijske istine“, rekao je Nik Vajlding, istoričar sa Državnog univerziteta Džordžije koji je otkrio falsifikovanje rukopisa Univerziteta u Mičigenu.
Koši je naveo da je Galileo napisao „Astronomska razmatranja“ dok je predavao na Univerzitetu u Padovi, gradu na severu Italije kojim je tada vladala Republika Venecija. Rasprava je možda bila pokušaj Galileja da pronađe pokroviteljstvo u Rimu, jer je posvećena papinom blagajniku, ukazao je Koši.
Ali Rim i Venecija su u to vreme bili u diplomatskoj svađi, „pa ne bi bilo mudro od Galileja da stavi njegovo ime u raspravu koja je bila posvećena javnom neprijatelju“, rekao je Koši.
