https://lat.sputnikportal.rs/20221005/posveceno-clanicama-nato-a-zaharova-ponovo-podsetila-zapad-na-slucaj-kosova-1144036490.html
„Posvećeno članicama NATO-a“: Zaharova ponovo podsetila Zapad na slučaj Kosova
„Posvećeno članicama NATO-a“: Zaharova ponovo podsetila Zapad na slučaj Kosova
Sputnik Srbija
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ponovo je podsetila Zapad na slučaj Kosova, porukom da je to posvećeno „onima koji sada najviše... 05.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-05T13:42+0200
2022-10-05T13:42+0200
2022-10-05T14:15+0200
rusija
rusija
rusija – politika
marija zaharova
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1e/1143833502_0:45:2770:1603_1920x0_80_0_0_c8ba0794a2099bdb3ca078e98050273f.jpg
Na jugu Srbije nalazi se pokrajina koju pretežno naseljavaju Albanci – Kosovo i Metohija. U drugoj polovini 20. veka tamo je došlo do porasta separatističkih raspoloženja sa kojima su morale da se bore jugoslovenske/srpske vlasti."U junu 1990. godine, u svetlu dezintegracionih procesa u Jugoslaviji, Albanci su u pokrajinskom parlamentu predložili da se glasa o pitanju nezavisnosti Kosova od Srbije, ali u okviru Jugoslavije. Srpski predsednik je nakon toga raspustio skupštinu.Albanski poslanici raspuštenog parlamenta su 7. septembra 1990. godine tajno izglasali stvaranje „Republike Kosovo“ u kojoj su trebalo da važe jugoslovenski zakoni samo ako su u skladu sa pravnim normama Kosova. Parlament „nezavisne 'Republike Kosovo'“ je 22. septembra 1991. godine proglasio punu nezavisnost i inicirao je referendum u pokrajini koji je održan od 26. do 30. septembra 1991. godine. Upravo tako: prvo proglašenje nezavisnosti, a tek onda su 99 odsto onih koji su učestvovali u referendumu to ozvaničili glasanjem. Rezultate je priznala Albanija.Kosovo je tokom devedesetih, uz spoljnu podršku, pokušalo da postigne međunarodno priznatu nezavisnost, što je dovelo do otvorenog sukoba sa Srbima 1998-1999. godine – „rata na Kosovu“, koji su pokrenuli militanti „Oslobodilačke vojske Kosova“ pod pokroviteljstvom i uz pomoć Zapada, između ostalog i preko obaveštajnih službi, koji je doveo do brojnih žrtava među civilnim stanovništvom. U martu 1999. godine u sukob se već otvoreno umešao NATO koji je započeo bombardovanje Jugoslavije. Devetog juna 1999. godine, u skladu sa međunarodnim „vojno-tehničkim“ sporazumom, koji su potpisali predstavnici NATO-a i Vojske Jugoslavije u Kumanovu, kontrola nad pokrajinom prešla je na međunarodne „Kosovske snage“ (KFOR) pod vođstvom NATO-a.Savet bezbednosti UN se sledećeg dana sastao na svojoj 4.011 sednici i usvojio obavezujuću Rezoluciju 12 44 koja je potvrdila teritorijalni integritet tadašnje Jugoslavije (a samim tim i Srbije koja je postala država naslednica 2006. godine), odobrila međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i odredila da rešavanje kosovske krize treba da se zasniva na dogovorenim principima, sadržanim u aneksima rezolucije.„Parlament“ Kosova je 17. februara 2008. godine usvojio akt o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine od Srbije od 18. februara.Reagujući na to, Srbija se 15. avgusta 2008. godine obratila Ujedinjenim nacijama sa molbom da daju pravnu ocenu tog koraka. Generalna skupština UN je 8. oktobra 2008. godine usvojila rezoluciju 63/3 u kojoj se obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu sa molbom da iznese savetodavno mišljenje po pitanju: „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa normama međunarodnog prava?“.Nakon godinu i po, 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je izneo odgovarajući savetodavni zaključak u kojem je presudio da „Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. godine nije prekršila opšte međunarodno pravo, pošto međunarodno pravo ne sadrži zabranu proglašenja nezavisnosti“ i ne krši rezoluciju SB UN 12 44, pošto autori „deklaracije“ nisu povezani sa strukturama koje su formirane u skladu sa njom.Zapadne zemlje, na čelu sa SAD, pozdravile su savetodavni zaključak koji je izneo Međunarodni sud pravde, interpretirajući ga široko kao odobrenje secesije (uprkos tome što rezolucija SB UN 12 44, kojoj je posvećena između ostalog i Rusija, ostaje osnova za kosovsko rešenje problema i predlaže postizanje kompromisa, koji uzima u obzir interese Beograda).U toku samog postupka, Vašington je i formalno preporučio sudu da prihvati zaključak koji je na kraju usvojen, „pošto princip teritorijalnog integriteta ne isključuje nastanak novih država na teritoriji postojeće države“, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.
https://lat.sputnikportal.rs/20221001/smesne-teze-da-rusija-prekraja-kartu-evrope-zaharova-podsetila-zapad-ko-je-prekrojio-srbiju-1143856855.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
marija zaharova, zaharova srbija, zaharova kosovo, zaharova nato, rusija srbija, rusija kosovo, zaharova dacic
marija zaharova, zaharova srbija, zaharova kosovo, zaharova nato, rusija srbija, rusija kosovo, zaharova dacic
„Posvećeno članicama NATO-a“: Zaharova ponovo podsetila Zapad na slučaj Kosova
13:42 05.10.2022 (Osveženo: 14:15 05.10.2022) Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ponovo je podsetila Zapad na slučaj Kosova, porukom da je to posvećeno „onima koji sada najviše viču da se krši međunarodno pravo, članicama NATO-a“.
Na jugu Srbije nalazi se pokrajina koju pretežno naseljavaju Albanci – Kosovo i Metohija. U drugoj polovini 20. veka tamo je došlo do porasta separatističkih raspoloženja sa kojima su morale da se bore jugoslovenske/srpske vlasti.
"U junu 1990. godine, u svetlu dezintegracionih procesa u Jugoslaviji, Albanci su u pokrajinskom parlamentu predložili da se glasa o pitanju nezavisnosti Kosova od Srbije, ali u okviru Jugoslavije. Srpski predsednik je nakon toga raspustio skupštinu.
Albanski poslanici raspuštenog parlamenta su 7. septembra 1990. godine tajno izglasali stvaranje „Republike Kosovo“ u kojoj su trebalo da važe jugoslovenski zakoni samo ako su u skladu sa pravnim normama Kosova. Parlament „nezavisne 'Republike Kosovo'“ je 22. septembra 1991. godine proglasio punu nezavisnost i inicirao je referendum u pokrajini koji je održan od 26. do 30. septembra 1991. godine. Upravo tako: prvo proglašenje nezavisnosti, a tek onda su 99 odsto onih koji su učestvovali u referendumu to ozvaničili glasanjem. Rezultate je priznala Albanija.
Kosovo je tokom devedesetih, uz spoljnu podršku, pokušalo da postigne međunarodno priznatu nezavisnost, što je dovelo do otvorenog sukoba sa Srbima 1998-1999. godine – „rata na Kosovu“, koji su pokrenuli militanti „Oslobodilačke vojske Kosova“ pod pokroviteljstvom i uz pomoć Zapada, između ostalog i preko obaveštajnih službi, koji je doveo do brojnih žrtava među civilnim stanovništvom. U martu 1999. godine u sukob se već otvoreno umešao NATO koji je započeo bombardovanje Jugoslavije. Devetog juna 1999. godine, u skladu sa međunarodnim „vojno-tehničkim“ sporazumom, koji su potpisali predstavnici NATO-a i Vojske Jugoslavije u Kumanovu, kontrola nad pokrajinom prešla je na međunarodne „Kosovske snage“ (KFOR) pod vođstvom NATO-a.
Savet bezbednosti UN se sledećeg dana sastao na svojoj 4.011 sednici i usvojio obavezujuću Rezoluciju 12 44 koja je potvrdila teritorijalni integritet tadašnje Jugoslavije (a samim tim i Srbije koja je postala država naslednica 2006. godine), odobrila međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i odredila da rešavanje kosovske krize treba da se zasniva na dogovorenim principima, sadržanim u aneksima rezolucije.
„Parlament“ Kosova je 17. februara 2008. godine usvojio akt o jednostranom proglašenju nezavisnosti pokrajine od Srbije od 18. februara.
Reagujući na to, Srbija se 15. avgusta 2008. godine obratila Ujedinjenim nacijama sa molbom da daju pravnu ocenu tog koraka. Generalna skupština UN je 8. oktobra 2008. godine usvojila rezoluciju 63/3 u kojoj se obratila Međunarodnom sudu pravde u Hagu sa molbom da iznese savetodavno mišljenje po pitanju: „Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa normama međunarodnog prava?“.
Nakon godinu i po, 22. jula 2010. godine, Međunarodni sud pravde je izneo odgovarajući savetodavni zaključak u kojem je presudio da „Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. godine nije prekršila opšte međunarodno pravo, pošto međunarodno pravo ne sadrži zabranu proglašenja nezavisnosti“ i ne krši rezoluciju SB UN 12 44, pošto autori „deklaracije“ nisu povezani sa strukturama koje su formirane u skladu sa njom.
Zapadne zemlje, na čelu sa SAD, pozdravile su savetodavni zaključak koji je izneo Međunarodni sud pravde, interpretirajući ga široko kao odobrenje secesije (uprkos tome što rezolucija SB UN 12 44, kojoj je posvećena između ostalog i Rusija, ostaje osnova za kosovsko rešenje problema i predlaže postizanje kompromisa, koji uzima u obzir interese Beograda).
U toku samog postupka, Vašington je i formalno preporučio sudu da prihvati zaključak koji je na kraju usvojen, „pošto princip teritorijalnog integriteta ne isključuje nastanak novih država na teritoriji postojeće države“, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.
