Rast kamata na stambene kredite – koliko je opasan
CC0 / /
Pratite nas
Možda i bude nekih neprijatnih situacija zbog rasta kamata na stambene kredite, ali ništa što bi bilo strašno da bi iziskivalo posebnu reakciju države, odnosno Narodne banke Srbije, smatra finansijski savetnik i urednik portala Kamatica, Dušan Uzelac.
Posle povećanja referentne kamatne stope od strane Evropske centralne banke (ECB) na 1,25 odsto, a povećana je za tri četvrtine procentnog poena što nije nikad pre, šestomesečni euribor koji utiče na visinu kamate na stambene kredite indeksiranih u evrima u našim bankama otišao je na jedan odsto. Procene da će u okolnostima globalne krize, u pokušaju evrozone da obuzda inflaciju, ECB i dalje podizati referentnu kamatnu stopu upravo je potvrdila njena šefica Kristin Lagard. I dalje će rasti čak iako bi, kako kaže, to pooštravanje monetarne politike dovelo do slabijeg privrednog rasta.
Rast euribora i kamata na stambene kredite
Već je izračunato da će zbog povećanja šestomesečnog euribora - kamatne stope po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac , koji je 30. Juna porastao nešto više od jedan odsto, rata stambenog kredita od 50.000 evra poskupela za 40 evra.
Udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva, izračunalo je da bi rata za toliki iznos kredita uzet na 20 godina, koja je na početku godine bila 276 evra, na kraju godine rasta euribora mogla da iznosi 316 evra. U slučaju da na kraju godine euribor ode na dva odsto rata bi u prvoj polovini naredne godine izašla na 344 evra, pokazala je njihova računica.
Uz savet građanima da budu oprezni kada se zadužuju, Uzelac ipak za Sputnjik kaže da situacija nije kritična da bi zahtevala neko upravljanje njom od strane regulatora. On napominje da je euribor mirovao sedam godina i sada je porastao na jedan odsto, a da je tokom velike ekonomske krize iz 2008. godine on išao i preko pet procenata.
Kada je u pitanju mogućnost upravljanja situacijom od strane regulatora, odnosno NBS, to je, smatra on, uvek na klackalici između kapitalizma i socijalizma, između tržišta i države i to, po njegovoj oceni, nije najpametnije rešenje, mada je u nekim situacijama neophodno.
„Imali smo primer moratorijauma na otplatu kredita u vreme pandemije kovida, gde su banke, tačnije NBS je shvatila situaciju, a one su to nevoljno radile. Poslovne banke će uvek reći – dajte da mi uzmemo pare, probleme ne uzimamo. To je opcija koja je uvek na stolu“, navodi Uzelac.
NBS će tako, na primer, u oktobru doneti odluku koja će poljoprivrednicima upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji otplaćuju poljoprivredne kredite, omogućiti da do aprila podnesu zahtev za moratorijum, odnosno odlaganje otplate kredita na period do 12 meseci. Moratorijum se neće sprovoditi po automatizmu već će zainteresovani poljoprivrednici podnositi pojedinačne zahteve.
Banke su samo prodavnice
On ukazuje i na situaciju kada se država umešala i ona platila ceh u slučaju kamatnih stopa na stambene kredite uzete u švajcaskim francima. Mi, kaže naš sagovornik, banke doživljavamo kao instituciju iako su one samo prodavnice koje su tu da zarade na prodaji kredita.
Na pitanje da li bi zato one u ovoj situaciji, na primer, mogle da se odreknu dela svoje marže koja je uz euribor sastavni deo kamatne stope, on kaže da bi to moglo da se desi samo kada bi one imale problem da drže maržu.
„Kada klijent kasni tri rate to je problem klijenta, a kada kasni 10 rata to je problem banke. I tu je neka fina granica. Nijedna banka ne želi sebi da pravi nenaplative kredite koji su omča oko vrata poslovanju. To od njih pravi neprofitabilne prodavnice. Ako prodajete nešto što ne možete da naplatite onda je pitanje dana kada ćete se ugasiti“, objašnjava ovaj finansijski savetnik.
On upozorava da klijent koji je u problemu na to mora banci da ukaže, kako ne bi napravio još veći problem.
„Banke imaju mehanizme popuštanja te politike naplate da onome koje u problemu ponude neko refinansiranje, odlaganje. Nikada to neće biti po cenu njihovog poslovanja, uvek će tu postojati neki trošak i provizija, ali će to biti olakšanje u smislu kupovine vremena za onog ko je u problemu“, ističe urednik portala Kamatica.
Ipak kaže da je, koliko god mogle da se tu umešaju poslovne banke, pa i NBS kao glavni regulator, glavna odluka na građanima zainteresovanim za kupovinu stambenog kredita.
Glavno je ipak na građanima
Svakom zainteresovanom svi prodavci će uvek reći da je upravo pravo vreme za kupovinu onoga što prodaju, bilo da je to nekretnina, ili kredit. Kupovina stana, odnosno stambenog kredita je na neki način životna odluka koja je individualna i kada o tome donose odluku ljudi pre svega, kaže, treba da se rukovode kapacitetom svog zarađivanja.
„To je ono što otplaćuje kredit. Ne otplaćuje kredit jeftina ili skupa kamatna stopa, već zarada koju klijent generiše. Ako postoji perspektiva posla, ili radnog mesta, ili firme, ili danas- sutra promena firme, tržišta, zemlje, to svako individualno tumači i ako je kapacitet izvestan onda to nije problem“, kaže Uzelac.
On slikovito objašnjava da ako neko kupi kredit koji plaća 300 evra mesečno i ako ima lufta da on poskupi čak i 50 odsto, na 450 evra, a to mu ne kvari finansijsku egzistenciju, onda to nije loša odluka. Pogotovo, dodaje on, ako se tolike pare izdvajaju za najam stana.
Moguća i fiksna kamata
Ukoliko nekoga brine skok euribora, moguće je, podseća Uzelac, uzeti kredit sa fiksnom kamatnom stopom koja se ne menja i na te promene ne utiču, ali je ona uvek veća od varijabilne.
Evropska centralna banka će nastaviti sa podizanjem referentne kamatne stope pa je jedna od mogućnosti i podizanje stambenog kredita sa fiksnom kamatom
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Mogućnost refinansiranja kredita i zamena promenljive fiksnom kamatnom stopom postoji i to može da bude jedna od opcija zaštite od poskupljenja kredita u situaciji kada od pomeranja referentne kamatne stope strahuju i klijenti i banke, kaže naš sagovornik. Pogotovo ako veći deo kredita nije otplaćen.
Ekonomisti, međutim, smatraju da i najnovija izjava Lagardove da će inflaciju vratiti na ciljani nivo od dva odsto „u srednjem roku“ svedoči o tome da rast referentne kamatne stope koji se najavljuje ipak neće biti ni veliki, ni skokovit, već umeren i „na rate“.
