https://lat.sputnikportal.rs/20220918/sta-srbija-i-svet-mogu-ocekivati-od-generalne-skupstine-ujedinjenih-nacija-1142956593.html
Šta Srbija i svet mogu očekivati od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
Šta Srbija i svet mogu očekivati od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
Sputnik Srbija
Kriza u Ukrajini, kovid-19, globalna kriza u snabdevanju hranom i klimatske promene biće naredne nedelje u fokusu svetskih lidera, na 77. zasedanju Generalne... 18.09.2022, Sputnik Srbija
2022-09-18T20:31+0200
2022-09-18T20:31+0200
2022-09-18T20:31+0200
svet
svet
srbija – politika
rusija – politika
un
generalna skupština un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112037/88/1120378823_0:136:3399:2048_1920x0_80_0_0_cc00a8dea3eda375a94f39d8679e8fd4.jpg
Centralna debata Generalne skupštine trajaće od utorka, 20. septembra do ponedeljka, 26. septembra sa temom pod nazivom „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za prepletene izazove“, a Srbija će na ovom zasedanju biti prisutna na najvišem nivou.Kako za Sputnjik kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, Srbija ima problema sa pritiscima koji se na nju vrše u pogledu Kosova i Republike Srpske, ali i javno definisane želje Zapada da što pre utvrdi svoje isključive interese na Balkanu.„Zapad zbog toga primorava Srbija da izvrši neke korekcije u svom stavu. Naravno, nema izgleda da bi to moglo da ima bilo kakav rezultat, ali pritisci na Srbiju će se nastaviti i tokom ovog zasedanja i po njegovom okončanju, jer se Zapadu očigledno žuri da što pre konsoliduje svoju geografsku i geopolitičku pozadinu kako bi imali slobodnije ruke za produbljivanje pritiska na Rusiju i šire zaokruživanje Kine i njeno neprekidno provociranje“, navodi iskusni diplomata.Šta svet može očekivati od GS UNU redovnim okolnostima, primećuje naš sagovornik, Ujedinjene nacije bi trebalo da budu mesto za iznalaženje diplomatskog rešenja i mirno rešavanje konflikata. Međutim, kako kaže, činjenica je da se svet danas nalazi pred nizom problema i dilema, ali i u jednoj vrsti rekonfiguracije, kada iz unipolarnog poretka treba da pređe u dvopolarni ili višepolarni.Nema sumnje da je upravo to, kako dodaje, ono što rukovodi političku misao Amerike i kolektivnog zapada, ali to ne znači da oni u tu misao i sami zaista duboko veruju, budući da se na drugoj strani sveta pojavljuje sve direktniji i širi otpor prema takvoj politici jedne velike sile - politici kažnjavanja i intervencija.„Ta činjenica je nešto što će svakako da deluje na Ameriku i njene zapadne saveznike u smislu veće opreznosti i možda realnijeg sagledavanja vlastitih mogućnosti, ali treba imati na umu da je to proces koji nije završen, naprotiv, tek je na početku. Lično mislim da će skup u Njujorku biti jedinstvena prilika, možda jedna od poslednjih istorijskih šansi da se zaustavi nizbrdica međunarodnih odnosa i da se oni koji pomišljaju da Rusiju mogu da svedu na nulu pomoću raznih aktivnosti, uključujući i produžavanje sukoba u Ukrajini, prizovu pameti“, smatra iskusni diplomata.Ispipavanje pulsaOn je uveren da će u Njujorku doći do, makar i neformalnog, susreta između ministra Lavrova i njegovih zapadnih oponenata, jer nije moguće, kako kaže, ne iskoristiti tu šansu za ispipavanje pulsa druge strane, ako ne i za ispitivanje terena za moguće zaustavljanje ovog srljanja u propast i mogućnosti uravnotežavanja interesa.„Poruke koje će svetski lideri i ministri spoljnih poslova poslati sa glavne govornice Generalne skupštine biće pokazatelj toga dokle su pojedine zemlje spremne da idu u nepoznato, odnosno u dalje pogoršavanje međunarodnih odnosa, ali i dokle su neke druge države spremne da se tome suprotstave, bilo odbijanjem da se pridruže takvoj politici, bilo odazivanjem na pozive drugih zemalja da se same bolje organizuju, kako bi kao jedan grupni glas jače delovale. Mislim da je Šangajska organizacija za saradnju jedan od takvih pokušaja, neka vrsta reakcije na ono što SAD sa svojim zapadnim saveznicima žele da diktiraju svetu kao jedinu moguću politiku, a to je politika nametanja američke volje svima“, kaže Jovanović.U tom smislu je, primećuje, dosta optimistično to da zemlje poput Turske žele da postanu član Šangajske organizacije za saradnju već iduće godine.„Tako da ne treba izvlačiti konačne zaključke o ishodu ovog zasedanja Generalne skupštine UN, ali ovo je svakako šansa, jedna od retkih, možda i poslednjih šansi za sve ključne aktere da, ako ništa drugo, bar ostvare kontakte, pošalju poruke i daju materijal za razmišljanje drugoj strani“, navodi Jovanović.Možda će, kaže, ovo biti prilika i za lansiranje ideje o potrebi održavanja nekog vanrednog zasedanja GS UN, s obzirom na vrlo zabrinjavajuću sliku sveta koja u ovom trenutku postoji.„Često su vanredna zasedanja bila održavana i povodom manje teških trenutaka, a ovo je situacija koju bi trebalo iskoristiti da se takva jedna ideja lansira i da bude podržana od većine članica. To će, ako ništa drugo, pomoći da se održi momentum okupljanja i dobijanja prilike za razmenu mišljenja i eventualnog dogovaranja. Sa druge strane, jedno vanredno zasedanje u predvidljivom roku bi moglo da natera sve zemlje da više razmišljaju o ozbiljnosti ovog trenutka i da dođu sa svežim i inovativnim idejama kako da se sve ovo zaustavi, a svet vrati na raniji kolosek relativne stabilnosti i međusobne saradnje“, zaključuje Vladislav Jovanović za Sputnjik.
https://lat.sputnikportal.rs/20220914/pocela-sednica-generalne-skupstine-un-1142660052.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
svet, srbija – politika, rusija – politika, un, generalna skupština un
svet, srbija – politika, rusija – politika, un, generalna skupština un
Šta Srbija i svet mogu očekivati od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija
Kriza u Ukrajini, kovid-19, globalna kriza u snabdevanju hranom i klimatske promene biće naredne nedelje u fokusu svetskih lidera, na 77. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku. Šta svet i Srbija mogu očekivati od ovog zasedanja i da li će Ist River biti centar diplomatije i rešavanja konflikata ili još jedna platforma za osudu Rusije?
Centralna debata Generalne skupštine trajaće od utorka, 20. septembra do ponedeljka, 26. septembra sa temom pod nazivom „Prelomni trenutak: transformativna rešenja za prepletene izazove“, a Srbija će na ovom zasedanju biti prisutna na najvišem nivou.
Kako za Sputnjik kaže nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, Srbija ima problema sa pritiscima koji se na nju vrše u pogledu Kosova i Republike Srpske, ali i javno definisane želje Zapada da što pre utvrdi svoje isključive interese na Balkanu.
„Zapad zbog toga primorava Srbija da izvrši neke korekcije u svom stavu. Naravno, nema izgleda da bi to moglo da ima bilo kakav rezultat, ali pritisci na Srbiju će se nastaviti i tokom ovog zasedanja i po njegovom okončanju, jer se Zapadu očigledno žuri da što pre konsoliduje svoju geografsku i geopolitičku pozadinu kako bi imali slobodnije ruke za produbljivanje pritiska na Rusiju i šire zaokruživanje Kine i njeno neprekidno provociranje“, navodi iskusni diplomata.
Šta svet može očekivati od GS UN
U redovnim okolnostima, primećuje naš sagovornik, Ujedinjene nacije bi trebalo da budu mesto za iznalaženje diplomatskog rešenja i mirno rešavanje konflikata. Međutim, kako kaže, činjenica je da se svet danas nalazi pred nizom problema i dilema, ali i u jednoj vrsti rekonfiguracije, kada iz unipolarnog poretka treba da pređe u dvopolarni ili višepolarni.
„Sasvim je sigurno da će ovo zasedanje GS UN biti slika sveta koji je u procesu punog preuređenja, pa s obzirom na to da se mogu očekivati polemike, neargumentovane kritike i pokušaji mobilizacije zemalja za satanizaciju neke države ili grupe zemalja, pre će biti da će to biti poprište, negoli mesto dogovaranja i sporazumevanja. Za očekivati je da svoju šansu na ovom zasedanju pokušaju da iskoriste one snage koje su punoj meri angažovane protiv Rusije i koje imaju aspiracije da tu zemlju, kao veliku silu, bukvalno eliminišu sa svetske scene i zamene je nekim svojim projekcijama“, ocenjuje bivši ambasador Srbije u UN.
Nema sumnje da je upravo to, kako dodaje, ono što rukovodi političku misao Amerike i kolektivnog zapada, ali to ne znači da oni u tu misao i sami zaista duboko veruju, budući da se na drugoj strani sveta pojavljuje sve direktniji i širi otpor prema takvoj politici jedne velike sile - politici kažnjavanja i intervencija.
„Ta činjenica je nešto što će svakako da deluje na Ameriku i njene zapadne saveznike u smislu veće opreznosti i možda realnijeg sagledavanja vlastitih mogućnosti, ali treba imati na umu da je to proces koji nije završen, naprotiv, tek je na početku. Lično mislim da će skup u Njujorku biti jedinstvena prilika, možda jedna od poslednjih istorijskih šansi da se zaustavi nizbrdica međunarodnih odnosa i da se oni koji pomišljaju da Rusiju mogu da svedu na nulu pomoću raznih aktivnosti, uključujući i produžavanje sukoba u Ukrajini, prizovu pameti“, smatra iskusni diplomata.
On je uveren da će u Njujorku doći do, makar i neformalnog, susreta između
ministra Lavrova i njegovih zapadnih oponenata, jer nije moguće, kako kaže, ne iskoristiti tu šansu za ispipavanje pulsa druge strane, ako ne i za ispitivanje terena za moguće zaustavljanje ovog srljanja u propast i mogućnosti uravnotežavanja interesa.
„Poruke koje će svetski lideri i ministri spoljnih poslova poslati sa glavne govornice Generalne skupštine biće pokazatelj toga dokle su pojedine zemlje spremne da idu u nepoznato, odnosno u dalje pogoršavanje međunarodnih odnosa, ali i dokle su neke druge države spremne da se tome suprotstave, bilo odbijanjem da se pridruže takvoj politici, bilo odazivanjem na pozive drugih zemalja da se same bolje organizuju, kako bi kao jedan grupni glas jače delovale. Mislim da je
Šangajska organizacija za saradnju jedan od takvih pokušaja, neka vrsta reakcije na ono što SAD sa svojim zapadnim saveznicima žele da diktiraju svetu kao jedinu moguću politiku, a to je politika nametanja američke volje svima“, kaže Jovanović.
U tom smislu je, primećuje, dosta optimistično to da zemlje poput Turske žele da postanu član Šangajske organizacije za saradnju već iduće godine.
„Tako da ne treba izvlačiti konačne zaključke o ishodu ovog zasedanja Generalne skupštine UN, ali ovo je svakako šansa, jedna od retkih, možda i poslednjih šansi za sve ključne aktere da, ako ništa drugo, bar ostvare kontakte, pošalju poruke i daju materijal za razmišljanje drugoj strani“, navodi Jovanović.
Možda će, kaže, ovo biti prilika i za lansiranje ideje o potrebi održavanja nekog vanrednog zasedanja GS UN, s obzirom na vrlo zabrinjavajuću sliku sveta koja u ovom trenutku postoji.
„Često su vanredna zasedanja bila održavana i povodom manje teških trenutaka, a ovo je situacija koju bi trebalo iskoristiti da se takva jedna ideja lansira i da bude podržana od većine članica. To će, ako ništa drugo, pomoći da se održi momentum okupljanja i dobijanja prilike za razmenu mišljenja i eventualnog dogovaranja. Sa druge strane, jedno vanredno zasedanje u predvidljivom roku bi moglo da natera sve zemlje da više razmišljaju o ozbiljnosti ovog trenutka i da dođu sa svežim i inovativnim idejama kako da se sve ovo zaustavi, a svet vrati na raniji kolosek relativne stabilnosti i međusobne saradnje“, zaključuje Vladislav Jovanović za Sputnjik.
