https://lat.sputnikportal.rs/20220827/tajna-veza-beograda-i-bosanskog-beskolenovica-iva-andrica-1141697002.html
Tajna veza Beograda i bosanskog beskolenovića Iva Andrića
Tajna veza Beograda i bosanskog beskolenovića Iva Andrića
Sputnik Srbija
Uzajamna ljubav na prvi pogled Beograda i bosanskog beskolenovića Iva Andrića
2022-08-27T14:31+0200
2022-08-27T14:31+0200
2022-08-27T14:31+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
ivo andrić
beograd
masoni
orbita kulture
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0e/1132472815_0:95:3073:1825_1920x0_80_0_0_15db58eb7bd043b45546c393cce92f4c.jpg
Ivo Andrić prvi put je došao u Beograd skoro ilegalno sa drugarima iz sarajevske gimnazije pre početka Prvog svetskog rata, a posle je došao 1920. godine da bi ostao do kraja života. Beograd je, kao druga sredina i drugi kulturni model mnogo uticao na Andrićevo delo, smatra Žaneta Đukić Perišić, autor studije „Nebo nad Beogradom – Andrić i prestonica“.„Ono što je upio od beogradske atmosfere, duha, događaja, svih tih druženja sa znamenitim predstavnicima srpske kulture, nauke i umetnosti u velikoj meri je uticalo i inspirisalo Andrića i on je napisao jedan ozbiljan broj pripovedaka koje govore o Beogradu. Beograd je u njegovom delu jako prisutan, kao i Višegrad i Sarajevo“, kaže Žaneta Đukić Perišić za „Orbitu kulture“.Uzajamna ljubav na prvi pogled Beograda i bosanskog beskolenovićaIzmeđu Andrića i Beograda rodila se uzajamna ljubav na prvi pogled i kad je početkom oktobra 1920. godine stupio na tlo Beograda došlo je do jednog specifičnog prožimanja.Potvrda vrednosti čoveka koji nikad nije bio bebaAndrić se uvek ponašao u skladu sa sobom i sa svojim moralnim načelima. Bio je čovek izrazite moralne vertikale koji nije srljao niti se bez razmišljanja bacao u političke ili ideološke odluke i mudro je razmišljao o svakom svom koraku.Andrić je uspeo kao malo ko od pridošlica u Beogradu u prvih pet godina. U Srpskom književnom glasniku već 1920 objavljuje prvu pripovetku, zatim u Srpskoj književnoj zadruzi, u kolu, objavljuje svoju prvi zbirku priča 1924. a već 1926. primljen je u Srpsku kraljevsku akademiju kao dopisni član.„Malo ko se mogao pohvaliti time da je u prvih pet godina došavši iz jedne potpuno nove sredine i ne znajući nikog živog u tom gradu uspeo da na taj način potvrdi svoju vrednost“.Masoni, Andrić i ljubavna aferaPriča da su ga masoni „isterali iz lože“ zbog ljubavne afere, ostala je na nivou spekulacije i govorkanja, ali je veliki broj ljudi od te 1925. do danas „ovako ili onako prepričavao tu anegdotu“. Andrića su, navodno, masoni najurili zbog kratke ljubavne afera sa ženom svog kuma Gustava Krkleca.Žaneta Đukić Perišić smatra da Andrić nije slučajno ušao u masone. To je bio mudar postupak jer je računao da bi bilo jako dobro da se učlani u neku organizaciju u kojoj su ugledni ljudi sa uticajem kojima bi on mogao da pripada i da se koristi tim uticajima. I tu nema ništa loše.Konačno opredeljenje za srpski kulturni prostor – Beograd 1941.Odlukom da se nastani u Beograd 1941. godine, Andrić se etablirao u srpsku sudbinu, narod i književnost. Takvu konstataciju u svoje vreme dao je Mihiz rekavši da je to ta godina kad se Andrić konačno i definitivno opredeljuje za srpski kulturni prostor.„Andrić je posle dva meseca provedena sa predstavnicima jugoslovenskih diplomatskih misija i njihovih porodica na Bodenskom jezeru ne prihvatajući ponudu nemačkih vlasti da sam pređe u neutralnu Švajcarsku, odlučio da deli sudbinu naroda. Uvek je citirao Helderlina da pesnik mora uvek da bude uz svoj narod. Vratio se u Beograd, nije otišao u NDH niti sa predstavnicima jugoslovenske vlade u London. On je 1. juna 1941. stigao u Beograd na železničku stanicu ne znajući kuda da ide jer nije imao ni dom, ni kuću, ni sobu“.Još kao gimnazijalac gledao je u Srbiju kao svojevrsni Pijemont, jedno integrativno jezgro koje privlači te slovenske sinove svih naroda sa svih teritorija u Austrougarskoj. To je vreme u kom je Srbija jedina zemlja u okolini koja je nezavisna i slobodna.Kompletan razgovor sa Žanetom Đukić Perišić možete poslušati u „Orbiti kulture“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220508/pisma-srpskih-velikana-uzdrzani-andric-emotivac-crnjanski-i-cosicevo-pismo-udbi-1137085695.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200302/ljubavni-trougao-iva-andrica-u-nacistickom-zlatnom-kavezu-sudar-1121959364.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220226/ivo-andric--borac-protiv-kolonijalizma-koji-je-robijao-zbog-svojih-ubedjenja-1134790056.html
beograd
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
ljubav na prvi pogled, beograd, bosanski beskolenović, ivo andrić, ljubav na prvi pogled, beograd, bosanski beskolenović, ivo andrić
ljubav na prvi pogled, beograd, bosanski beskolenović, ivo andrić, ljubav na prvi pogled, beograd, bosanski beskolenović, ivo andrić
Tajna veza Beograda i bosanskog beskolenovića Iva Andrića
O odnosu Beograda i nobelovca Iva Andrića razgovarali smo sa Žanetom Đukić Perišić, autorkom knjige „Nebo nad Beogradom – Andrić i prestonica“.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Ivo Andrić prvi put je došao u Beograd skoro ilegalno sa drugarima iz sarajevske gimnazije pre početka Prvog svetskog rata, a posle je došao 1920. godine da bi ostao do kraja života. Beograd je, kao druga sredina i drugi kulturni model mnogo uticao na Andrićevo delo, smatra Žaneta Đukić Perišić, autor studije „Nebo nad Beogradom – Andrić i prestonica“.
„Ono što je upio od beogradske atmosfere, duha, događaja, svih tih druženja sa znamenitim predstavnicima srpske kulture, nauke i umetnosti u velikoj meri je uticalo i inspirisalo Andrića i on je napisao jedan ozbiljan broj pripovedaka koje govore o Beogradu. Beograd je u njegovom delu jako prisutan, kao i Višegrad i Sarajevo“, kaže Žaneta Đukić Perišić za „Orbitu kulture“.
Uzajamna ljubav na prvi pogled Beograda i bosanskog beskolenovića
Između Andrića i Beograda rodila se uzajamna ljubav na prvi pogled i kad je početkom oktobra 1920. godine stupio na tlo Beograda došlo je do jednog specifičnog prožimanja.
„Andrića je Beograd prihvatio, on je bio, kako se kaže bosanski beskolenović ali je uspeo da se nametne kao ličnost respektabilnih kvaliteta jer je za njim došao i glas o velikom borcu za nacionalnu stvar, o iskušeniku i sužnju koji je robijao zbog toga što se zalagao za jugoslovensku ideju, za ujedinjenje, kako je govorio, troplemenog naroda u jednu državu i izbavljenje od Austrougarske kao tamnice naroda“.
Potvrda vrednosti čoveka koji nikad nije bio beba
Andrić se uvek ponašao u skladu sa sobom i sa svojim moralnim načelima. Bio je čovek izrazite moralne vertikale koji nije srljao niti se bez razmišljanja bacao u političke ili ideološke odluke i mudro je razmišljao o svakom svom koraku.
„Nekako mi se čini da je on uvek bio pametan i mudar. Kao što je jednom rekao kad ga je neko pitao kakvi ste vi bili kao beba, a on odgovorio: Ja nikada nisam bio beba.“
Andrić je uspeo kao malo ko od pridošlica u Beogradu u prvih pet godina. U Srpskom književnom glasniku već 1920 objavljuje prvu pripovetku, zatim u Srpskoj književnoj zadruzi, u kolu, objavljuje svoju prvi zbirku priča 1924. a već 1926. primljen je u Srpsku kraljevsku akademiju kao dopisni član.
„Malo ko se mogao pohvaliti time da je u prvih pet godina došavši iz jedne potpuno nove sredine i ne znajući nikog živog u tom gradu uspeo da na taj način potvrdi svoju vrednost“.
Masoni, Andrić i ljubavna afera
Priča da su ga masoni „isterali iz lože“ zbog ljubavne afere, ostala je na nivou spekulacije i govorkanja, ali je veliki broj ljudi od te 1925. do danas „ovako ili onako prepričavao tu anegdotu“. Andrića su, navodno, masoni najurili zbog kratke ljubavne afera sa ženom svog kuma Gustava Krkleca.
Žaneta Đukić Perišić smatra da Andrić nije slučajno ušao u masone. To je bio mudar postupak jer je računao da bi bilo jako dobro da se učlani u neku organizaciju u kojoj su ugledni ljudi sa uticajem kojima bi on mogao da pripada i da se koristi tim uticajima. I tu nema ništa loše.
„Na osnovu Andrićevih dela mogu da tvrdim da je bio veliki poznavalac žena, njihove duše, srca i telesnosti. Neke od najlepših i najuzbudljivijih stranica Andrićeve proze upravo govore o ženama i ženskom principu. Tako da ako ćemo da zaključimo, Andrić je bio pravi muškarac koji je voleo žene i ja u tome vidim samo prednosti. I nikad nije govorio o svojim ljubavnim avanturama hvaleći se za kafanskim stolovima“.
Konačno opredeljenje za srpski kulturni prostor – Beograd 1941.
Odlukom da se nastani u Beograd 1941. godine, Andrić se etablirao u srpsku sudbinu, narod i književnost. Takvu konstataciju u svoje vreme dao je Mihiz rekavši da je to ta godina kad se Andrić konačno i definitivno opredeljuje za srpski kulturni prostor.
„Andrić je posle dva meseca provedena sa predstavnicima jugoslovenskih diplomatskih misija i njihovih porodica na Bodenskom jezeru ne prihvatajući ponudu nemačkih vlasti da sam pređe u neutralnu Švajcarsku, odlučio da deli sudbinu naroda. Uvek je citirao Helderlina da pesnik mora uvek da bude uz svoj narod. Vratio se u Beograd, nije otišao u NDH niti sa predstavnicima jugoslovenske vlade u London. On je 1. juna 1941. stigao u Beograd na železničku stanicu ne znajući kuda da ide jer nije imao ni dom, ni kuću, ni sobu“.
Još kao gimnazijalac gledao je u Srbiju kao svojevrsni Pijemont, jedno integrativno jezgro koje privlači te slovenske sinove svih naroda sa svih teritorija u Austrougarskoj. To je vreme u kom je Srbija jedina zemlja u okolini koja je nezavisna i slobodna.
„Verujem da ga je oduševljenje Srbijom i njegova ljubav prema Srbiji kao slobodnoj zemlji vukla svih godina, i ratnih i poratnih, čak i da ga je vera u to da će jedna država zapravo realizovati sva ta htenja mladobosanska dovela dotle da je manje-više lako prihvatio i novu socijalističku, posleratnu Jugoslaviju“, zaključila je Žaneta Đukić Perišić.
Kompletan razgovor sa Žanetom Đukić Perišić možete poslušati u „
Orbiti kulture“.
