https://lat.sputnikportal.rs/20220827/nice-novi-juzni-koridor--kraci-jeftiniji-i-otporan-na-sankcije-olivera-ikodinovic-1141496821.html
Novi projekat Rusije, Irana i Azerbejdžana – otporan na blokade
Novi projekat Rusije, Irana i Azerbejdžana – otporan na blokade
Sputnik Srbija
Rusija, Iran i Azerbejdžan u Teheranu potpisali su memorandum o uprošćavanju tranzitnog saobraćaja, što će, po oceni eksperata, unaprediti poslovne odnose između... 27.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-27T22:26+0200
2022-08-27T22:26+0200
2022-09-08T12:58+0200
rusija
rusija
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
međunarodni transportni koridor sever-jug
azerbejdžan
memorandum
trgovina
sankcije
indija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110780/66/1107806688_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_ec56336d7b2576b65ca97aca8d62f3c3.jpg
Ovo je veoma važna faza u realizaciji međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, koji je dug 7.200 kilometara i koji predstavlja kraću alternativu Sueckom kanalu. U poređenju sa morskim putem kroz Suecki kanal, udaljenost je smanjena za oko dva puta, što smanjuje vreme i troškove prevoza za oko 30 odsto.Koridor „Sever-Jug“ je zapravo multimodalna transportna mreža pomorskog, železničkog i drumskog transporta između Rusije i Indije, sa transportnim i pretovarnim čvorištem u Iranu, ne podleže sankcijama koje su uvedene protiv Rusije i Irana i nije pod uticajem zapadnih zemalja. Eksperti ističu da je ovaj koridor globalna arterija koja doprinosi procesu integracije između zemalja, njihove ekonomije i omogućava dalji razvoj i jačanje.Prognozira se da se ovim koridorom može prevesti i do 30 miliona tona robe godišnje. S tim u vezi, ovaj pravac će postati veoma interesantan za međunarodno poslovanje.Ruski ekspert Igor Kovaljov kaže da je potpisani dokument važan ne samo za bilateralnu trgovinu Rusije sa Azerbejdžanom i Iranom, nego da se ovde radi o funkcionisanju transportnog koridora koji će povezati Rusiju sa zemljama Persijskog zaliva, Indijom i drugim državama.Rusija ubrzava razvoj međunarodnih koridoraPotpisivanjem ovog memoranduma, dodaju eksperti, tri države su pokrenule proces stvaranja zajedničkog koridora za isporuku različite robe i pristupile stvaranju jedinstvenog „logističkog i carinskog prozora“ za nesmetanu, stabilnu i brzu isporuku robe. Ovo će poboljšati logistiku između zemalja, a za obične Ruse to će značiti veći izbor proizvoda i roba. Jedan od pluseva je i smanjenje cene ogromne količine proizvoda - takva roba će koštati manje u poređenju sa zapadnim proizvodima. Iran je, recimo, veliki proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i konkuretan je sa cenama.Samim tim, na rafovima ruskih prodavnica treba očekivati pojavu nove robe iz Irana i Azerbejdžana, a nova roba će takođe iz Rusije stizati u prodavnice Bakua i Teherana.Predviđa se i da će ovaj transportni koridor podstaći i razvoj domaćih brendova.Za Rusiju je ovo veliki projekat, koji donosi milijarde prihoda, kao i ozbiljno jačanje geopolitičkih pozicija Ruske Federacije.Moskva ocenjuje da je politika sankcija neprijateljskih zemalja dovela do narušavanja logističkih trgovinskih lanaca širom sveta, te smatra da je sada potrebno ubrzati razvoj infrastrukture koja će postati deo međunarodnih transportnih koridora u pravcu „Istok-Zapad“ i „Sever-Jug“.Dolar na udaruU jeku antiruskih sankcija koje je nametnuo Zapad, Moskva jača trgovinsku saradnju sa mnogim zemljama, uključujući i Iran, Indiju i Azerbejdžan.Prošle godine trgovinska razmena Rusije i Irana povećala se za više od 81 odsto i dostigla je 4,1 milijardu dolara, sa Indijom je povećana za 62, 7 odnosti i iznosi skoro 4,5 milijardi dolara, a sa Azerbejdžanom za 12,1 odsto i dostiže sumu od skoro tri milijarde.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da Rusija i Iran planiraju da prestanu da koriste dolare u međusobnim trgovinskim transakcijama, a komentarišući zapadne sankcije istakao je da dve zemlje imaju mogućnost da izgrade dobru saradnju čime će minimizirati posledice sankcija. Prema njegovim rečima, ovo nije prva decenija da se Iran nalazi pod sankcijama na koje se dobro adaptirao omogućivši da iranski narod živi normalno, dok je Rusija takođe navikla na sankcije i dodao da su ograničenja protiv njegove zemlje uvedena još u vreme SSSR.S druge strane, sagovornik Sputnjika Igor Kovaljov napominje da Rusija u trgovini sa drugim zemljama sve više koristi nacionalne valute. Shodno tome, vrednost dolara kao svetske valute slabi.„Naravno, SAD neće se predati tek tako, a to već vidimo. Amerika već dugo aktivno i veoma profitabilno koristi činjenicu da je dolar svetska monetarna jedinica. Setimo se kako su rešili problem pandemije - štampali su gomilu dolara, razdelili ih... Drugim rečima, zatrpavali su ekonomske probleme dolarima. Štaviše, praktično je nemoguće stvarno izračunati koliko je tih dolara obezbeđeno robom, uslugama, zlatnim i deviznim rezervama. Zbog toga oni aktivno koriste to sredstvo. Ali, po mom mišljenju, što duže to budu koristili, to će imati manje prilike da koriste to sredstvo, s obzirom da se menja svetski poredak, menja se i odnos snaga“, ocenjuje Kovaljov.Ekspert dodaje da se „danas menjaju i ekonomski lideri, menjaju se svetske valute“. Tendencija ide ka tome da vrednost dolara kao svetske valute postepeno slabi, zaključio je Kovaljov.
https://lat.sputnikportal.rs/20220711/mediji-rusija-ce-izvoziti-strateske-sirovine-brodovima--1139745534.html
azerbejdžan
indija
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, međunarodni transportni koridor sever-jug, azerbejdžan, memorandum, trgovina, sankcije, indija, iran
rusija, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, međunarodni transportni koridor sever-jug, azerbejdžan, memorandum, trgovina, sankcije, indija, iran
Novi projekat Rusije, Irana i Azerbejdžana – otporan na blokade
22:26 27.08.2022 (Osveženo: 12:58 08.09.2022) Rusija, Iran i Azerbejdžan u Teheranu potpisali su memorandum o uprošćavanju tranzitnog saobraćaja, što će, po oceni eksperata, unaprediti poslovne odnose između tri zemlje i razviti logistiku ka evropskom kontinentu.
Ovo je veoma važna faza u realizaciji međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“, koji je dug 7.200 kilometara i koji predstavlja kraću alternativu Sueckom kanalu. U poređenju sa morskim putem kroz Suecki kanal, udaljenost je smanjena za oko dva puta, što smanjuje vreme i troškove prevoza za oko 30 odsto.
Koridor „Sever-Jug“ je zapravo multimodalna transportna mreža pomorskog, železničkog i drumskog transporta između Rusije i Indije, sa transportnim i pretovarnim čvorištem u Iranu,
ne podleže sankcijama koje su uvedene protiv Rusije i Irana i nije pod uticajem zapadnih zemalja. Eksperti ističu da je ovaj koridor globalna arterija koja doprinosi procesu integracije između zemalja, njihove ekonomije i omogućava dalji razvoj i jačanje.
Prognozira se da se ovim koridorom može prevesti i do 30 miliona tona robe godišnje. S tim u vezi, ovaj pravac će postati veoma interesantan za međunarodno poslovanje.
Ruski ekspert Igor Kovaljov kaže da je potpisani dokument važan ne samo za bilateralnu trgovinu Rusije sa Azerbejdžanom i Iranom, nego da se ovde radi o funkcionisanju transportnog koridora koji će povezati Rusiju sa zemljama Persijskog zaliva, Indijom i drugim državama.
"Ovaj memorandum je važan ne samo u pogledu bilateralne trgovine, čiji obim raste i mislim da će se taj trend nastaviti. Ipak, ovde je najvažnija reč "tranzit". Ovaj tzv. južni koridor je veoma važna tema sa stanovišta aktuelnih realnosti. U uslovima sankcija, zatvaranja evropskih luka za ruske brodove i nemogućnosti dobijanja robe iz zapadne Evrope koja nam je već dugi niz godina glavni trgovinski partner, kao i u uslovima zaokreta ka Istoku, stvaranje alternativnih transportnih arterija je veoma važno. Južni koridor je prilika za trgovinu ne samo sa Iranom, već i za trgovinu sa zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, pa čak i sa zemljama Južne Azije“, rekao je Kovaljov.
Rusija ubrzava razvoj međunarodnih koridora
Potpisivanjem ovog memoranduma, dodaju eksperti, tri države su pokrenule proces stvaranja zajedničkog koridora za isporuku različite robe i pristupile stvaranju
jedinstvenog „logističkog i carinskog prozora“ za nesmetanu, stabilnu i brzu isporuku robe. Ovo će poboljšati logistiku između zemalja, a za obične Ruse to će značiti veći izbor proizvoda i roba. Jedan od pluseva je i smanjenje cene ogromne količine proizvoda - takva roba će koštati manje u poređenju sa zapadnim proizvodima.
Iran je, recimo, veliki proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i konkuretan je sa cenama.
Samim tim, na rafovima ruskih prodavnica treba očekivati pojavu nove robe iz Irana i Azerbejdžana, a nova roba će takođe iz Rusije stizati u prodavnice Bakua i Teherana.
Predviđa se i da će ovaj transportni koridor podstaći i razvoj domaćih brendova.
Za Rusiju je ovo veliki projekat, koji donosi milijarde prihoda, kao i ozbiljno jačanje geopolitičkih pozicija Ruske Federacije.
Moskva ocenjuje da je
politika sankcija neprijateljskih zemalja dovela do narušavanja logističkih trgovinskih lanaca širom sveta, te smatra da je sada potrebno ubrzati razvoj infrastrukture koja će postati deo međunarodnih transportnih koridora u pravcu
„Istok-Zapad“ i „Sever-Jug“.
U jeku antiruskih sankcija koje je nametnuo Zapad, Moskva jača trgovinsku saradnju sa mnogim zemljama, uključujući i Iran, Indiju i Azerbejdžan.
Prošle godine trgovinska razmena Rusije i Irana povećala se za više od 81 odsto i dostigla je 4,1 milijardu dolara, sa Indijom je povećana za 62, 7 odnosti i iznosi skoro 4,5 milijardi dolara, a sa Azerbejdžanom za 12,1 odsto i dostiže sumu od skoro tri milijarde.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da Rusija i Iran planiraju da prestanu da koriste dolare u međusobnim trgovinskim transakcijama, a komentarišući
zapadne sankcije istakao je da dve zemlje imaju mogućnost da izgrade dobru saradnju čime će minimizirati
posledice sankcija. Prema njegovim rečima, ovo nije prva decenija da se Iran nalazi pod sankcijama na koje se dobro adaptirao omogućivši da iranski narod živi normalno, dok je Rusija takođe navikla na sankcije i dodao da su ograničenja protiv njegove zemlje uvedena još u vreme SSSR.
S druge strane, sagovornik Sputnjika Igor Kovaljov napominje da
Rusija u trgovini sa drugim zemljama sve više koristi nacionalne valute. Shodno tome, vrednost dolara kao svetske valute slabi.
„Naravno, SAD neće se predati tek tako, a to već vidimo. Amerika već dugo aktivno i veoma profitabilno koristi činjenicu da je dolar svetska monetarna jedinica. Setimo se kako su rešili problem pandemije - štampali su gomilu dolara, razdelili ih... Drugim rečima, zatrpavali su ekonomske probleme dolarima. Štaviše, praktično je nemoguće stvarno izračunati koliko je tih dolara obezbeđeno robom, uslugama, zlatnim i deviznim rezervama. Zbog toga oni aktivno koriste to sredstvo. Ali, po mom mišljenju, što duže to budu koristili, to će imati manje prilike da koriste to sredstvo, s obzirom da se menja svetski poredak, menja se i odnos snaga“, ocenjuje Kovaljov.
Ekspert dodaje da se „danas menjaju i ekonomski lideri, menjaju se svetske valute“. Tendencija ide ka tome da vrednost dolara kao svetske valute postepeno slabi, zaključio je Kovaljov.
