UŽIVO Cene nafte najviše od početka aprila, pale akcije na berzama posle izlaska Emirata iz OPEK-a

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da nemački kancelar Fridrih Merc ne zna o čemu priča kada iznosi stavove o ratu protiv Irana.

Tramp je istakao da on trenutno radi nešto sa Iranom što su druge nacije, ili predsednici, trebalo da urade odavno.

"Nije ni čudo što Nemačka stoji tako loše, i ekonomski i na bilo koji drugi način", zaključio je Tramp u objavi.

Cene nafte danas su porasle i to sedmi put zaredom, čime su dostigle najviši nivo od početka aprila.Pored blokade Ormuskog moreuza, na skok je uticao i iznenadni izlazak Ujedinjenih Arapskih Emirata iz Organizacije zemalja izvoznica nafte OPEK plus, preneo je Trejding ekonomiks.

Cena nafte Brent kretala se na nivou od 112 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI na oko 100 dolara po barelu.

Manji evropski aerodromi mogli bi da se suoče sa ozbiljnim problemima opstanka ukoliko nestašice avionskog goriva, izazvane krizom na Bliskom istoku, dovedu do masovnog otkazivanja letova, upozorio je danas Savet aerodroma Evrope.

Iako avio-kompanije trenutno ne prijavljuju probleme sa snabdevanjem u uobičajenom periodu od četiri do šest nedelja, rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana i praktično zatvaranje Ormuskog moreuza doveli su do udvostručenja cene avionskog goriva. To je već primoralo neke prevoznike da otkažu letove.

Savet aerodroma Evrope saopštio je da su regionalni aerodromi najugroženiji i da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom ukoliko avio-kompanije smanje kapacitete i podignu cene karata, jer je potražnja na tim linijama izuzetno osetljiva na cenu.

Generalni direktor Saveta aerodroma Evrope Olivije Žankove istakao je da se manji aerodromi još nisu oporavili od posledica pandemije kovida 19, jer je saobraćaj i dalje oko 30 odsto ispod nivoa iz 2019. godine, dok su veći aerodromi već zabeležili oporavak i rast.

Udruženje upozorava i da bi situaciju dodatno pogoršala puna primena sistema ulaska i izlaska iz Evropske unije (ETIAS), koji predviđa obavezno davanje biometrijskih podataka državljana trećih zemalja. Zato pozivaju da se sistem privremeno suspenduje ukoliko dođe do velikih gužvi.

Akcije na evropskim berzama danas su pale, dok su investitori procenjivali razvoj situacije u vezi sa mirovnim predlozima Irana. Tržišta je dodatno uzdrmala i odluka da Ujedinjeni Arapski Emirati napuste Organiazciju zemalja izvoznica nafte OPEK.

Panevropski STOXX 600 zatvorio je dan s u minusu od 0,4 odsto, pri čemu je većina sektora zabeležila negativne rezultate.

Indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,3 odsto, s francuski CAC 40 za 0,5 odsto, dok je londonski FTSE 100 porastao za 0,1 odsto.

Na korporativnom planu, akcije švajcarske kompanije „Novartis“ porasle su uprkos slabijim rezultatima od očekivanih, dok je britanski energetski gigant BP zabeležio rast nakon što mu je dobit u prvom kvartalu nadmašila prognoze.

S druge strane, britanska banka „Berklis“ oslabila je nakon gubitaka u vezi sa kreditnom izloženošću, dok je „Erbas“blago ojačao posle objave poslovnih rezultata.

Pažnja investitora usmerena je i na geopolitičke okolnosti, nakon što je potvrđeno da su američki predsednik Donald Trump i njegov tim razmatrali predlog Teherana o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u slučaju okončanja sukoba i ukidanja američke blokade.

Izraelske odbrambene snage (IDF) srušile su danas veliki sistem tunela Hezbolaha u gradu Kantara na jugu Libana, a masovnu kontrolisanu eksploziju registrovao je i sistem za upozoravanje na zemljotrese.

Geološki zavod Izraela saopštio je da je masovnu kontrolisanu eksploziju registrovao sistem za seizmičko upozoravanje, ali da nisu bile aktivirane sirene upozorenja, prenosi Tajms of Izrael.

Snažne eksplozije čule su se širom područja oko grada Kantara.

Svetska banka u danas objavljenom izveštaju upozorava da će rat na Bliskom istoku izazvati snažan rast cena energenata za 24 odsto u 2026. godini, dok će ukupne cene roba skočiti za više za 16 odsto, što će dodatno podstaći inflaciju i usporiti globalni ekonomski rast.

Kako se navodi u izveštaju, zbog rata je došlo do jednog od najvećih šokova u snabdevanju naftom, uz početni pad globalne ponude od oko 10 miliona barela dnevno.

Napadi na energetsku infrastrukturu i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 35 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom, dodatno su pogoršali situaciju, navodi Svetska banka.

Cena nafte Brent već je sredinom aprila bila viša za 50 odsto viša nego na početku godine, dok se za 2026. prognozira prosečna cena od 86 dolara po barelu, u odnosu na 69 dolara u 2025. godini.

Iran će dozvoliti prolaz Ormuskim moreuzom u Persijskom zalivu nakon okončanja rata protiv Sjedinjenih Američkih Država i Izraela samo u skladu sa protokolima koji će štititi bezbednost Irana, izjavio je danas zamenik ministra odbrane te zemlje Reza Talaei Nik.

Govoreći na sastanku ministara odbrane zemalja Šangajske organizacije, on je rekao da Iran prepoznaje međunarodnu zabrinutost zbog trenutnih ograničenja koja je uveo na prolaz kroz Ormuski moreuz, ali istakao da su ograničenja odgovor na američko-izraelske napade na zemlju, koji su počeli krajem februara i zaustavljeni prekidom vatre 8. aprila, prenosi televizija Press.

On je naveo da će Iran dozvoliti komecijalne prolaze moreuzom ako rat bude trajno prestao.

Supertanker koji plovi pod japanskom zastavom, koji je prevozio dva miliona barela sirove nafte, uspešno je prošao Ormuskim moreuzom nakon što je dobio dozvolu iranskih vlasti za prolazak.

Reč je o tankeru Idemicu Maru kojom upravlja podružnica japanske rafinerije, i prošao je kroz moreuz nakon što je više od nedelju dana bio usidren u blizini Abu Dabija, prenosi televizija Press.

Tanker je prevozio sirovu naftu utovarenu iz saudijskog terminala Džuajma početkom marta.

Smatra se da je ovo prvi put da se brod za prevoz nafte povezan sa Japanom kreće kroz vodeni put od početka rata 28. februara.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je Iran u „stanju kolapsa“ i da je ta zemlja od Sjedinjenih Američkih Država zatražila da odmah otvori Ormuski moreuz.

„Iran nas je upravo obavestio da su u kolapsu. Žele da otvorimo Ormuski moreuz što pre, dok će oni pokušati da razreše situaciju vezanu za svoje lidere, što mislim da su u stanju da učine“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Istina.

Tramp je prethodno rekao da verovatno neće prihvatiti najnoviji predlog Irana za okončanje sukoba, koji podrazumeva ponovno otvaranje Ormuskog moreuza uz odlaganje rešavanja pitanja nuklearnog programa.

Prema navodima izvora upoznatih sa situacijom, Tramp je svoj stav izneo tokom sastanka sa visokim zvaničnicima nacionalne bezbednosti, ističući rezervisanost prema planu koji je Teheran dostavio prethodnih dana.

Nakon sastanka nije precizirano koji će biti naredni koraci administracije, a američki zvaničnici su izrazili zabrinutost zbog mogućih podela unutar iranskog rukovodstva i nejasnoća oko konačnog donosioca odluka.

Blokiranje plovidbe Ormuskim moreuzom ne može da se opravda i koristi kao sredstvo pritiska, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Katara Madžed Al Ansari.

"Naš stav je bio jasan od prvog dana. Svaki sukob u regionu treba rešiti za pregovaračkim stolom. I verovali smo u proces pregovora i podržavali smo ga i nastavićemo da podržavamo diplomatsko rešenje", rekao je Al Ansari, prenose mediji.

Govoreći o posredničkoj ulozi Pakistana u pregovorima o okončanju rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, on je rekao da Katar koordiniše sa Pakistanom.

"Ne moramo da širimo krug pregovora, podržavamo posredovanje Pakistana. Problem nije u posredniku", rekao je portparol.

Iranski Savet za nacionalnu bezbednost odobrio je privremeni plan kojim se kompanijama omogućava pristup globalnom internetu uz manja ograničenja, saopštio je danas portparol vlade iranskim medijima.

Odluka je doneta nakon višenedeljnog prekida interneta koji su vlasti uvele od početka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, prenose mediji.

Prema podacima organizacije koja prati i analizira stanje interneta širom sveta Net Bloks, većina građana Irana u poslednjih 60 dana nije imala pristup globalnoj mreži, dok je samo manji broj korisnika mogao da koristi skupe i napredne VPN servise za zaobilaženje restrikcija.

Portparolka iranske vlade Fateme Mohadžerani izjavila je da je Savet odobrio program "Internet Pro" radi očuvanja poslovanja u kriznim uslovima, ali nije precizirala kada je mera uvedena.

"Kada nadležne institucije proglase povratak normalnim uslovima, promeniće se i stanje interneta", navela je ona, dodajući da vlada razume zahteve građana i smatra pristup internetu građanskim pravom.

Vlasti su prvi put uvele potpuni prekid interneta 8. januara tokom antivladinih protesta, nakon čega je pristup postepeno normalizovan u februaru, da bi ponovo bio ograničen nakon početka američkih i izraelskih udara na Iran 28. februara.

Sjedinjene Američke Države više nisu u poziciji da nameću svoju politiku nezavisnim državama, izjavio je portparol iranskog Ministarstva odbrane Reza Talaei-Nik.

Govoreći po dolasku u Biškek na sastanak ministara odbrane Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), Talaei-Nik je ocenio da je "istrajnost iranskog naroda i oružanih snaga" pokazala svetu da Vašington više nema kapacitet da "diktira" političke pravce drugim zemljama, prenose mediji.

Prvi tanker sa tečnim prirodnim gasom (LNG) prošao je kroz Ormuski moreuz nakon višenedeljnog prekida saobraćaja izazvanog sukobom u regionu, navedeno je u Izveštaju o praćenju brodova.

Kako je navedeno, tanker "Mubaraz", koji je početkom marta ukrcao teret na ostrvu Das u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ponovo se pojavio zapadno od Indije nakon što je nedeljama bio neaktivan u Persijskom zalivu i prestao da emituje signal krajem marta.

Saobraćaj kroz ovu rutu bio je gotovo potpuno obustavljen tokom prethodna dva meseca zbog rastućih tenzija i međusobnih blokada Irana i Sjedinjenih Američkih Država.

Podaci su pokazali da je brod ranije signalizirao Kinu kao krajnju destinaciju, uz procenjeni dolazak sredinom maja.