https://lat.sputnikportal.rs/20220824/sta-stoji-iza-lobiranja-velike-britanije-da-eu-ne-smanjuje-pomoc-ukrajini-1141575445.html
Šta stoji iza lobiranja Velike Britanije da EU ne smanjuje pomoć Ukrajini
Šta stoji iza lobiranja Velike Britanije da EU ne smanjuje pomoć Ukrajini
Sputnik Srbija
Velika Britanija je sve više objekat, a sve manje subjekat u međunarodnoj politici, budući da prati odluke Sjedinjenih Američkih Država i da je reč o zemlji koja... 24.08.2022, Sputnik Srbija
2022-08-24T22:35+0200
2022-08-24T22:35+0200
2022-08-24T22:35+0200
svet
rusija – politika
velika britanija
specijalna operacija u ukrajini
evropska unija (eu)
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112075/64/1120756456_0:13:2428:1379_1920x0_80_0_0_2cd3e73f44f4157dfaf9a1fd159c3010.jpg
Povodom pisanja britanskog Telegrafa da Velika Britanija strahuje da bi evropska podrška Ukrajini mogla „presušiti“ usled ekonomske krize i porasta troškova života, pa su britanske diplomate putovale u evropske prestonice i iznosile argumente protiv smanjenja pomoći Kijevu, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu za Sputnjik kaže da to, s obzirom na istoriju odnosa Velike Britanije i Rusije, nije iznenađenje.Lobiranje Velike Britanije„Činjenica je da je Britanija zauzela jedan vrlo čvrst stav prema sukobu u Ukrajini, koji jako podseća na stav britanske imperije u vreme velikog sukoba sa Rusijom tokom 19. veka. Od 1830. do 1907. godine trajalo je razdoblje velike rusofobije, odnosno velike borbe Britanije sa Rusijom koja je kulminirala u vreme Krimskog rata i to je nešto što je ostalo u amanet Britaniji u kasnijim godinama, pa iako je tokom dva svetska rata ta zemlja bila zajedno sa Rusijom, naravno sticajem okolnosti koje nisu bile baš po volji dobrom delu britanske elite, od kako je počela kriza u Ukrajini pokazalo se da su na Zapadu možda najveći zagovornici borbe sa Rusijom upravo Britanci“, objašnjava Antić.Videli smo, dodaje naš sagovornik, i da je Boris Džonson, u trenutku kada je njegova vlada zapala u krizu, najveće poverenje poklanjao upravo toj „ukrajinskoj karti“, a da su mnogi njegovi sunarodnici, bez obzira na sve mane koje je imala njegova vlast i na sve te laži koje su ga u dobroj meri kompromitovale, govorili da je on vodio dobru politiku prema Kijevu.Kucanje na otvorena vrataIpak, dodaje istoričar, iako postoji politika prema Rusiji koju Britanija prati, treba imati na umu da ona više nije imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi. Sa druge strane, primećuje, upitno je kako bi EU drugačije delovala u ovim okolnostima i čemu uopšte lobiranje Britanaca.„S obzirom na činjenicu da se EU opredelila, izdaja ili napuštanje Ukrajine u izvesnoj meri bi značilo i napuštanje NATO-a, dok bi poraz u Ukrajini, bez obzira na to što ta zemlja nije članica Alijanse, podrazumevao veliko poniženje NATO-a. Ali, bez obzira na to što je NATO mogao da opstane i da se nije širio nijedan inč dalje na istok, sada su te karte bačene i ulozi su podignuti. Zato mi se čini da Britanija vrlo često, pa i u ovom slučaju, zapravo kuca na otvorena vrata kako bi pokazala sopstveni značaj. Pritom je jako čudno da jedna nacija koja je napustila Evropsku uniju u vreme njene vrlo ozbiljne krize, sada poziva na solidarnost“, primećuje istoričar.Oni, kako kaže, nisu mogli da pokažu solidarnost u vreme krize i u uslovima u kojima su imali sve moguće privilegije, a očekuje se da pokažu solidarnost sada.„Verujem da ta prvobitna evropska solidarnost, histerija i izlivi mržnje prema Rusiji i ruskoj kulturi, a koju recimo nikada nismo videli prema kulturi naroda koji je sproveo Holokaust, ne može večno da traje. Takođe, Ukrajinu su predstavili kao neku mladu demokratiju, ali vrlo brzo ćemo videti drugu stranu te priče, jer ne može na istom izvoru na kome postoji ta Rusija koju toliko preziru, da bude i neka demokratija, daleko siromašnija i tradicijom, i resursima“, zaključuje Čedomir Antić za Sputnjik.Prema pisanju britanskog Telegrafa, visoki zvaničnici EU strahuju da bi u jesen ili ranu zimu mogla doći „tačke krize“ koja će okrenuti evropsku javnost protiv dalje pomoći Ukrajini budući da se, usred velike potrošnje na oružje i humanitarnu pomoć toj zemlji, građani istovremeno suočavaju sa rastućim cenama energije i ostalih troškova života. To, kako se navodi, čini evropske vlade sve zabrinutijim, a neke zemlje EU čak razmatraju pozivanje na ublažavanje sankcija Rusiji kako bi se ublažili pritisci na ekonomiju evrozone.Zato su, piše Telegraf, britanski izaslanici bili upućeni sa porukom da je „cena dopuštanja Putinu da pobedi u Ukrajini“ veća od cene zbog rastućih računa.
https://lat.sputnikportal.rs/20220822/ci-en-en-evropa-se-plasi-da-bi-konsenzus-o-podrsci-ukrajini-mogao-biti-srusen-1141438913.html
velika britanija
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija – politika, velika britanija, evropska unija (eu), ukrajina
rusija – politika, velika britanija, evropska unija (eu), ukrajina
Šta stoji iza lobiranja Velike Britanije da EU ne smanjuje pomoć Ukrajini
Velika Britanija je sve više objekat, a sve manje subjekat u međunarodnoj politici, budući da prati odluke Sjedinjenih Američkih Država i da je reč o zemlji koja je napustila brod za koji veruje da tone, odnosno Evropsku uniju, a posle je uložila mnogo energije u to da objasni da se to desilo slučajno, kaže istoričar, dr Čedomir Antić.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Povodom pisanja britanskog Telegrafa da Velika Britanija strahuje da bi evropska podrška Ukrajini mogla „presušiti“ usled ekonomske krize i
porasta troškova života, pa su britanske diplomate putovale u evropske prestonice i iznosile argumente protiv smanjenja pomoći Kijevu, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu za Sputnjik kaže da to, s obzirom na istoriju odnosa Velike Britanije i Rusije, nije iznenađenje.
Lobiranje Velike Britanije
„Činjenica je da je Britanija zauzela jedan vrlo čvrst stav prema sukobu u Ukrajini, koji jako podseća na stav britanske imperije u vreme velikog sukoba sa Rusijom tokom 19. veka. Od 1830. do 1907. godine trajalo je razdoblje velike rusofobije, odnosno velike borbe Britanije sa Rusijom koja je kulminirala u vreme Krimskog rata i to je nešto što je ostalo u amanet Britaniji u kasnijim godinama, pa iako je tokom dva svetska rata ta zemlja bila zajedno sa Rusijom, naravno sticajem okolnosti koje nisu bile baš po volji dobrom delu britanske elite, od kako je počela kriza u Ukrajini pokazalo se da su na Zapadu možda najveći zagovornici borbe sa Rusijom upravo Britanci“, objašnjava Antić.
Videli smo, dodaje naš sagovornik, i da je Boris Džonson, u trenutku kada je njegova vlada zapala u krizu, najveće poverenje poklanjao upravo toj „ukrajinskoj karti“, a da su mnogi njegovi sunarodnici, bez obzira na sve mane koje je imala njegova vlast i na sve te laži koje su ga u dobroj meri kompromitovale, govorili da je on vodio dobru politiku prema Kijevu.
„Takođe treba imati na umu da britanski mediji već više od dva meseca prenose izjave visokih vojnih zvaničnika da se Britanija priprema za rat na terenu. Ali, s obzirom na činjenicu da je ovo „proksi rat“ i da u ovom sukobu, pored Ukrajine, zapravo učestvuju sve zemlje NATO-a, ali ne otvoreno već posredno, ne znam kako bi to trebalo da izgleda i da li je moguće da je tamo stvorena takva atmosfera da se veruje da će u Britaniji biti mobilisana vojska, pa makar i ova profesionalna, i poslata u oblast centralne Ukrajine da tamo ratuje sa Rusijom? Da li je to zaista stanje duha u kome je tamnošnji narod? Izgleda da jeste, a posebno britanska elita“, ističe Antić.
Kucanje na otvorena vrata
Ipak, dodaje istoričar, iako postoji politika prema Rusiji koju Britanija prati, treba imati na umu da ona više nije imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi. Sa druge strane, primećuje, upitno je kako bi EU drugačije delovala u ovim okolnostima i čemu uopšte lobiranje Britanaca.
„S obzirom na činjenicu da se EU opredelila, izdaja ili napuštanje Ukrajine u izvesnoj meri bi značilo i napuštanje NATO-a, dok bi poraz u Ukrajini, bez obzira na to što ta zemlja nije članica Alijanse, podrazumevao veliko poniženje NATO-a. Ali, bez obzira na to što je NATO mogao da opstane i da se nije širio nijedan inč dalje na istok, sada su te karte bačene i ulozi su podignuti. Zato mi se čini da Britanija vrlo često, pa i u ovom slučaju, zapravo kuca na otvorena vrata kako bi pokazala sopstveni značaj. Pritom je jako čudno da jedna nacija koja je napustila Evropsku uniju u vreme njene vrlo ozbiljne krize, sada poziva na solidarnost“, primećuje istoričar.
Oni, kako kaže, nisu mogli da pokažu solidarnost u vreme krize i u uslovima u kojima su imali sve moguće privilegije, a očekuje se da pokažu solidarnost sada.
„Verujem da ta prvobitna evropska solidarnost, histerija i izlivi mržnje prema Rusiji i ruskoj kulturi, a koju recimo nikada nismo videli prema kulturi naroda koji je sproveo Holokaust, ne može večno da traje. Takođe, Ukrajinu su predstavili kao neku mladu demokratiju, ali vrlo brzo ćemo videti drugu stranu te priče, jer ne može na istom izvoru na kome postoji ta Rusija koju toliko preziru, da bude i neka demokratija, daleko siromašnija i tradicijom, i resursima“, zaključuje Čedomir Antić za Sputnjik.
Prema pisanju britanskog Telegrafa, visoki zvaničnici EU strahuju da bi u jesen ili ranu zimu mogla doći „tačke krize“ koja će okrenuti evropsku javnost protiv dalje pomoći Ukrajini budući da se, usred velike potrošnje na oružje i humanitarnu pomoć toj zemlji, građani istovremeno suočavaju sa rastućim cenama energije i ostalih troškova života. To, kako se navodi, čini evropske vlade sve zabrinutijim, a neke zemlje EU čak razmatraju pozivanje na ublažavanje sankcija Rusiji kako bi se ublažili pritisci na ekonomiju evrozone.
Zato su, piše Telegraf, britanski izaslanici bili upućeni sa porukom da je „cena dopuštanja Putinu da pobedi u Ukrajini“ veća od cene zbog rastućih računa.
