https://lat.sputnikportal.rs/20220731/slucaj-poljske-dovoljno-je-mrzeti-rusiju-da-od-crne-ovce-postanes-omiljen-u-briselu-1140471700.html
Slučaj Poljske: Dovoljno je mrzeti Rusiju da od „crne ovce“ postaneš omiljen u Briselu
Slučaj Poljske: Dovoljno je mrzeti Rusiju da od „crne ovce“ postaneš omiljen u Briselu
Sputnik Srbija
Norveška se „indirektno goji“ zbog viših cena nafte i gasa, ostvaruje ogroman profit koji bi trebalo da podeli sa drugima, predlog je poljskog premijera Mateuša... 31.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-31T22:38+0200
2022-07-31T22:38+0200
2022-07-31T22:38+0200
svet
svet – politika
svet
politika
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0b/1135294294_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_29431791edd21827c0999ca0c9322155.jpg
A ko su ti drugi iz poljskog predloga? Norveška nije članica EU, ne obavezuju je sve regulative Brisela, čak i kada bi u ovoj konkretnoj stvari takve regulative postojale ili ako bi ih EU donela! Uostalom, zašto bi Norvežani delili svoj profit?Cenovni bum na tržištu energenata, po prvi put u istoriji, nisu indukovali ni proizvođači ili njihovi karteli, ni špekulanti ili njihova kombinatorika, ni elementarne nepogode ili prekomerno iscrpljivanje resursa, već sami kupci! Među tim kupcima je i Poljska…Nekoliko nedelja ranije, tokom kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj, Moravjecki je ušao u vrlo neprijatnu polemiku sa Emanuelom Makronom. Telefonske pozive francuskog predsednika Vladimiru Putinu uporedio je sa razgovorima sa Hitlerom, Staljinom i Polom Potom.Makronov odgovor i podsećanje na „anti-EU“ retoriku zvaničnika iz Varšave ostali su u senci poljske prozivke. Isto kao što su i brojni drugi odgovori ostali u senci vrlo oštrih poruka poljskih političara u prethodnom periodu.Situacija je još zanimljivija ako se zna da Poljska i dalje plaća „penale“ EU u iznosu od milion evra dnevno, na ime novčanih kazni zbog nesprovođenja naloga povezanih sa radom Vrhovnog suda i načinom izbora (imenovanja) nosilaca pravosudnih funkcija.Sud EU odbacio je tužbe Poljske i Mađarske protiv odluke o primeni mehanizma kojim se za kršenje vladavine prava od strane organa države članice uskraćuju sredstva iz zajedničkih fondova. Nakon toga, u februaru, Evropski parlament je, ubedljivom većinom glasova, pozvao institucije EU da hitno primene sve mere pošto je „krajnje vreme da Komisija ispuni svoje dužnosti čuvara Ugovora i odmah reaguje na ozbiljna kršenja načela vladavine prava koja su u toku u nekim državama članicama, a koja predstavljaju ozbiljnu opasnost za finansijske interese Unije u pogledu pravedne, zakonite i nepristrasne raspodele sredstava EU, posebno u okviru podeljenog upravljanja“.Bez velikog preokretaSpor Brisela i Varšave počeo je nedugo po dolasku Stranke slobode i pravde na vlast u Poljsku. Uprkos pokušajima da pritiscima i različitim političkim instrumentima utiče na rezultate parlamentarnih izbora, u čemu je veliku ulogu imao i Donald Tusk, EU nije uspelo da prethodnih pet godina napravi „veliki preokret“ u Poljskoj.Nije joj uspelo da to učini niti u Mađarskoj. Jer, Andžej Duda i Viktor Orban, predstavljali su deo istog problema. Konzervativce, protivnike liberalnog pogleda na svet, čak „čvrstorukaše“ koji ne mare za „evropske vrednosti“.Samo Orban ostao „crna ovca“Danas, izgleda, nije tako. Dok je pristup protiv Orbana ostao manje – više isti, u odnosu prema Poljskoj sada nema onih žestokih reakcija i poziva na hitro delovanje. Za briselske neoliberale i ostale evrofanatike Mađarska je i dalje „crna ovca“, Poljska to očigledno nije.Uprkos sporovima koji, makar u formalno – pravnom smislu i dalje traju i uprkos odlukama koje i dalje važe. Danijel Kelemen navodi i kako Evropska komisija „želi da postigne nagodbu u vezi krize oko vladavine prava, pošto je metoda uskraćivanja sredstava i lomljenja režima u Varšavi u ovom trenutku loša, imajući u vidu da je Poljska primila toliko ukrajinskih izbeglica, a tamošnja vlast igra ključnu ulogu u suprotstavljanju Putinu.“ Zarad suprotstavljanja Putinu, Poljska će dobiti nagodbu, a Orban, koji ne pokazuje entuzijazam da ratuje protiv Rusije ostaće u statusu „uskraćivanja sredstava“.Kriza u Ukrajini promenila status PoljskeNajpre, kriza na belorusko-poljskoj granici krajem 2021. godine, a zatim i potonja eskalacija u Ukrajini, uticale su da se odnos centralnih EU institucija prema Poljskoj menja.Zato Moravjecki danas, bez tereta na leđima koji je do skora nosio, može slobodno „prozivati“ Norvešku i „držati lekcije“ Makronu.Bez Poljske, odlučne u suprotstavljanju Rusiji u svakom pogledu i na svakom polju (za šta postoje i istorijski i brojni drugi razlozi, ali to je druga tema), ne može biti ni primene inicijativa EU na „istočnom frontu“, niti, što je daleko važnije, svih planiranih aktivnosti SAD (korišćenjem NATO) u istočnoj Evropi. Vladavina prava, sloboda medija, pa i ona otvorena poglavlja oko ljudskih prava i sloboda (pogotovo naglašavanih tokom trajanja migrantske krize) odlaze u „drugi plan“ pred razlozima geopolitičkog karaktera.Što nam još jedared dokazuje da geopolitika i u krajnjoj liniji – realpolitika koja iz toga ishodi, imaju prednost u odnosu na idealpolitiku. Na teži način i u vrlo nepovoljnoj situaciji, EU to sada mora prihvatiti.Varšava više „ne potkopava temelje“Okolnosti ne dozvoljavaju da se insistira na vrednostima i govori o tome kako Poljska „potkopava temelje“ jedinstvene kontinentalne integracije i šta se još na tu temu moglo čuti.U tom kontekstu, više ni takva vrsta pritisaka na Mađarsku nema puno smisla. Mada, za očekivati je da se nastave – licemerja u Briselu nikada nije nedostajalo. Ipak, glavno je da se i na ovakav način opet pokazuje slabost EU. Kako u odnosu na SAD, pa i Veliku Britaniju, koje jasno i nedvosmisleno realpolitički operacionalizuju sopstvene (na dugi rok i načelno usaglašene) geopolitičke ciljeve, tako i na unutrašnjem planu – u odnosu prema „neposlušnim“ članicama kojima ne pada napamet da prate briselsku idealpolitiku.EU nikada nije imala jasnu i nedvosmislenu geopolitiku. Istina je, pojedine države članice jesu, tamo se razmišljalo sa puno geopolitičke logike. Ali EU kao celina – nije!Zato su i proširenja obavljana pod američkim pritiskom (Bugarska i Rumunija, na primer), otuda i onaj neformalni uslov – prvo članstvo u NATO, pa onda u EU. Zato je i u ukrajinskoj krizi, od 2014. godine pa naovamo EU nepromašivo donosila odluke u korist svoje štete. Zato će sada platiti ogromnu cenu. Toliko ogromnu, da se u pitanje dovodi i njen opstanak.I usput slušati „prozivke“ i „lekcije“ Moravjeckog. Ili nekog sličnog.
https://lat.sputnikportal.rs/20220726/nemci-znaju-sa-gasom-bura-u-berlinu-posle-orbanove-izjave-o-energetskoj-krizi-1140372668.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet – politika, svet, politika, emisija „prorok“
svet – politika, svet, politika, emisija „prorok“
Slučaj Poljske: Dovoljno je mrzeti Rusiju da od „crne ovce“ postaneš omiljen u Briselu
Norveška se „indirektno goji“ zbog viših cena nafte i gasa, ostvaruje ogroman profit koji bi trebalo da podeli sa drugima, predlog je poljskog premijera Mateuša Moravjeckog.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
A ko su ti drugi iz poljskog predloga? Norveška nije članica EU, ne obavezuju je sve regulative Brisela, čak i kada bi u ovoj konkretnoj stvari takve regulative postojale ili ako bi ih EU donela! Uostalom, zašto bi Norvežani delili svoj profit?
Cenovni bum na tržištu energenata, po prvi put u istoriji, nisu indukovali ni proizvođači ili njihovi karteli, ni špekulanti ili njihova kombinatorika, ni elementarne nepogode ili prekomerno iscrpljivanje resursa, već sami kupci! Među tim kupcima je i Poljska…
Nekoliko nedelja ranije, tokom kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj, Moravjecki je ušao u vrlo neprijatnu polemiku sa Emanuelom Makronom. Telefonske pozive francuskog predsednika Vladimiru Putinu uporedio je sa razgovorima sa Hitlerom, Staljinom i Polom Potom.
Makronov odgovor i podsećanje na „anti-EU“ retoriku zvaničnika iz Varšave ostali su u senci poljske prozivke. Isto kao što su i brojni drugi odgovori ostali u senci vrlo oštrih poruka poljskih političara u prethodnom periodu.
Situacija je još zanimljivija ako se zna da Poljska i dalje plaća „penale“ EU u iznosu od milion evra dnevno, na ime novčanih kazni zbog nesprovođenja naloga povezanih sa radom Vrhovnog suda i načinom izbora (imenovanja) nosilaca pravosudnih funkcija.
Sud EU odbacio je tužbe Poljske i Mađarske protiv odluke o primeni mehanizma kojim se za kršenje vladavine prava od strane organa države članice uskraćuju sredstva iz zajedničkih fondova. Nakon toga, u februaru, Evropski parlament je, ubedljivom većinom glasova, pozvao institucije EU da hitno primene sve mere pošto je „krajnje vreme da Komisija ispuni svoje dužnosti čuvara Ugovora i odmah reaguje na ozbiljna kršenja načela vladavine prava koja su u toku u nekim državama članicama, a koja predstavljaju ozbiljnu opasnost za finansijske interese Unije u pogledu pravedne, zakonite i nepristrasne raspodele sredstava EU, posebno u okviru podeljenog upravljanja“.
Spor Brisela i Varšave počeo je nedugo po dolasku Stranke slobode i pravde na vlast u Poljsku. Uprkos pokušajima da pritiscima i različitim političkim instrumentima utiče na rezultate parlamentarnih izbora, u čemu je veliku ulogu imao i Donald Tusk, EU nije uspelo da prethodnih pet godina napravi „veliki preokret“ u Poljskoj.
Nije joj uspelo da to učini niti u Mađarskoj. Jer, Andžej Duda i Viktor Orban, predstavljali su deo istog problema. Konzervativce, protivnike liberalnog pogleda na svet, čak „čvrstorukaše“ koji ne mare za „evropske vrednosti“.
Samo Orban ostao „crna ovca“
Danas, izgleda, nije tako. Dok je pristup protiv Orbana ostao manje – više isti, u odnosu prema Poljskoj sada nema onih žestokih reakcija i poziva na hitro delovanje. Za briselske neoliberale i ostale evrofanatike Mađarska je i dalje „crna ovca“, Poljska to očigledno nije.
Uprkos sporovima koji, makar u formalno – pravnom smislu i dalje traju i uprkos odlukama koje i dalje važe. Danijel Kelemen navodi i kako Evropska komisija „želi da postigne nagodbu u vezi krize oko vladavine prava, pošto je metoda uskraćivanja sredstava i lomljenja režima u Varšavi u ovom trenutku loša, imajući u vidu da je Poljska primila toliko ukrajinskih izbeglica, a tamošnja vlast igra ključnu ulogu u suprotstavljanju Putinu.“ Zarad suprotstavljanja Putinu, Poljska će dobiti nagodbu, a Orban, koji ne pokazuje entuzijazam da ratuje protiv Rusije ostaće u statusu „uskraćivanja sredstava“.
Kriza u Ukrajini promenila status Poljske
Najpre, kriza na belorusko-poljskoj granici krajem 2021. godine, a zatim i potonja eskalacija u Ukrajini, uticale su da se odnos centralnih EU institucija prema Poljskoj menja.
Zato Moravjecki danas, bez tereta na leđima koji je do skora nosio, može slobodno „prozivati“ Norvešku i „držati lekcije“ Makronu.
Bez Poljske, odlučne u suprotstavljanju Rusiji u svakom pogledu i na svakom polju (za šta postoje i istorijski i brojni drugi razlozi, ali to je druga tema), ne može biti ni primene inicijativa EU na „istočnom frontu“, niti, što je daleko važnije, svih planiranih aktivnosti SAD (korišćenjem NATO) u istočnoj Evropi. Vladavina prava, sloboda medija, pa i ona otvorena poglavlja oko ljudskih prava i sloboda (pogotovo naglašavanih tokom trajanja migrantske krize) odlaze u „drugi plan“ pred razlozima geopolitičkog karaktera.
Što nam još jedared dokazuje da geopolitika i u krajnjoj liniji – realpolitika koja iz toga ishodi, imaju prednost u odnosu na idealpolitiku. Na teži način i u vrlo nepovoljnoj situaciji, EU to sada mora prihvatiti.
Varšava više „ne potkopava temelje“
Okolnosti ne dozvoljavaju da se insistira na vrednostima i govori o tome kako Poljska „potkopava temelje“ jedinstvene kontinentalne integracije i šta se još na tu temu moglo čuti.
U tom kontekstu, više ni takva vrsta pritisaka na Mađarsku nema puno smisla. Mada, za očekivati je da se nastave – licemerja u Briselu nikada nije nedostajalo. Ipak, glavno je da se i na ovakav način opet pokazuje slabost EU. Kako u odnosu na SAD, pa i Veliku Britaniju, koje jasno i nedvosmisleno realpolitički operacionalizuju sopstvene (na dugi rok i načelno usaglašene) geopolitičke ciljeve, tako i na unutrašnjem planu – u odnosu prema „neposlušnim“ članicama kojima ne pada napamet da prate briselsku idealpolitiku.
EU nikada nije imala jasnu i nedvosmislenu geopolitiku. Istina je, pojedine države članice jesu, tamo se razmišljalo sa puno geopolitičke logike. Ali EU kao celina – nije!
Zato su i proširenja obavljana pod američkim pritiskom (Bugarska i Rumunija, na primer), otuda i onaj neformalni uslov – prvo članstvo u NATO, pa onda u EU. Zato je i u ukrajinskoj krizi, od 2014. godine pa naovamo EU nepromašivo donosila odluke u korist svoje štete. Zato će sada platiti ogromnu cenu. Toliko ogromnu, da se u pitanje dovodi i njen opstanak.
I usput slušati „prozivke“ i „lekcije“ Moravjeckog. Ili nekog sličnog.
