- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Sudbina građanina Šmita: Udario na hrvatski zid gneva i ratni doboš Bošnjaka, a Srbi ga ne priznaju

© Sputnik / Lola ĐorđevićKristijan Šmit
Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 28.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Kristijan Šmit je u BiH došao kako bi sprovodio prohrvatsku politiku, koja je trebalo da dovede do bolje pozicije Hrvata u entitetu FBiH. To nije uspeo da ostvari – naprotiv, izazvao je veći gnev Hrvata, a sada je, nametanjem samo tehničkih izmena izbornog zakona, pokušao da se opet dodvori HDZ-u. Međutim, naišao je na tvrd otpor Bošnjaka.
Ovako izborne reforme u BiH, koje je, koristeći se Bonskim ovlašćenjima nametnuo takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice Kristijan Šmit tumači profesor fakulteta političkih nauka u Banjaluci i ekspert za izborne sisteme Vlade Simović.
Da će Šmit nametnuti izborne reforme, o kojima hrvatska i bošnjačka strana u entitetu Federacija BiH već deceniju ne mogu da se dogovore, najavljivano je već nekoliko dana. Ova vest, isprva neproverena, izazvala je veliki odijum bošnjačkih političara, koji su ispred Šmitovog sedišta u Sarajevu organizovali proteste. Takozvani visoki predstavnik, tada se odlučio na polovično rešenje – da nametne samo ona rešenja koja se tiču tehničkih pitanja, ili, kako je to on sam rekao, „transparentnosti izbora“.

Šmitu su bitni Hrvati za akcije protiv Srba

Donoseći takvu odluku, Šmit je, objašnjava Simović, napravio kompromis sa sobom i sa drugima, dok je suština ostala nepromenjena – niti je rešen zahtev Hrvata za legitimnim predstavljanjem u entitetskim i zajedničkim institucijama, niti su hrvatsko-bošnjački odnosi normalizovani.
„Sa jedne strane, Šmit se godinama deklarisao kao prijatelj Hrvata i kao takav je dobio orden od hrvatske države. CSU (Hrišćansko-socijalna unija), kojoj on pripada, tradicionalno je prohrvatski orijentisana i vodi politiku koja je sklona tome da ispuni interese i zahteve HDZ-a. sa druge strane, on je svestan velike snage i moći bošnjačke strane i njenih lobija. Ovo je bio pokušaj da opravda poverenje Hrvata koje u jednom trenutku imao, a verovatno nije očekivao takvu reakciju bošnjačke javnosti, pa je našao izlaz u nekakvom tehničkom setu rešenja“, ističe Simović.
Naš sagovornik, kako kaže, ne sumnja da je upravo tim motivom Šmit vođen kada se odlučio da ne ispuni sva očekivanja hrvatske političke elite i nametne i politička rešenja izborne reforme.
Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 27.07.2022
REGION
Stupile na snagu Šmitove izmene Izbornog zakona u BiH
Kristijanu Šmitu je jako bitno da ima hrvatske političke predstavnike na svojoj strani kao pouzdane partnere i saveznike zbog budućih akcija koje će, uveren je Simović, takozvani visoki predstavnik voditi protiv Srba i Republike Srpske.
„On je trenutno u toj fazi da, zbog nemogućnosti da bošnjačka strana Hrvatima napravi ustupak, nije uspeo da ih privoli ka izmenama izbornog zakona. Rekao bih da gubi podršku Hrvata i HDZ-a i da ovu stranku usmerava ka saradnji sa Republikom Srpskom i on pokušava da rešavajući hrvatski problem, dobije Hrvate kao saveznike u budućim akcijama koje će biti protiv Republike Srpske“, tvrdi on.
Republika Srpska treba da i dalje bude oprezna i mudra i da se drži svog stava da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik, jer on to zaista i nije, dodaje Simović. Osim što nije legitimno izabran za visokog predstavnika, Šmit se pokazao kao, kako Simović kaže, politikantska figura koja više nanosi štete u odnosima između naroda u BiH, nego što doprinosi stabilnosti.

Bakir otvorio i ratni scenario

Međutim, Bošnjaci su radikalno protiv izmena izbornog zakona i ujedinili su se u protestima, tako da je pod reakcijom sarajevske političke čaršije Šmit morao da odustane od eventualne namere da nametne i političke aspekte izborne reforme.
„Do te mere je bošnjačka javnost bila agresivna da je Bakir Izetbegović u izjavama aludirao na potencijalni ratni scenario i pod teretom bošnjačkih lobija Šmit je morao da popusti“, objašnjava Simović.
Prema Simovićevim rečima, o političkom dogovoru između bošnjačkih i hrvatskih stranaka, u trenutku kada su izbori već raspisani za 2. oktobar i nakon što su svi prethodni razgovori propali, uključujući i one pod patronatom SAD i EU, bespredmetno je i raspravljati.
„Bošnjačka i hrvatska strana se ne mogu dogovoriti oko toga zato što bi bošnjačke političke partije morale svojim biračima da objasne zašto BiH ide ka decentralizaciji i, što je najvažnije, ide ka snažnijem etničkom, umesto građanskom konceptu koji oni formalno zagovaraju, mada je svima jasno da se ne radi ni o kakvom građanskom, već o bošnjačkom konceptu. Oni ne smeju da rizikuju takav sporazum sa Hrvatima, zato što će izgubiti podršku svojih birača“, konstatuje Simović.
Sa druge strane, ako hrvatska strana i HDZ, kao najsnažnija hrvatska partija u BiH ne insistira na izbornoj reformi, izgubiće podršku svojih birača, dodaje on. Tako da će obe strane iznova i iznova pregovarati i ostajati na radikalnim pozicijama, a niko neće moći da pristane na kompromis koji podrazumeva poneki ustupak.
Protest Bošnjaka u Sarajevu protiv Šmita - Sputnik Srbija, 1920, 27.07.2022
REGION
Šmit odustao od političkih izmena Izbornog zakona, na sastanku vikao i lupao po stolu /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala