https://lat.sputnikportal.rs/20220719/madjarska-do-kraja-zaostrila-odnos-prema-antiruskom-zapadu-poziv-da-se-evropa-prizove-pameti-1140100126.html
Mađarska do kraja zaoštrila odnos prema antiruskom Zapadu: Poziv da se Evropa prizove pameti
Mađarska do kraja zaoštrila odnos prema antiruskom Zapadu: Poziv da se Evropa prizove pameti
Sputnik Srbija
Deklaracija Mađarske o budućnosti EU poziv je da se Evropa prizove pameti, vrati vrednostima koje su je činile velikom, ali i da resetuje odnose sa Rusijom. Da... 19.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-19T21:03+0200
2022-07-19T21:03+0200
2023-04-13T12:53+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
specijalna operacija u ukrajini
mađarska
viktor orban
aleksandar gajić
evropska unija (eu)
deklaracija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/13/1140099515_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_3a75ee95936c888bece1d44d7f7ca235.jpg
Ovo za Sputnjik, povodom Deklaracije Mađarske koja je usvojena kao odgovor na ukrajinsku krizu, odnosno „ishitrene odluke EU o uvođenju sankcija Rusiji“, kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije:Poziv Mađarske da se EU prizove pameti„Ovo je važan iskorak, Mađarska je do sada defanzivno, u okviru svojih granica, branila politiku suverenosti i pitanja nacionalnog identiteta i hrišćanske tradicije na kojoj počiva porodica i društvo, ali ovo je pokušaj da se na evropskom nivou te vrednosti ponovo prepoznaju kao temeljne i osnovne“.Mađarski parlament je većinom glasova usvojio Deklaraciju u kojoj predlaže da se u evropskim ugovorima potvrde vrednosti evropskih hrišćanskih korena i kulture.Rezolucija je zapravo stav te zemlje o budućnosti Evropske unije u trenutku kada se evropski kontinent suočava sa periodom „krize i neizvesnosti“. Mađarska ovim dokumentom od Evropske komisije traži da se proglasi politički i ideološki neutralnom.Naš sagovornik podseća da je od početka sukoba u Ukrajini, iako je Mađarska kao deo EU bila pritisnuta merama i sankcijama, Viktor Orban dosledno branio poziciju države po pitanju njihove energetske bezbednosti. Na taj način uspeo je da za Mađarsku izboksuje izuzeće za transport nafte iz Rusije, ali i da to bude zemlja, iako je formalno deo EU koja je uvela sankcije Rusiji, koja ni na koji način nije htela oružano da pomaže Ukrajinu.„Mađarska je u okviru EU i pozicija koje je zauzela imala najviše moguće rezervisan stav prema tom sukobu i ukazivala je upravo na štetnost posledica antiruskog svrstavanja po celu Evropsku uniju, pa i Mađarsku. Pokušala je na neki način da minimizira sopstvenu štetu, da sačuva svoje nacionalne interese i nacionalno dostojanstvo. Ovo ne samo da je nastavak takvog stava, već iskorak napred, jer ovo je prilično otvoren, dosledan i hrabar iskorak“, kaže Gajić.Protiv Zapadne metastazeOn dodaje da je upravo usvojena Rezolucija u koliziji sa novim, trećim paketom ljudskih prava, odnosno sa metastazom individualističkog poimanja ljudskih prava na prostorima, pre svega zapadne civilizacije.„Bez obzira što je Amerika u političkom, geopolitičkom i vojnom smislu dominantna, Evropska unija sebe tu ipak doživljava kao avangardu tog identitetskog preobražaja zapadnog sveta u postmoderno, sekularno, individualizovano društvo. Ovo je pokušaj Orbana da ukaže na neophodnost povratka tim tradicionalnim vrednostima koje su činile temelje Evrope i evropskih nacija kroz istoriju, od nastanka evropskih nacija, evropskih država u srednjem veku, pa do savremenog doba, praktično do njihovog ulaska u EU“, objašnjava ovaj politikolog.„Slovačka, u nekoj meri i Bugarska su u sličnoj situaciji, jer narod ne deli stavove vlade koja bezrezervno sledi briselsku i vašingtonsku poziciju vezano za ukrajinski sukob. Tu je i Italija u kojoj se javno mnjenje značajno drugačije ponaša, nego vlada, takođe i Grčka. Sve su to države koje u nekoj meri, po nekim pitanjima dele stavove sa Mađarskom, ponekad samo neke, a ponekad i većinu stavova“.Alternativni pogled na budućnost EvropeGajić dodaje da Mađarska objedinjuje alternativni pogled na politička, ekonomska, socijalna i identitetska pitanja u Evropi koja su potisnuta, zato što se stvorila veštačka homogenizacija, upravo na antiruskoj polarizaciji koja je stvorena nakon 24. Februara.Upitan da li će biti i onih koji će smatrati da je Orban sada i suviše neposlušan i da li bi Mađarska mogla da pretrpi štetu zbog ovog stava, Gajić kaže da je to sigurno.On podseća da je nedavno podneta tužba Evropskom sudu zbog mađarske pozicije vezane za prava LGBT populacije, te da se Rezolucija može čitati i kao vid reakcije Orbana, kada su već ka njemu ustremljeni zahtevi, pozivi na sprovođenje sudskog postupka, da se Mađarska na neki način kazni.„Orban je ovim do kraja zaoštrio situaciju i zauzeo vrlo jasan stav, ne bi li na taj način pridobio onoliko simpatija koliko je u ovom trenutku moguće u EU. Ipak, treba imati u vidu da je ovo deklarativan nastup Mađarske, ne može se očekivati da će biti nekih posebnih sankcija prema njima, ali će u svakom slučaju u medijskom i političkom smislu taj zahtev verovatno biti odbačen. Orban će biti dodatno ocrnjen, izvući će se iz repertoara i 10 godina negativne priče o njemu i zemlji pod FIDES-om, da se radi o neliberalnom, nedemokratskom, autoritarnom režimu. U krajnjem slučaju će reči da se radi o rusofiliji, da je on Putinov čovek. To je ocena krajnje diskvalifikacije u političkom smislu u zapadnim medijima, da nekog optužite da je ruski čovek“, zaključuje Gajić.
https://lat.sputnikportal.rs/20220715/orban-politika-sankcija-protiv-rusije-nije-opravdala-ocekivanja-evropska-ekonomija-se-gusi-1139928200.html
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
mađarska, mađarska deklaracija, viktor orban, rusija, sankcije rusiji, eu, aleksandar gajić,
mađarska, mađarska deklaracija, viktor orban, rusija, sankcije rusiji, eu, aleksandar gajić,
Mađarska do kraja zaoštrila odnos prema antiruskom Zapadu: Poziv da se Evropa prizove pameti
21:03 19.07.2022 (Osveženo: 12:53 13.04.2023) Deklaracija Mađarske o budućnosti EU poziv je da se Evropa prizove pameti, vrati vrednostima koje su je činile velikom, ali i da resetuje odnose sa Rusijom. Da prizna da su članice koje su se u ukrajinskom sukobu uz SAD opredelile za antirusku poziciju, učinile veliku grešku zbog koje trpe, a tek će trpeti veliku ekonomsku i političku štetu.
Ovo za Sputnjik, povodom Deklaracije Mađarske koja je usvojena kao odgovor na ukrajinsku krizu, odnosno „ishitrene odluke EU o uvođenju sankcija Rusiji“, kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije:
Poziv Mađarske da se EU prizove pameti
„Ovo je važan iskorak, Mađarska je do sada defanzivno, u okviru svojih granica, branila politiku suverenosti i pitanja nacionalnog identiteta i hrišćanske tradicije na kojoj počiva porodica i društvo, ali ovo je pokušaj da se na evropskom nivou te vrednosti ponovo prepoznaju kao temeljne i osnovne“.
Mađarski
parlament je većinom glasova usvojio Deklaraciju u kojoj predlaže da se u evropskim ugovorima potvrde vrednosti evropskih hrišćanskih korena i kulture.
Rezolucija je zapravo stav te zemlje o budućnosti Evropske unije u trenutku kada se evropski kontinent suočava sa periodom „krize i neizvesnosti“. Mađarska ovim dokumentom od Evropske komisije traži da se proglasi politički i ideološki neutralnom.
Naš sagovornik podseća da je
od početka sukoba u Ukrajini, iako je Mađarska kao deo EU bila pritisnuta merama i sankcijama, Viktor
Orban dosledno
branio poziciju države po pitanju njihove energetske bezbednosti. Na taj način uspeo je da za Mađarsku izboksuje izuzeće za
transport nafte iz Rusije, ali i da to bude zemlja, iako je formalno deo EU koja je uvela sankcije Rusiji, koja ni na koji način nije htela oružano da pomaže Ukrajinu.
„Mađarska je u okviru EU i pozicija koje je zauzela imala najviše moguće rezervisan stav prema tom sukobu i ukazivala je upravo na štetnost posledica antiruskog svrstavanja po celu Evropsku uniju, pa i Mađarsku. Pokušala je na neki način da minimizira sopstvenu štetu, da sačuva svoje nacionalne interese i nacionalno dostojanstvo. Ovo ne samo da je nastavak takvog stava, već iskorak napred, jer ovo je prilično otvoren, dosledan i hrabar iskorak“, kaže Gajić.
On dodaje da je upravo usvojena Rezolucija u koliziji sa novim, trećim paketom ljudskih prava, odnosno sa metastazom individualističkog poimanja ljudskih prava na prostorima, pre svega zapadne civilizacije.
„Bez obzira što je Amerika u političkom, geopolitičkom i vojnom smislu dominantna, Evropska unija sebe tu ipak doživljava kao avangardu tog identitetskog preobražaja zapadnog sveta u postmoderno, sekularno, individualizovano društvo. Ovo je pokušaj Orbana da ukaže na neophodnost povratka tim tradicionalnim vrednostima koje su činile temelje Evrope i evropskih nacija kroz istoriju, od nastanka evropskih nacija, evropskih država u srednjem veku, pa do savremenog doba, praktično do njihovog ulaska u EU“, objašnjava ovaj politikolog.
On je siguran da Rezolucija u Briselu neće doživeti ovacije vodećih država EU, ali veruje će imati deo poštovanja među zemljama koje imaju sličan stav, a koje nisu imale dovoljno hrabrosti da na sličan način istupe, a zbog antiruske politike trpe istu ili veću štetu nego Mađarska.
„Slovačka, u nekoj meri i Bugarska su u sličnoj situaciji, jer narod ne deli stavove vlade koja bezrezervno sledi briselsku i vašingtonsku poziciju vezano za ukrajinski sukob. Tu je i Italija u kojoj se javno mnjenje značajno drugačije ponaša, nego vlada, takođe i Grčka. Sve su to države koje u nekoj meri, po nekim pitanjima dele stavove sa Mađarskom, ponekad samo neke, a ponekad i većinu stavova“.
Alternativni pogled na budućnost Evrope
Gajić dodaje da Mađarska objedinjuje alternativni pogled na politička, ekonomska, socijalna i identitetska pitanja u Evropi koja su potisnuta, zato što se stvorila veštačka homogenizacija, upravo na antiruskoj polarizaciji koja je stvorena nakon 24. Februara.
Upitan da li će biti i onih koji će smatrati da je Orban sada i suviše neposlušan i da li bi Mađarska mogla da pretrpi štetu zbog ovog stava, Gajić kaže da je to sigurno.
On podseća da je nedavno podneta tužba Evropskom sudu zbog mađarske pozicije vezane za prava LGBT populacije, te da se Rezolucija može čitati i kao vid reakcije Orbana, kada su već ka njemu ustremljeni zahtevi, pozivi na sprovođenje sudskog postupka, da se Mađarska na neki način kazni.
„Orban je ovim do kraja zaoštrio situaciju i zauzeo vrlo jasan stav, ne bi li na taj način pridobio onoliko simpatija koliko je u ovom trenutku moguće u EU. Ipak, treba imati u vidu da je ovo deklarativan nastup Mađarske, ne može se očekivati da će biti nekih posebnih sankcija prema njima, ali će u svakom slučaju u medijskom i političkom smislu taj zahtev verovatno biti odbačen. Orban će biti dodatno ocrnjen, izvući će se iz repertoara i 10 godina negativne priče o njemu i zemlji pod FIDES-om, da se radi o neliberalnom, nedemokratskom, autoritarnom režimu. U krajnjem slučaju će reči da se radi o rusofiliji, da je on Putinov čovek. To je ocena krajnje diskvalifikacije u političkom smislu u zapadnim medijima, da nekog optužite da je ruski čovek“, zaključuje Gajić.
