- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Ultimatum u rukavicama: Zašto Šolc poziva Makedonce da prihvate „francuski kompromis“

© AP Photo / Boris GrdanoskiDemonstrant sa starom nacionalnom zastavom na antivladinom protestu u Skoplju
Demonstrant sa starom nacionalnom zastavom na antivladinom protestu u Skoplju - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Poziv Olafa Šolca građanima Severne Makedonije da prihvate „francuski kompromis“ i prihvate bugarske zahteve zarad početka pristupnih pregovora sa EU zahtev je po principu „uzmi ili ostavi“ u maniru velikih sila. Iza obraćanja „u rukavicama“, zapravo stoji ultimatum bez mogućnosti da se o njemu pregovara.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije komentariše otvoreno pismo nemačkog kancelara Olafa Šolca građanima Severne Makedonije u kome ih poziva da prihvate takozvani „francuski kompromis“ kako bi što pre otpočeli pristupni pregovori između Skoplja i EU.

Šolc Skoplju daje ultimatum

Međutim, problem je što „francuski kompromis“ uvažava veliki broj bugarskih zahteva, kaže Gajić, među kojima su i priznanje bugarske manjine u Severnoj Makedoniji kao ustavne kategorije, kao i da makedonski jezik vodi poreklo od bugarskog jezika. Ove zahteve odbacuje veliki broj makedonskih građana, koji su izašli na masovne proteste koji traju već više od nedelju dana.
„Bugarska je, u skladu sa francuskim predlogom, delimično odustala od nekih najradikalnijih zahteva. Ali ipak, za makedonsku javnost i naciju neprihvatljivo je da se bugarska verzija makedonskog identiteta, države i, pre svega jezika predstavi kao vid kompromisa“, objašnjava Gajić.
Šolc u otvorenom pismu kao da je promašio temu jer se čini da stvari predstavlja tako kao da odgovornost za prolongiranje početka pregovora o pristupanju prebacuje na Skoplje, kaže Gajić.
Antivladin protest u Skoplju - Sputnik Srbija, 1920, 11.07.2022
REGION
Šolc: Želimo Severnu Makedoniju u EU, prihvatite francuski predlog
„On tako predstavlja stvari zato što se na ovaj način vrši malo upristojeniji vid pritiska na Severnu Makedoniju da pristane ovaj predlog i prebacuje odgovornost kao da je ona razlog zašto pregovori nisu otpočeli. Bugarska pregovore blokira od 2020, ali od 2005. do 2020. prošlo je petnaest godina. Znači možemo da govorimo o dve i po do tri godine bugarske blokade. Na kome je prethodna odgovornost“, pita se Gajić.
Šolc u pismu na lukav način vrši zamenu teza, prebacuje odgovornost na Skoplje i pred njega stavlja predlog po principu „uzmi ili ostavi“. Ukoliko Skoplje ne prihvati „francuski kompromis“, odgovornost će opet biti na njemu – iako navodno razume ogorčenost makedonske javnosti zbog nepostojanja pristupanja Uniji, Šolc u pismu implicira da će, čak i ako Severna Makedonija prihvati bugarske zahteve, pregovori dugo trajati i biti neizvesni. Iz svega proizilazi da bi Makedonci trebalo da prihvate neprihvatljiv predlog zarad nečega što je na dugom štapu, smatra Gajić.

Šolc pismom pere ruke

Cvetin Čilimanov, novinar iz Skoplja, ističe da otvorenim pismom Olaf Šolc „pere ruke“.
„Njemu je jasno ovaj dogovor nije konačno rešenje – u njemu se sadrži obaveza da Bugarska svake godine ocenjuje makedonsku poslušnost u sprovođenju njihovih zahteva. To će svakako veoma brzo dovesti do nove blokade. Naravno, ukoliko pregovori uopšte počnu, jer uslov da pregovori počnu je da promenimo ustav za šta u ovom trenutku ne postoji dvotrećinska većina u Skupštini. Tako da Šolc ne želi da daje obećanja koja neće biti ispunjena još dugo“, procenjuje on.
Šolcovo pismo nešto je što je makedonska javnost već videla 2018, uoči referenduma o promenu imena države. I tada su evropski političari najavljivali da će taj ustupak, tada prema Grčkoj, biti ustupak nakon koga Severna Makedonija ulazi u NATO i počinje pristupne pregovore sa Briselom. Tada je Skoplje posetio niz evropskih političara, uključujući Šolcovu prethodnicu Angelu Merkel i tadašnju britansku premijerku Terezu Mej, koji su ubeđivali makedonsku javnost da načini poslednji ustupak i odrekne se dela svog nacionalnog identiteta, podseća Čilimanov.
Antivladin protest u Skoplju - Sputnik Srbija, 1920, 10.07.2022
REGION
Talas protesta u Skoplju ne jenjava, može li vlada da preživi
Nemačka je do skoro podržavala jedan drugi predlog rešenja spora između Skoplja i Sofije, nazvan „portugalski predlog“ i bila je uključena u pregovore o njemu, navodi Čilimanov. Taj predlog, prema njegovim rečima, nije toliko zadirao u pitanja makedonskog suvereniteta i nacionalnog identiteta kao bugarski.
„Mi smo računali da Nemačka podržava princip da EU neće otvoreno tražiti od zemlje koja traži članstvo promeni svoj identitet i istoriju, ali očigledno da je Bugarska to bolje ispregovarala unutar Unije. Usvojen je znatno bolji predlog za nju i Nemačka je to prihvatila. I Makedonija je sada bez bilo kakvih saveznika u EU. Vlast se nadala da će Češka i Slovačka intervenisati jer bugarski zahtevi dotiču i istorijske figure kao što su Ćirilo i Metodije koje se poštuju i u Srednjoj Evropi, ali nije bilo realno očekivati da će Češka, koja predsedava Unijom, krenuti u rat protiv Francuske, SAD, Britanije… Svi oni glasno podržavaju ovaj predlog“, kaže Čilimanov.
Prema rečima našeg sagovornika, pošto se Nemačka priklonila francuskom predlogu, Severna Makedonija nalazi se u bezizlaznoj situaciji i vlasti Skoplju će pokušati da nametnu dogovor, bez obzira što se velika većina građana tome protivi.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala