Talas protesta u Skoplju ne jenjava, može li vlada da preživi
© AP Photo / Boris Grdanoski
Pratite nas
Protesti u Severnoj Makedoniji zbog namere njene „bugarizacije“ prihvatanjem takozvanog francuskog predloga, po mišljenju makedonskog novinara Cvetina Čilimanova, eskaliraće kada on u parlamentu bude stavljen na glasanje. On smatra da vlada koja ga je već podržala može da preživi samo uz pomoć albanskih stranaka i zapadnog faktora.
Čilimanov, pri tom, upozorava da bi oslanjanje na albanske stranke u ovom slučaju značilo novi pravac destabilizacije zemlje.
Protesti se nastavljaju
Protesti koji već danima potresaju prestonicu Severne Makedonije, posle dvodnevne pauze zbog muslimanskog praznika Kurban-bajrama, biće nastavljeni u ponedeljak. Kako bi se stvari mogle dalje odvijati i može li se prevazići trenutna situacija koju je proizvelo prihvatanje „francuskog predloga“ od strane Vlade Severne Makedonije i njenog predsednika.To rešenje kao uslov za počinjanje pregovora sa EU, koje je podržala cela Evropska unija, ali i Bugarska, podrazumeva da Severna Makedonija promeni Ustav tako što će priznati postojanje etničke bugarske manjine.
Glavna opoziciona partija VMRO-DPMNE, koja je organizator protesta, kao i mnogi eksperti za međunarodno pravo i građanske organizacije smatraju da francuski predlog praktično znači „bugarizaciju“ države, jer favorizuje bugarske zahteve koji osporavaju makedonske poglede na regionalnu istoriju, jezik, identitet i nasleđe.
Protestuju i pristalice vladajuće makedonske stranke
Čilimanov za Sputnjik ističe da su ankete pokazale da je predlog vrlo nepopularan, pa i među pristalicama vladajuće Socijal-demokratske stranke čiji je bivši lider Zoran Zaev potpisao dogovor sa bugarskim premijerom Borisovim 2017. godine prema kome bi učenici učili verziju istorije koja odgovara bugarskim stavovima.
Neredi u Skoplju tokom antivladinih demonstracija
© AP Photo / Boris Grdanoski
Otuda, kaže, veliki protesti u Skoplju na koje izlaze i ljudi koji u principu podržavaju vladu.
„To je stvarno zabrinulo vlast. Jedino su im albanske stranke, Albanci, solidni i stabilni po tom pitanju i podržavaju vladu nezavisno da li se radi o albanskoj stranci iz vlasti ili iz opozicije, jer dogovor ne dodiruje vitalne albanske interese. U pitanju je isključivo makedonski nacionalni identitet i Albanci su zauzeli stav da Severna Makedonija treba da prihvati ovaj dogovor“, objašnjava situaciju Čilimanov.
Tim pre što, kako napominje, neprihvatanjem tog predloga Severna Makedonija ne koči samo otpočinjanje sopstvenih pregovora sa EU, nego i pregovora Albanije. Otuda i razlog za dodatni pritisak stranke Albanaca, DUI koja je deo vladajuće koalicije sa Socijal-demokratskom strankom Makedonije.
Eskalacija na dan glasanja
Čilimanov podseća da je vlada već dostavila parlamentu predlog na razmatranje i usvajanje i glasanje se, kaže, očekuje najverovatnije ne ove, nego naredne nedelje.
„Imamo otvoren pritisak stranih faktora, SAD, EU, naravno Francuske koja je kumovala tom predlogu, konkretno poziv američkog sekretara spoljnih poslova, takođe i evropskog, premijera raznih evropskih država poput Holandije recimo koji otvoreno prozivaju Makedoniju porukama – sada ili nikada, ovo vam je poslednja šansa, sledeći predlog će biti još gori za vas, morate prihvatiti, do obećanja tipa - potpišete sada ovo a mi ćemo pritiskati Bugarsku da se potpisano ne sprovodi previše strogo“, slikovit je bio naš sagovornik.
Na pitanje šta dalje može da se očekuje, kako će se situacija odvijati, Čilimanov nema dilemu:
„Protesti će trajati, verovatno, do eskalacije kada skupština pokuša da izglasa predlog. Vlada ima glasove albanske stranke iz opozicije da dopune ako neki članovi iz manjih makedonskih stranaka koji su protiv ovog dogovora napuste većinu. Albanci su tu da dopune broj što će, verovatno, dovesti do još većih protesta kada predlog bude stavljen na glasanje“.
On pri tom ukazuje i na taktiku vlasti da obeshrabri građane da izađu na protest. Već je, kaže, viđeno da vlada koja kontroliše tajnu policiju koristi policijske trikove sa ubacivanjem ljudi među demonstrante koji su previše nasilni, maskirani, bacaju molotovljeve koktele. To se dogodilo pre par dana, a bila je situacija kada su Albanci napali povorku demonstranata, pucali iz oružja u pravcu njih, ali srećom nikoga nisu pogodili.
Francuski predlog na fonu dogovora Zaeva i Borisova ie 2017. po oceni Makedonaca koji protestuju znači bugarizaciju Severne Makedonije
© AP Photo / Valentina Petrova
Ako padne vlada
Po njegovom mišljenju, predlog će u parlamentu vrlo verovatno biti izglasan jer je za to dovoljna prosta većina, ali je, napominje, za promenu Ustava i priznavanje bugarske manjine neophodna dvotrećinska većina.
„I da padne vlast nakon ove situacije, što je veoma moguće s obzirom na to koliko ima pristalica vlasti koji su joj sada okrenuli leđa, to bi značilo da bi i eventualna nova vlada predvođena VMRO-om od strane EU bila pritisnuta da se to sprovede, jer bi bilo rečeno – vi ste to prihvatili i ne možete početi pregovore sa EU bez promene Ustava, ako ne obezbedite tu dvotrećinsku većinu . Zbog toga će svaka buduća vlada, svaka buduća skupština biti obavezana da sprovodi ove uslove“, napominje makedonski novinar.
Makedonija koja je 17 godina imala status kandidata za EU, usvajanjem „francuskog predloga“ bi samo formalno otpočela pregovore sa EU, ali suštinski, dok ne promeni Ustav ne bi mogla da otvori nijedno poglavlje, što može da traje godinama.
Dolivanje ulja na vatru
Čilimanov ne odbacuje ni mogućnost da vlast proganja, hapsi i ucenjuje opozicione predstavnike čiji su joj glasovi neophodni za promenu Ustava, što je bio slučaj zarad izglasavanja Prespanskog sporazuma sa Grčkom 2019. godine. To bi, po njegovom mišljenju, samo značilo dolivanje ulja na vatru.
Oslanjanje vlade u Skoplju na albanske stranke umesto makedonskih lako može dovesti do situacije da dve trećine vlade budu Albanci, što je novi pravac destabilizacije zemlje
© Sputnik / Brankica Ristić
Na pitanje koliko je blizu situacija da vlada padne, on kaže da je nekoliko manjih makedonskih stranaka bez kojih ona ne može da preživi protiv najnovijeg predloga.
„Vlast sada otvoreno laže javnost da su oni dobili jednu verziju predloga, pa da su uspeli da je poprave, da promene neke stvari. Promenili su par reči i to je u suštini isti predlog kao onaj prvi koji je vlada odbila kada ga je dobila. Znači te stranke mogu da napuste koaliciju. U tom slučaju će vlast morati da pregovara sa albanskim strankama iz opozicije kako bi preživela“, objašnjava naš sagovornik.
Loša iskustva sa Albancima
On, međutim, kaže da su im takva iskustva veoma loša. Prošli put kada su morali da se oslone na manju albansku stranku da pomogne vladi da preživi, ta stranka je imala četiri glasa u skupštini, a uzela je tri ministarstva, među kojima i ministarstvo zdravlja.
Čilimanov podseća da je već sada u vladi skoro jednak broj ministara Makedonaca i Albanaca, a ako se ubroje i zamenici ministara, Albanci su, kaže, u solidnoj većini u vladi.
„Dalje gubljenje makedonskih stranaka i oslanjanje na albanske stranke u koaliciji lako može dovesti do situacije da dve trećine vlade budu Albanci, što je novi pravac destabilizacije zemlje, gubljenje legitimiteta kod većinskog naroda u Severnoj Makedoniji i to nisu dobre opcije za vladajuću koaliciju. Oni mogu da prežive jedino uz pomoć zapadnih faktora. Amerika i EU podupiru taj predlog i jedino mogu preživeti sa policijskim trikovima koji bi deligitimisali proteste protiv predloga“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
