- Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Ruski pisac upozorava: Na delu je užasno jak udar na celokupnu slovensku ideju

© Sputnik / Radoje PantovićRuski pisac Aleksej Varlamov
Ruski pisac Aleksej Varlamov  - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Ruska civilizacija je sudbinski povezana s evropskom, ali nije njome ograničena, jer je Rusija bliska i azijskim narodima. Svi živimo na jednom kontinentu, tako da su pokušaji da se granica povuče duž Urala veoma štetni, kaže u razgovoru za Sputnjik ruski pisac Aleksej Varlamov, napominjući da ga brine užasno jak udar na celokupnu slovensku ideju.
„Šta god da se danas događa u svetu, koliko god ti događaji bili tragični, Rusija je evropska zemlja, a ruska civilizacija je deo evropske. Druga je stvar to što se ona njome ne ograničava, što izlazi iz njenih okvira, zbog svog geografskog položaja. Fjodor Dostojevski je, recimo, dobar deo života proveo u Sibiru, u azijskom delu Rusije. Da li je, kada je tamo otišao, prestao da bude evropski pisac? Svi veliki pisci 19. i 20. veka koji su pisali na ruskom jeziku su deo evropske književnosti“, naglašava Varlamov koji je u Beograd doputovao povodom međunarodnog foruma o velikanima ruske književnosti 19. veka, održanom u Ruskom domu.
Na forumu pod nazivom „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“, na kojem je bilo reči o književnoj zaostavštini Fjodora Dostojevskog, Lava Tolstoja, Antona Čehova i Ivana Turgenjeva, Aleksej Varlamov je ukazao na to da su njihove vizije bile proročke zbog toga što su jasnije i dublje videli stvarnost oko sebe.
„Oni nisu predskazivali budućnost, nego su sagledavali sadašnjost i na osnovu kretanja u svom vremenu pratili putanju koja ljude vodi ka sutrašnjici“, naglasio je Varlamov.

Večni san o Evropi od Lisabona do Vladivostoka

Osvrćući se na književnu i intelektualnu zaostavštinu Fjodora Dostojevskog, Varlamov je podsetio na to da je jedno od bolnih pitanja kojima se on bavio bio upravo odnos Evrope i Rusije.
„Poznata su njegova razmišljanja, izneta pored ostalog u 'Piščevom dnevniku', u kojima se prilično beskompromisno izjašnjava o Evropi. Istovremeno, setimo se romana 'Idiot' i izvanrednog monologa kneza Miškina koji kaže da smo mi Rusi veći Evropljani od samih Evropljana“, napominje Varlamov.
Prema njegovom mišljenju, ruska civilizacija je sudbinski povezana s evropskom, bez obzira na to što geografski izlazi iz njenih okvira.
„Svi smo mi na jednom ogromnom kontinentu i vrlo je tužno što san o Evropi od Lisabona do Vladivostoka nije ostvaren, što se povlače granice preko uralskih planina“, kaže Varlamov.

Kultura otkazivanja – otkazivanje zdravog razuma

Komentarišući to što je u zapadnim zemljama, nakon početka specijalne vojne operacije u Rusiji, došlo do masovnih otkazivanja predavanja o ruskim piscima i koncerata na kojima se izvode dela ruskih kompozitora, do ucenjivanja i proterivanja savremenih ruskih stvaralaca, Varlamov je konstatovao da je svet „sišao s uma“.
„Čini mi se da smo svi zajedno kročili na jedan veoma čudan teren. Ljudi gube zdrav razum, nekakve bolesne emocije potiru racionalne zaključke. S obzirom na to da književnost u velikoj meri utiče upravo na tu emotivnu komponentu ljudske duše, na njegovu svest, možda je upravo književnost ta koja u ovom ludom svetu može da odbrani zdrav razum, da navede ljude da pogledaju u sebe i vide šta su napravili“, smatra Varlamov.

Nije pitanje ko je kriv, nego šta raditi

Kao pisac, koji se po prirodi svog stvaralčkog rada ne ograničava na poimanje događaja na osnovu dnevnih informacija, nego se trudi da pronikne dublje u suštinu događaja, Varlamov naglašava da je pogrešno danas postavljati pitanje: Ko je kriv?

„Verovatno smo krivi svi. A pitanje na koje treba da pronađemo odgovor jeste: Šta raditi? Ja taj odgovor nemam, ali mi se čini da sve ovo što se danas događa u svetu ne ide u korist nikome, ni Rusiji, ni Evropi... Istovremeno, dodatno me zabrinjava to što smo svedoci užasno jakog udar na celokupnu slovensku ideju. Iz te situacije je veoma teško pronaći izlaz. Mislim da je jedino što nam preostaje da budemo strpljivi i da ne dozvolimo da naša duša zapada u nekakve krajnosti, da potpada pod uticaj zla, a pre svega da ne potpada pod uticaj propagande, koja je uvek destruktivna, odakle god da dolazi“, smatra Varlamov.

On zaključuje da zbog toga upravo književnost može da bude protivteža toj propagandi, odnosno, kako kaže, „sidro koje će sprečiti da se brod kojim plovimo razbije na paramparčad“.
Aleksej Varlamov - Sputnik Srbija, 1920, 30.10.2016
Svet baš i nije u dobrom stanju, mogao bi da eksplodira (foto)
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala