Srpski veto i parlament Srpske jedina prepreka za „blickrig“ prijem BiH u NATO
20:14 02.07.2022 (Osveženo: 13:52 19.07.2022)
© AP Photo / Kemal Softic
Pratite nas
Dokumenta koja su poslata u bazu NATO saveza iz BiH o reformi vojske BiH u okviru Akcionog plana ova vojna alijansa tumači kao aplikaciju BiH za članstvo u NATO uz saglasnost Bošnjaka, koji pominju "blickrig" članstvo u Alijansi. Međutim, njega može da zaustavi srpski veto podržan u Narodnoj skupštini Republike Srpske, kaže profesor Srđan Perišić.
Izjava bosanskog ministra odbrane BiH, Sifeta Podžića na samitu NATO u Madridu da će BiH će postati članica NATO i da to može se desiti da „blickrigom“, izazvala je dosta polemike unutar same BiH, posebno u Republici Srpskoj koja je u svom Parlamentu usvojila odluku da je vojno neutralna.
Spas u srpskom vetu
Srđan Perišić, profesor za međunarodne odnose, kaže da je indikativno to što je na samit NATO bio pozvan predstavnik BiH, zemlje koja nije članica alijanse, ali i da samouverenost sa kojom je Podžić ovo izjavio proističe iz činjenice da je BiH deo Akcionog programu za članstvo u tom vojnom savezu (MAP), u koji je BiH ušla između 2016. i 2018. godine.
„Akcioni plan za članstvo u NATO ili MAP je format saradnje, odnosno, deo procedure učlanjenja u NATO. Postoje tri formata MAP-a, od koga je Akcioni plan za članstvo poslednji format, kada je zemlja u proceduri prijema,“ objašnjava naš sagovornik.
Na sajtu NATO iz maja ove piše da je saradnja zemlje sa NATO strukturisana kroz Program reformi Bosne i Hercegovine, kao i da je BiH je u decembru 2019. godine podnela svoj prvi Program reformi za narednu godinu, a početkom 2021. godine dostavila svoju samoocenu o napretku koji je ostvaren. Perišić objašnjava šta to znači u praksi:
„Svake godine se šalje Godišnji nacionalni program. To je dokument o saradnji koji država u procesu učlanjenja šalje u NATO, a NATO na osnovu toga zaključuje da li je ta država vojno i politički spremna da postane članica. Tih godišnjih nacionalnih programa može biti jedan, pa da se odmah kaže više – spremni ste, a može biti i dvadeset pa nakon 20 godina da neko bude primljen u NATO.“
NATO tumačenje dokumenata
Štos je u tome, dodaje Perišić, da je Milorad Dodik uspeo da pre dve godine, to jest krajem 2019. ne bude poslat Godišnji nacionalni program, već Plan reformi oružanih snaga BiH, gde piše da taj dokument ne prejudicira članstvo u NATO.
„E sad, Bošnjaci tvrde da je Plan reformi isto što i Godišnji nacionalni program, a NATO je svojevremeno konstatovao da je taj dokument primljen k znanju. Plan reformi je poslat i prošle godine u sedište NATO. Bošnjačka strana sada smatra da je time krenula procedura učlanjenja BiH u NATO, odnosno, da je aktiviran taj treći format koji se zove Akcioni pan za članstvo,“ objašnjava Perišić.
Srpska strana, međutim, tvrdi da plan koji je slat u štab NATO u Brisel nije deo procesa pristupanja NATO paktu, niti da je BiH time pokrenula proceduru učlanjenja u NATO, već da je u pitanju dokument koji govori o saradnji BiH i NATO-a na reformi oružanih snaga BiH.
„Tačno je da u uvodu dokumenta Plan reformi stoji da taj dokument ne prejudicira nikakvo članstvo BiH u NATO. Takođe se nigde unutar dokumenta ne pominje nikakvo članstvo BiH u NATO“, potvrđuje i Perišić.
Međutim, kako kaže, nije problem što to misle i Bošnjaci i političko Sarajevo tako tumače ovaj dokument, već što po svoj prilici, to misli i NATO.
„Sad u ovim okolnostima sukoba u Ukrajini, ponovo se otvorilo pitanje da li je pokrenuta procedura učlanjenja BiH u NATO. Zanimljivo je da je BiH jedina imala svog predstavnika na Samitu NATO u Madridu, i to na njihov poziv, a da nije članica ove alijanse. To nam govori da NATO sada da izgleda, Program reformi tumači kao otpočinjanja procedure prijema u članstvo BiH, što do sada nije bio slučaj ni jednom,“ napominje Perišić.
Referenduma ne mora biti
Drugim rečima, radi se o otme da taj dokument žele da iskoriste za ulazak u NATO, a da RS optuže da izaziva nestabilnost u BiH i da je jedini spas - prijem BiH u NATO.
Procedura referenduma, kako kaže, nije obavezna za ovo pitanje. Perišić podseća da je i Crna Gora bez referenduma pristupila NATO paktu.
„Postoji opasnost da NATO kaže da je BiH svim dokumentima koje je slala na godišnjem nivou pod imenom Program reformi spremna da postanete član NATO i da ih pozivu da donesu i konačnu odluku. To dolazi na Predsedništvo BiH, glasaju, a srpski član glasa protiv, to jest, stavlja veto. Taj veto potom ide na glasanje na sednicu Narodne Skupštine Republike Srpske, jer veto mora da se potvrdi u toj instituciji i to dvotrećinskom odlukom. Trenutno, Dodik u Narodnoj skupštini nema dvotrećinsku većinu, a opozicija glasa ono što traži Zapad i Sarajevo,“ podseća Perišić.
Ukoliko bi veto pak, prošlo u NS RS, ističe Perišić, njega niko ne bi mogao da obori pa ni takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit i BiH ne bi mogla da uđe u NATO. U suprotnom, ukoliko dvotrećinska većina u NS RS ne podrži veto srpskog člana Predsedništva BiH o neulasku ove države u NATO, onda bi, upozorava sagovornik Sputnjika, BiH zaista „blickrigom“ bez ikakvog problema postala NATO članica.
Nema mesta vojnoj intervenciji NATO
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomora napominje da ni jedan ministar odbrane sveta pa ni BiH ne može da donese takve odluke.
„Mandat Eufor-a produžava Savet bezbednosti UN na predlog predsedništva BiH. Dakle ministra odbrane je tu potpun marginalan, a po običaju Bošnjaci se petljaju u sve i za šta jesu i za šta nisu pozvani i zato i jeste tako haotično stanje u BiH,“ kaže naš sagovornik.
Prema onome što se do sada zna, dodaje Kozomara, i što se može čuti u javnosti sva tri člana Predsedništva BiH su saglasna da se Euforu mandat produži.
„Što se tiče prijema BiH u NATO tu odluku donosi takođe Predsedništvo BiH a koliko znamo jedan član Predsedništva je protiv toga i do prijema u NATO ne može doći nikakvim ni „blickrigom“ ni regularnim putem,“ napominje Kozomora uz podsetnik da je generalni sekretar NATO pre pre nekoliko meseci rekao za BiH da je NATO zainteresovan, ali da neće insistirati po svaku cenu ako pola BiH to ne želi.
„ U tom kontekstu izjave ministra odbrane BiH možemo okarakterisati da su na granici skandala. Oni se sada pozivaju na dokument koji je potpisan u vreme Mladena Ivanić u kome stoji da je BiH spremna da uđe u NATO, međutim u istom dokumentu piše i svake godine BiH treba d dostavi NATO-u godišnji plan aktivnosti vojske BiH. Dodik u poslednje četiri godine to nije hteo da to dostavlja već dokument koji ne znači da postoji želja dase uđe u NATO,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Oni računaju na taj dokument, napominje on, kao na dokument po kome je BiH tražila da uđe u NATO i mi ćemo vas evo sad primiti.
„Nikakva vojna intervencija ne dolazi u obzir, je jer bi to dovelo do rat širih razmena ako bi NATO vojno intervenisao i oni nisu toliko naivni da uđu u to u ovom trenutku,“ ističe Kozomara.
