Kulturni rat Zapada protiv Rusije mnogo opasniji od ekonomskog i političkog
14:08 02.07.2022 (Osveženo: 11:03 07.09.2022)
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Glavni cilj geopolitičke borbe Zapada protiv Rusije, koja traje vekovima, jeste da se utiče na dušu i srce ljudi, na njihovu svest, a posledice kulturnog rata su mnogo dublje i dalekosežnije od posledica ekonomskog i političkog rata, kaže u razgovoru za Sputnjik savetnik ruskog predsednika za kulturu Vladimir Tolstoj.
Čukunuk velikog Lava Tolstoja boravio je u Beogradu povodom međunarodnog književnog foruma posvećenog velikanima „zlatnog veka“ ruske književnosti koji je 28. i 29. juna održan u Ruskom domu.
Skup na kojem se govorilo o književnoj zaostavštini Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Antona Čehova i Ivana Turgenjeva održan je, prema Tolstojevoj oceni, u trenutku kada je svetu više nego ikada ranije potrebno da postavi sebi pitanja kojima su se u svojim delima bavili ruski klasici.
Savetnik ruskog predsednika za kulturu Vladimir Tolstoj u razgovoru s novinarima
© Foto : Ruski dom
Cilj kulturnog rata da utiče na umove i srca ljudi
Jedno od aktuelnih pitanja koje je zaokupljalo ruske intelektualce 19. veka, a posebno Dostojevskog, jeste odnos Rusije i Evrope, odnosno Rusije i Zapada, podseća Vladimir Tolstoj.
„Dostojevski je tom pitanju bio veoma posvećen. Ne smem ni da ga citiram, jer su mnoge njegove misli na ovu temu toliko pronicljive i otvorene, da bi mnogima bilo bolno da ih čuju, ali oni koji žele to da razumeju treba da ga čitaju. Mogu da preporučim i manje poznato ime ruske književnosti, Fjodora Tjutčeva, i to ne samo njegovu poeziju. On je godinama bio ambasador u evropskim zemljama i odlično je poznavao i evropsku, i rusku kulturu. Njegova privatna pisma ženi su potresna ilustracija onoga što se događa i danas u odnosu Zapada prema Rusiji. Tjutčev počinje pismo rečima: 'Draga moja...', a onda nastavlja da piše o tome kako su se svi okupili protiv Rusije i njegovo pismo prerasta u političku raspravu“, objašnjava Tolstoj.
Prema mišljenju našeg sagovornika, osnovni cilj te dugotrajne geopolitičke borbe Zapada protiv Rusije jeste da se izbori za uticaj na umove i srca ljudi.
Balkan i Krim uvek bili u srži geopolitike
„Balkan, Krim, to su teritorije koje su uvek bile u samoj srži tih geopolitičkih događaja. U nekom trenutku je postojao uticaj iz Turske, s jedne strane, a s druge - iz Engleske, zatim nemački uticaj, a potom su se uključile Sjedinjene Američke Države. Naravno, to jesu pitanja ekonomije i preraspodele bogatsva, ali ključan je uticaj na svest ljudi i sukob mentalnih protivrečnosti“, smatra Tolstoj.
Prema njegovim rečima, kulturni rat je mnogo opasniji i sveobuhvatniji od ekonomskog i političkog rata.
„Ako govorimo o onome što se sada događa u Ukrajini: problemi su počeli upravo onda kada su Rusima koji su iz generacije u generaciju govorili samo na ruskom jeziku i ispovedali rusku kulturu počeli da zabranjuju časove ruskog jezika u školama, da menjaju školski program. To je bio ključni razlog za događaje koji su usledili u Donbasu, jer je to potpuno ruska jezična i kulturna teritorija, stoprocentno. Zabrana da se govori na jeziku predaka i da se poštuju kulturni običaji ne može da ne izazove revolt. A Srbima to ne treba posebno objašnjavati. Oligarsi mogu da se bore međusobno za rude, metale, energente, ali obični ljudi za to ne mare, oni žele da budu slobodni u izboru načina života i za njih su ti problemi ključni“, istakao je Tolstoj.
Prozor ka Evropi neće biti zatvoren večno
Kulturni rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije, a u kojem se kao „oružje“ koristi i takozvana „kultura otkazivanja“, događa se u godini u kojoj se obeležava tri i po veka od rođenja ruskog cara Petra Velikog, čoveka koji je otvorio prozor Rusije ka Evropi.
Naš sagovornik je uveren u to da će se taj prozor, koji je danas na silu zatvoren, ipak ponovo otvoriti, jer nas, kako kaže, istorija uči tome da ljudi imaju potrebu da sarađuju i da je samo pitanje vremena kada će uspeti da nađu način da u tome ponovo uspeju.
„Uvek je tako bilo. Koliko god da je bolan bio završetak Drugog svetskog rata, bez obzira na ogromni broj žrtava koje je doneo, Nemačka se vratila u porodicu evropskih naroda, kao i Francuska početkom 19. veka. Svet je u celini pacifistički nastrojen“, uveren je Vladimir Tolstoj.
Ukazujući na to da je jedna od ključnih prednosti Zapada u poređenju s Rusijom to što je on odavno shvatio važnost takozvane meke moći i uticaja kulture, umetnosti, zabave na ljudsku podsvest, Tolstoj podseća na to da Sjedinjene Američke Države niko nije proglašavao zemljom-izrodom, iako su svašta radili u Libiji, u Avganistanu.
„Rusija u tom informacionom ratu za sada zaostaje, ali danas razume važnost tog pitanja i radi na tome da ojača ne samo mišiće, nego i svoje mentalne snage“, naglašava Tolstoj.
Zabranjeno voće je najslađe
Istovremeno, pokušaj zapadnih zemalja da zabrane rusku kulturu ne donosi, prema njegovoj oceni, željene efekte, već, naprotiv, dodatno usmerava pažnju na nju.
„Znamo iz psihologije i psihologije detinjstva da je zabranjeno voće najslađe, tako da oni koji pokušavaju da ukinu rusku kulturu samo privlače dodatnu pažnju na nju. Vidimo da danas interesovanje za klasičnu rusku književnost i muziku samo raste. Kulturu i velika dela je nemoguće ukinuti, oni postoje mimo naše svesti i želje, naše volje. Oni jednostavno postoje, ništa ih ne ugrožava“, kaže Tolstoj, dodajući da mu nije jasno zbog čega je čovečanstvo danas došlo u fazu da svesno osiromašuje svoj duhovni razvoj.
On podseća na to da su pisci poput Dostojevskog i Tolstoja bespoštedno postavljali pitanja koja se tiču morala, nasilja, prava čoveka da drugom čoveku oduzima život.
„Ako čovečanstvo želi da živi u pećini, može da ukine celokupnu svetsku kulturu, ali samim tim ukida i moral, jer je moral upravo sama srž religioznih pogleda i najboljih dela kulture. U Rusiji se nikada, ni pod kakvim okolnostima, neće ukidati svetska kultura. Tako nešto se nije događalo ni u vreme ratova protiv Napoleona – niko nije imao ideju da ukida francusku kulturu. Nije se događalo ni u vreme Velikog otadžbinskog rata, nikome nije padalo na pamet da ukida nemačku kulturu ili nemački jezik, koji se i dalje učio u Sovjetskom Savezu. To su emotivne reakcije, ali verujem da će sve doći na svoje mesto“, rekao je Tolstoj.
Holivudski bumerang
Savetnik ruskog predsednika je rekao da su zapadne sankcije Rusiji u segmentu kulture najviše pogodile filmsku industriju, odnosno bioskope i distributere, ali da su, istovremeno, dale podsticaj da se osnaži ruska kinematografija.
„Rusija treba da snima više filmova, i to dobrih filmova. Sada se godišnje snimi oko 140 filmova raznih žanrova. U okviru tog korpusa, 30 do 40 su filmovi namenjeni širokom krugu publike, a između 50 i 60 su autorska ostvarenja. Ostalo su animirani filmovi, dokumentarci. Da bi se zatvorile potrebe ruskih bioskopa potrebno je da komercijalnih filmova bude tri do četiri puta više, tako da svake nedelje budu jedna ili dve premijere, kako bi se publika privukla u bioskopske sale“, objašnjava Tolstoj.
Pored podrške koju bioskopskim mrežama, distributerima i filmskim stvaraocima pruža država, Tolstoj ističe da je publici potrebno ponuditi i više filmova koji ne dolaze sa Zapada, pre svega, iz Holivuda.
„Filmovi nezavisnih američkih studija se i dalje prikazuju. Rusija ne ograničava prikazivanje tih filmova, ograničavaju ih producenti i distributeri. Kinematografija je meka moć, a sankcije se i u ovoj oblasti vraćaju kao bumerang. Uz pomoć holivudske kinematografije Amerika i zapadni svet su praktično vršili ekspanziju na mozgove ruskih gledalaca, posebno mladih. Zabranom su, zapravo, otvorili njihove mozgove za druge poglede na svet, za našu nacionalnu kinematografiju, tako da je efekat upravo suprotan onome koji je planiran“, ističe Tolstoj.
On ističe da su ograničenja otvorila prozor ka nekim drugim, veoma zanimljivim kinematografijama, kakva je, recimo, latinoamerička.
„Mnogo zanimljivih filmova se snima u zemljama Latinske Amerike, ili, recimo, u Iranu, koji ima vrhunsku kinematografiju. Trudimo se da uzmemo ono što je najbolje iz svetskog nasleđa. Velike američke kompanije su popunile tržište i čitavu deceniju ruski gledaoci nisu bili u mogućnosti da u bioskopu pogledaju dobar italijanski ili francuski film, filmove istočnih zemalja, jer oni jednostavno nisu mogli da se probiju na tržište“, objašnjava Tolstoj.
