https://lat.sputnikportal.rs/20220628/snazne-poruke-sa-skupa-u-ruskom-domu-srbi-dokaz-da-u-evropi-jos-postoji-narod-koji-brani-slobodu-1139206078.html
Snažne poruke sa skupa u Ruskom domu: Srbi dokaz da u Evropi još postoji narod koji brani slobodu
Snažne poruke sa skupa u Ruskom domu: Srbi dokaz da u Evropi još postoji narod koji brani slobodu
Sputnik Srbija
U Ruskom domu u Beogradu otvoren je međunarodni kulturno-obrazovni forum „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“, posvećen velikanima „zlatnog doba“... 28.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-28T17:00+0200
2022-06-28T17:00+0200
2022-09-07T11:03+0200
kultura
rusija
lav nikolajevič tolstoj
fjodor mihajlovič dostojevski
ivan turgenjev
ruska književnost
aleksej varlamov
jevgenij vodolaskin
ruski dom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/1c/1139205619_0:306:2731:1842_1920x0_80_0_0_d600c7c3a1644f22b0fe51de8aac6811.jpg
Na dvodnevnom skupu učestvuju poznati ruski pisci, književni kritičari, prevodioci i profesori ruskog jezika i književnosti iz 28 zemalja. Među njima su i nagrađivani ruski autori, čija su dela prevođena u Srbiji, poput Evgenija Vodolaskina, Alekseja Varlamova i Pavla Basinskog, kao i filolog i stručnjak za kulturologiju Vladimir Elistratov i direktor Instituta za rusku književnost Ruske akademije nauka Valentin Golovin.Potomci Tolstoja kojima je Rusija domovina, a Srbija otadžbinaGovoreći o značaju zaostavštine Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Ivana Turgenjeva, Antona Čehova i drugih velikana „zlatnog doba“ ruske književnosti, učesnici skupa su se složili da su svi oni bili proroci koji su jasnije i dublje od drugih videli svoje vreme, a da su njihova dela postala svetsko nasleđe zbog toga što su pitanja koja su postavljali aktuelna i danas.„Protekle godine bile su godine jubileja velikih ruskih pisaca. Prošle godine su Rusija i ceo svet obeležavali dva veka Dostojevskog, a 2018. godine obeležavao se i jubilej Turgenjeva. To su pisci čija dela i danas zvuče tako savremeno, a u njihovim sumnjama i razmišljanjima o domovini, religiji, pravdi i slobodi, odjekuje veliki ruski jezik“, rekao je na otvaranju skupa savetnik ruskog predsednika za kulturu i predsednik Međunarodnog udruženja profesora ruskog jezika i književnosti Vladimir Tolstoj.On je zahvalio Srbiji i srpskom narodu na gostoprimstvu i prilici da se održi skup posvećen velikanima ruske književnosti, podsetivši da je pre više od jednog veka Srbija raširenih ruku primila i prvi talas ruskih emigranata, među kojima su bili i njegovi preci.Govoreći o istorijskim vezama Rusije i Srbije, Tolstoj je ukazao na dve reči u ruskom jeziku: rodina (zemlja rođenja) i otčizna (otadžbina): „Za mog oca Srbija je bila rodina, a Rusija otčizna, a za mene je Rusija rodina, a Srbija je otčizna“.Proročke vizije ruskih pisacaPisac i rektor Književnog instituta „Maksim Gorki“ u Moskvi Aleksej Varlamov je govorio o delu Fjodora Dostojevskog, ukazavši na to da je ovaj pisac nije napisao nijedan istorijski roman, ali da je njegovo književno delo neprevaziđeno, jer je u središtu njegove pažnje bila istorija ljudske duše.Podsećajući na to da su pisci, posebno u 19. veku, bili smatrani svojevrsnim prorocima, Varlamov je ukazao na to da su njihove vizije bile proročke zbog toga što su jasnije i dublje videli stvarnost oko sebe – oni nisu predskazivali budućnost, nego su sagledavali sadašnjost i na osnovu kretanja u svom vremenu pratili putanju koja ljude vodi ka sutrašnjici.Forum „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“ usmeren je na podršku naučnim istraživanjima u oblasti književne kritike, lingvokulturologije, biografije, muzejske delatnosti i inicijativama u oblasti društvene saradnje koje se tiču dela istaknutih ruskih književnih stvaralaca.Forum organizuje Međunarodno udruženje profesora ruskog jezika i književnosti uz podršku Slavističkog društva Srbije, Univerziteta u Beogradu, Federalnog univerziteta u Kazanju, Fondacije „Ruski mir“, Rosotrudničestva i Ruskog doma.Pored ruskih i srpskih rusista,u radu foruma učestvuju i predstavnici drugih država. O tome na koji način latinoamerički pisci poimaju etička pitanja koja se razmatraju u delima Lava Tolstoja govorio je Ruben Dario Flores Arsila, profesor Nacionalnog univerziteta u Bogoti, predsednik Instituta ,,Lav Nikolajevič Tolstoj“ i savetnik ambasade Kolumbije u Moskvi (2012-2016).Sa radom Argentinskog društva, osnovanog u čast Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, učesnike foruma je upoznao predsednik ovog društva Alehandro Arijel Gonzales, prevodilac ruske književnosti i predavač na univerzitetima u San Martinu i Buenos Ajresu.
https://lat.sputnikportal.rs/20220316/veliki-mural-dostojevskog-u-napulju-protest-italijanskog-umetnika-protiv-cenzure-foto-1135481668.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211111/dva-veka-fjodora-dostojevskog--veciti-sabesednik-svih-mislecih-ljudi-1131470839.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Valentina Bulatović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
rusija, lav nikolajevič tolstoj, fjodor mihajlovič dostojevski, ivan turgenjev, ruska književnost, aleksej varlamov, jevgenij vodolaskin, ruski dom
rusija, lav nikolajevič tolstoj, fjodor mihajlovič dostojevski, ivan turgenjev, ruska književnost, aleksej varlamov, jevgenij vodolaskin, ruski dom
Snažne poruke sa skupa u Ruskom domu: Srbi dokaz da u Evropi još postoji narod koji brani slobodu
17:00 28.06.2022 (Osveženo: 11:03 07.09.2022) U Ruskom domu u Beogradu otvoren je međunarodni kulturno-obrazovni forum „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“, posvećen velikanima „zlatnog doba“ ruske književnosti. Direktor Ruskog doma Evgenije Baranov je istakao da je skup koji se održava u Beogradu dokaz da u Evropi još postoji narod koji dostojanstveno brani svoju slobodu.
„Ogromno hvala dragoj braći Srbima koji su nas primili ovde, svedočeći o tome da čak i u sadašnjoj teškoj situaciji u Evropi postoji zemlja, odnosno narod koji časno i dostojanstveno brani svoje pravo da ostane slobodan“, rekao je Evgenije Baranov otvarajući forum.
Na dvodnevnom skupu učestvuju poznati ruski pisci, književni kritičari, prevodioci i profesori ruskog jezika i književnosti iz 28 zemalja. Među njima su i nagrađivani ruski autori, čija su dela prevođena u Srbiji, poput Evgenija Vodolaskina, Alekseja Varlamova i Pavla Basinskog, kao i filolog i stručnjak za kulturologiju Vladimir Elistratov i direktor Instituta za rusku književnost Ruske akademije nauka Valentin Golovin.
Potomci Tolstoja kojima je Rusija domovina, a Srbija otadžbina
Govoreći o značaju zaostavštine Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog, Ivana Turgenjeva, Antona Čehova i drugih velikana „zlatnog doba“ ruske književnosti, učesnici skupa su se složili da su svi oni bili proroci koji su jasnije i dublje od drugih videli svoje vreme, a da su njihova dela postala svetsko nasleđe zbog toga što su pitanja koja su postavljali aktuelna i danas.
„Protekle godine bile su godine jubileja velikih ruskih pisaca. Prošle godine su Rusija i ceo svet obeležavali dva veka Dostojevskog, a 2018. godine obeležavao se i jubilej Turgenjeva. To su pisci čija dela i danas zvuče tako savremeno, a u njihovim sumnjama i razmišljanjima o domovini, religiji, pravdi i slobodi, odjekuje veliki ruski jezik“, rekao je na otvaranju skupa savetnik ruskog predsednika za kulturu i predsednik Međunarodnog udruženja profesora ruskog jezika i književnosti Vladimir Tolstoj.
On je zahvalio Srbiji i srpskom narodu na gostoprimstvu i prilici da se održi skup posvećen velikanima ruske književnosti, podsetivši da je pre više od jednog veka Srbija raširenih ruku primila i prvi talas ruskih emigranata, među kojima su bili i njegovi preci.
„Moj deda i njegov brat došli su ovde dvadesetih godina, u Novom Bečeju se rodio moj otac i veoma mi je drago što ću sutra, 29. juna, na njegov rođendan, biti u zemlji u kojoj je rođen. Mi smo potomci velikog pisca koje zovu i 'srpskim Tolstojima'“, rekao je Vladimir Tolstoj.
Govoreći o istorijskim vezama Rusije i Srbije, Tolstoj je ukazao na dve reči u ruskom jeziku: rodina (zemlja rođenja) i otčizna (otadžbina): „Za mog oca Srbija je bila rodina, a Rusija otčizna, a za mene je Rusija rodina, a Srbija je otčizna“.
Proročke vizije ruskih pisaca
Pisac i rektor Književnog instituta „Maksim Gorki“ u Moskvi Aleksej Varlamov je govorio o delu Fjodora Dostojevskog, ukazavši na to da je ovaj pisac nije napisao nijedan istorijski roman, ali da je njegovo književno delo neprevaziđeno, jer je u središtu njegove pažnje bila istorija ljudske duše.
„Dostojevski je tipično evropski romansijer, ali on piše o mnogim problemima koji u 19. veku nisu bili poznati u Evropi. Otuda je pobudio interesovanje evropskih čitalaca. Ruski pisci su s jedne strane pisci evropskih romana, veoma bliski evropskom načinu života i razmišljanja, a istovremeno dovoljno egzotični da ne budu dosadni evropskim čitaocima. Upravo je to jedinstvo onoga što je Evropi blisko i onoga što nije i učinilo ove pisce velikanima svetske književnosti“, rekao je Varlamov.
Podsećajući na to da su pisci, posebno u 19. veku, bili smatrani svojevrsnim prorocima, Varlamov je ukazao na to da su njihove vizije bile proročke zbog toga što su jasnije i dublje videli stvarnost oko sebe – oni nisu predskazivali budućnost, nego su sagledavali sadašnjost i na osnovu kretanja u svom vremenu pratili putanju koja ljude vodi ka sutrašnjici.
Forum „Zlatno doba ruskog realizma: čitalačko iskustvo“ usmeren je na podršku naučnim istraživanjima u oblasti književne kritike, lingvokulturologije, biografije, muzejske delatnosti i inicijativama u oblasti društvene saradnje koje se tiču dela istaknutih ruskih književnih stvaralaca.
Forum organizuje Međunarodno udruženje profesora ruskog jezika i književnosti uz podršku Slavističkog društva Srbije, Univerziteta u Beogradu, Federalnog univerziteta u Kazanju, Fondacije „Ruski mir“, Rosotrudničestva i Ruskog doma.
Pored ruskih i srpskih rusista,u radu foruma učestvuju i predstavnici drugih država. O tome na koji način latinoamerički pisci poimaju etička pitanja koja se razmatraju u delima Lava Tolstoja govorio je Ruben Dario Flores Arsila, profesor Nacionalnog univerziteta u Bogoti, predsednik Instituta ,,Lav Nikolajevič Tolstoj“ i savetnik ambasade Kolumbije u Moskvi (2012-2016).
Sa radom Argentinskog društva, osnovanog u čast Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, učesnike foruma je upoznao predsednik ovog društva Alehandro Arijel Gonzales, prevodilac ruske književnosti i predavač na univerzitetima u San Martinu i Buenos Ajresu.
