Ukrajinski standardi za Evropu: Zemlje Balkana nisu ispunile ključni uslov EU – da pucaju na Ruse
19:45 24.06.2022 (Osveženo: 08:39 10.12.2022)
© Flickr / Ivan Bandura
Pratite nas
Dobijanje kandidatskog statusa za članstvo u EU Ukrajine i Moldavije, uz istovremeno odbijanje tog statusa balkanskim zemljama, na nivou lošeg vica, ali očigledno je da balkanske zemlje ne ispunjavaju osnovni uslov – ne pucaju na rusku vojsku. Ukrajina zapravo ispunjava evropske vrednosti zato što je Evropa ispunila ukrajinske vrednosti.
Ovako naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić komentariše odluku lidera EU da dodeli kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, a ne dodeli ga Severnoj Makedoniji, Albaniji i BiH.
„Mislim da je ovo jedina logična stvar. EU odavno, ako ne od samog početka, nije bila nikakav „najveći mirovni projekat“, već je uvek bila političko krilo NATO. To do izražaja dolazi u situaciji koju smo dugo mogli da naziremo – proksi rata između Rusije i NATO-a preko teritorije i stanovništva Ukrajine“, kaže on.
Ukrajina je Evropu približila svojim vrednostima
Proklamovane evropske standarde vladavine prava ili ljudskih prava, kao i odnosa prema manjinama Ukrajina, naravno, nije ispunila, dodaje Gajić. On podseća na ubistvo kijevskog pregovarača sa Rusijom Denisa Kirejeva marta ove godine – niko ne opovrgava informacije da ga je ubila kijevska služba bezbednosti i niko se ne bavi istragom; tu su još ubistva novinara i zločini prema ukrajinskim građanima, kao što je bio onaj u Odesi 2014.
Pre početka ruske specijalne operacije, u Ukrajini je nestalo nekoliko hiljada ljudi, ruski jezik je diskriminisan, kao uostalom i sve druge nacionalne manjine. Nacistički usklik „Ukrajina iznad svega“ postao je, ne samo slogan ukrajinske vojske, već se legitimno koristi u javnom prostoru, pa ga koriste i zapadni političari; Boris Džonson i Nensi Pelosi, na primer, podseća naš sagovornik.
„Možda je Evropa dopustila nacifikaciju Ukrajine, ali je posle Ukrajina nacifikovala ostatak Evrope i mnogo joj bolje ide u tome. Njihova elita je iskrenija i spremnija na žrtvu zarad tih stvari. Tako da, što se vrednosti tiče, EU je pošla u susret ukrajinskim vrednostima“, konstatuje Gajić.
Što se Moldavije tiče, od nje NATO verovatno očekuje da igra ulogu tampon zone ukoliko ruske trupe dođu do granice sa Pridnjestrovljem, kako bi stalno mogao da izaziva krize, dodaje on.
EU nije jedina alternativa Srbiji
Zaustavljanje balkanskih evrointegracija, prema Gajićevim rečima, nije iznenađenje.
„Ako bismo nešto mogli da zaključimo iz samita lidera EU, to je da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima alternativu. Kada pogledamo izjave iz Makedonije i Albanije, vidimo da odande dolazi stravična frustracija. U Srbiji, mislim da ovo nikoga nije potreslo, osim ljudi koji profesionalno „botuju“ za EU, koji rade u strukturama koje su za EU vezane na ovaj ili onaj način“, smatra Gajić.
Pevačica Konstrakta, srpska predstavnica na takmičenju za pesmu Evrovizije najbolje je, prema mišljenju našeg sagovornika opisala mišljenje o EU među srpskim građanima – kao običan čovek koji nema veze sa politikom, ona je na Hrvatskoj televiziji izjavila da ljude u Srbiji ne zanima EU i da ih ne zanima budućnost EU. Tako da Srbija na samitu EU-Zapadni Balkan ništa nije izgubila, kaže Gajić.
Ugled EU u Srbiji se stropoštao, između ostalog i zbog stalnog ponavljanja da naša zemlja treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije kao nagradu za priznanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
„Mislim da Srbija treba da bude u opuštenoj poziciji zato što više čak nema ni ucena. Ucena bi bila „ako ne uradite to, mi ćemo vam učiniti to“. Znači svaka vrsta kazne bila bi u skladu iživljavanjem zasnovanog ni na čemu. Do sada je iživljavanje bilo zasnovano na nekakvim evromaglama i perspektivama, na „živkonikolićevskim“ parodičnim parolama. Ali sada to nije čak ni na tome zasnovano“, kaže Gajić.
Skoplje najveća žrtva
Međutim, prema njegovim rečima, najveći gubitnik samita je Makedonija. Evropska perspektiva balkanskih država sastoji se u tome da ispunjavaju sve uslove koji se pred njih postave, a da zauzvrat ne dobiju ništa – Makedonija je za to savršen primer – promenila je ime, praktično je federalizovana i pristaće na sve buduće uslove koje pred nju bude postavio Brisel zato što nema razlike između političkih opcija.
Gajić ponašanje EU prema Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BiH tumači tako što Brisel smatra da ima „u džepu“ ove države – i za sada ih i ima.
„I onda se ponašaju bahato u smislu da nikakvu obavezu i odgovornost prema nima nemaju. A ne shvataju da u tim zemljama, možda neće da se dogodi ruski ili kineski „maligni uticaj“, ali će tamo vrlo lako mesto da popuni Turska, koja je ozbiljna regionalna sila. I u Albaniji, i u Crnoj Gori, i u Severnoj Makedoniji, Turska vrlo lako može da poveća uticaj i ima šta da ponudi, kako stanovništvima, tako i političkim elitama“, kategoričan je Gajić.
Sve u svemu, EU nema šta da ponudi ostacima bivše Jugoslavije koji nisu pristupili Uniji i Albaniji – ono što je bilo jedino važno, sprovedeno je – svi su u NATO-u osim Srbije i BiH. Sa druge strane, ekstravagantan potez davanja statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji u praksi neće značiti ništa, zaključuje Gajić.
