Bugarska vlada pala, a makedonska na udaru - oba potresa spaja ista tema
© AP Photo / Olivier Matthys
Pratite nas
Iza pada vlade bugarskog premijera Kirila Petkova krije se njegova namera da olabavi stav prema Severnoj Makedoniji, ocenjuje Vladimir Dobrosavljević, spoljnopolitički komentator. Paradoks je, kako kaže, da je i vlada u Skoplju ugrožena zbog istog problema odraženog u ogledalu.
Parlament u Sofiji izglasao je nepoverenje vladi Kirila Petkova, čiju su smenu zatražili poslanici opozicije, tvrdeći između ostalog da njegov kabinet planira da povuče veto na početak pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom. S druge strane, u Severnoj Makedoniji opozicija danima protestuje tražeći smenu vlasti zbog, kako kažu, sve veće „bugarizacije Makedonije“.
Vlada pala zbog Severne Makedonije
Vladimir Dobrosavljević, spoljnopolitički komentator i politički konsultant, ne sumnja da se iza pada vlade Kirila Petkova krije njegova namera da olabavi stav prema Severnoj Makedoniji.
„S druge strane, Bugarska je već nekoliko puta imala ponavljanje izbornog ciklusa i pokazalo se da je postojeća većina bila vrlo krhka i sklona promenama i padu. Opet, Bugari su pokušavali da u ovom poslednjem periodu svoju poziciju prema Severnoj Makedoniji, koja je za njih istorijski jedno od osetljivijih pitanja, radikalizuju i da pokušaju da iskoriste benefite članstva u EU ne bi li uslovili Makedoniju da izađe u susret njihovim identitetskim ciljevima,“ objašnjava Dobrosavljević.
I vlast u Skoplju u problemu
Međutim, to nije naišlo na dobru volju u delu zapadnih saveznik i usledio je i pritisak po tom pitanju na vladu Petkova.
„Vrlo jasno im je stavljeno do znanja da se pritisak na zvanično Skoplje ne gleda baš preterano blagonaklono. Sa druge strane, vlast u Skoplju je već posle parlamentarnih a posebno posle lokalnih izbora, gde je imala jako loše rezultate, pokazala da zavisi od vrlo tanke većine. U tom smislu jasno je da vladajuća stranka SDSM nema više podršku u biračkom telu, da je trenutno na aparatima i da se samo veštački održava,“ objašnjava naš sagovornik.
VMRO i njeni saveznici, dodaje Dobrosavljević, samo koriste još jedan od autogolova koje je vlast u Skoplju sebi zadala da se vrati na poziciju.
„U samom Skoplju nije bitno u vremenskom okviru kada će se to desiti iz prostog razloga što je potpuno očito da je Socijaldemokratska stranka završila sa svojom vladavinom, odnosno, da će izgubiti izbore, ma kada oni bili,“ siguran je Dobrosavljević.
Petkov ima još jedan pokušaj
Što se tiče Bugarske, prema njegovim rečima, premijer ima još jedan pokušaj da bez izbora osnuje drugu većinu u parlamentu, ali šanse da će opstati na vlasti su mu male, posebno jer Bugarska istorijski nije miljenik Vašingtona i Londona, iako Petkov važi za prozapadnog igrača.
„Bugarska se nekako na zapadu uvek oslanjala na Berlin, ali činjenica je da su Velika Britanija i Amerika bili uvek vrlo rezervisani prema Bugarskoj i njenim akcijama na ovim prostorima pa se negde to i sada dešava. Dakle, vidljivo je da se stabilnost Bugarske u regionu i početak pada ove vlade poklapa nekako vremenski sa najavom odlaskom Angele Merkel sa mesta kancelara Nemačke. Tako da je Bugarska sada u poziciji da nema dovoljno jakog saveznika i zaleđinu među zapadnim saveznicima, bez obzira što je članica NATO i EU,“ kaže on.
Jedini razlog zbog koga bi zapad bio zabrinut zbog pada vlade u Bugarskoj je odnos prema Rusiji, napominje Dobrosavljević, i smatra da bi se samo u tom slučaju umešala.
Od 240 poslanika 123 glasalo za pad vlade
Inače, pad vlade u Bugarskoj počeo je pre desetak dana, kada je koaliciju napustila stranka „Postoji takva vlada“ (ITN) Slavija Trifonova, navodno zbog toga što politika premijer Petkova vodi državu u bankrot. Za nepoverenje vladi glasalo je 123 poslanika od 240.
Protivnici bugarskog premijera pominjali su i izdaju nacionalnih interesa, tvrdeći da se premijer sa zapadnim diplomatama dogovorio da Sofija, konačno, skine veto sa početka pregovora Severne Makedonije i EU, a da se bugarski zahtevi „utope“ u preduslove koje Makedonci moraju da ispune kako bi napredovali ka članstvu u EU.
Partija Kirila Petkova „Mi nastavljamo promene“ ima drugu šansu da parlamentu predloži novu vladu. Ukoliko ne uspe da je oformi, druge partije će imati dva pokušaja da to učine.
Ukoliko ni to ne uspe, predsednik države će morati da predloži vladu nacionalnog spasa ili da raspiše prevremene izbore. Vlada Kirila Petkova konstituisana je u decembru prošle godine.
