https://lat.sputnikportal.rs/20220616/kako-bi-nova-ideja-iz-pariza-mogla-da-promeni-evropu-1138620615.html
Kako bi nova ideja iz Pariza mogla da promeni Evropu
Kako bi nova ideja iz Pariza mogla da promeni Evropu
Sputnik Srbija
Predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju Evropske političke zajednice prvenstveno je usmeren ka istočnoj Evropi, a manje ka regionu zapadnog... 16.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-16T19:48+0200
2022-06-16T19:48+0200
2022-06-16T19:48+0200
svet
svet – politika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/09/1134191541_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d13589e282473c9055dec6daed5394fe.jpg
Gledano iz francuskog ugla, formiranje Evropske političke zajednice način je da Brisel izađe u susret željama i aspiracijama Ukrajine, Moldavije i Gruzije, državama koje su proletos podnele zahteve za brz prijem u članstvo EU, objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.Evropska politička zajednica način da se Ukrajina nagradiPrema predlogu koji je iznet u non-pejperu proizilazi da se Emanuel Makron zalaže za stvaranje političke koordinacije, koja ne bi bila ni međunarodna organizacija, niti nezavisno telo.Međutim, brz prijem Ukrajine u članstvo EU, prema mišljenju našeg sagovornika, nije realna opcija.„Moguća je kandidatura za članstvo, najverovatnije će dobiti preporuke Evropske komisije, ali pitanje je da li će sve zemlje pojedinačno to odobriti. Kijevu je Evropska politička zajednica neka vrsta „nagrade“ i jedino što bi politički mogli dobiti iz Evrope“, navodi Igrutinović.Sa druge strane, prema onome što se moglo pročitati o Makronovom predlogu, države zapadnog Balkana ne bi bile jednako tretirane – Srbija i Crna Gora su formalni kandidati za članstvo i nastavljaju pregovore onako kako je predviđeno novom metodologijom; s obzirom da Severna Makedonija i Albanija još nisu počele pregovore o članstvu, Politička zajednica bi se odnosila i na njih, smatra Igrutinović.„Detalji nisu previše poznati i putanja za balkanske zemlje nije previše jasna, ali po tumačenju francuske diplomatije, za zemlje koje imaju već uhodani put, stvari se ne bi bitno menjale“, ističe on.Za Srbiju i Crnu Goru, dakle, „evropski put“ ostaje otvoren i ako bi u pregovorima i postojali problemi, ove dve države ne bi potpale pod Evropsku političku zajednicu koja je, prema Igrutinovićevim rečima, kreacija uz pomoć koje bi Pariz držao stvari pod kontrolom na istoku kontinenta.Razne ideje u evropskim kuloarimaS obzirom na rusku specijalnu intervenciju u Ukrajini, razne ideje su u opticaju u briselskim kuloarima. Igrutinović podseća i na austrijski non pejper za koji je javnost saznala pre nekoliko dana i koji se isključivo odnosi na zemlje zapadnog Balkana.Kako prenose mediji koji su imali uvid u francuski predlog, dužina procesa učlanjenja u EU navela je Pariz da izađe sa non pejperom u kome se predlaže osnivanje političkog foruma koji ne bi bio zamena za Evropsku uniju, Savet Evrope ili OEBS, ali bi omogućio izgradnju zajednice svih evropskih zemalja, bez obzira na njihov status u EU ili odnose sa blokom.„Evropska politička zajednica neće biti alternativa članstvu u Evropskoj uniji i neće biti zamena za proces proširenja. Za evropske zemlje koje žele da se pridruže EU, sa druge strane, biće prilike da ojačaju veze sa državama članicama EU pre i posle članstva, politički i učešće u određenim politikama EU, uključujući postepenu integraciju, gde je to potrebno, u evropsko unutrašnje tržište“, navodi se u non pejperu.Šta je geopolitička zajednicaMakronov predlog najsličniji je predlogu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji pak govori o „Evropskoj geopolitičkoj zajednici“.Razlika u predlozima ipak nije samo terminološka, nego i kvalitativna jer, prema Igrutinovićevim rečima, Mišel želi da ojača „tvrdu moć“ EU.Međutim, evropske ambicije poljuljane takođe su poljuljane ruskom specijalnom operacijom, jer su se i istočnim članicama EU SAD profilisale kao glavni garant njihove bezbednosti, a NATO kao glavni forum koji se bavi bezbednošću. Tako je, prema Igrutinovićevom mišljenju, Mišelov pokušaj reafirmacije termina „geopolitika“ u kontekstu EU osuđen na propast.„Mislim da je u ovom trenutku prilično jasno da EU, zbog svoje interne logike i načina na koji je uspostavljena, nema, odnosno ima vrlo malo nadležnosti na polju odbrane. Iz evropskog budžeta ne možete da finansirate nabavku vojne opreme, ne možete da finansirate vojsku kao takvu niti rat. Možete da pošaljete vojnu pomoć ili date novac za vojnu pomoć, ali to ne znači puno. Tako da je to jedna vrsta ambicije vrha EU da pokaže da ona znači nešto u onom tvrdom, bezbednosnom smislu u svom regionu, ali s obzirom na stanje na terenu, čini se da je NATO preuzeo primat za duži vremenski period“, zaključuje Igrutinović.
https://lat.sputnikportal.rs/20220615/sta-pise-u-francuskom-dokumentu-kojim-se-predlaze-formiranje-evropske-politicke-zajednice-1138578638.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220615/stize-i-peti-izaslanik-za-zapadni-balkan-sta-donosi-makronov-igrac-i-gde-su-tu-srpski-interesi--1138571085.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220615/moze-li-ukrajina-preko-reda-u-eu-olivera-ikodinovic-rusija-evropska-unija-1138573143.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet – politika, analize i mišljenja
svet – politika, analize i mišljenja
Kako bi nova ideja iz Pariza mogla da promeni Evropu
Predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o stvaranju Evropske političke zajednice prvenstveno je usmeren ka istočnoj Evropi, a manje ka regionu zapadnog Balkana. Makronov non pejper predstavlja pokušaj da se istočnoevropske zemlje bolje povežu sa Briselom jer nema nikakvog smislenog očekivanja da bi mogle u nekom brzom roku postati članice.
Gledano iz francuskog ugla, formiranje Evropske političke zajednice način je da Brisel izađe u susret željama i aspiracijama Ukrajine, Moldavije i Gruzije, državama koje su proletos podnele zahteve za brz prijem u članstvo EU, objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
Evropska politička zajednica način da se Ukrajina nagradi
Prema predlogu koji je iznet u non-pejperu proizilazi da se Emanuel Makron zalaže za stvaranje političke koordinacije, koja ne bi bila ni međunarodna organizacija, niti nezavisno telo.
„Meni se čini da to liči na Berlinski proces koji je vezan za zapadni Balkan. Ovo bi bilo vezano za celu Evropu, ali bi fokus bio na Ukrajini i uspostavljanje širih političkih veza sa njom uz najavu pozitivnog odgovora EU na evropske aspiracije Kijeva u ovom trenutku“, kaže Igrutinović.
Međutim, brz prijem Ukrajine u članstvo EU, prema mišljenju našeg sagovornika, nije realna opcija.
„Moguća je kandidatura za članstvo, najverovatnije će dobiti preporuke Evropske komisije, ali pitanje je da li će sve zemlje pojedinačno to odobriti. Kijevu je Evropska politička zajednica neka vrsta „nagrade“ i jedino što bi politički mogli dobiti iz Evrope“, navodi Igrutinović.
Sa druge strane, prema onome što se moglo pročitati o Makronovom predlogu, države zapadnog Balkana ne bi bile jednako tretirane – Srbija i Crna Gora su formalni kandidati za članstvo i nastavljaju pregovore onako kako je predviđeno novom metodologijom; s obzirom da Severna Makedonija i Albanija još nisu počele pregovore o članstvu, Politička zajednica bi se odnosila i na njih, smatra Igrutinović.
„Detalji nisu previše poznati i putanja za balkanske zemlje nije previše jasna, ali po tumačenju francuske diplomatije, za zemlje koje imaju već uhodani put, stvari se ne bi bitno menjale“, ističe on.
Za Srbiju i Crnu Goru, dakle, „evropski put“ ostaje otvoren i ako bi u pregovorima i postojali problemi, ove dve države ne bi potpale pod Evropsku političku zajednicu koja je, prema Igrutinovićevim rečima, kreacija uz pomoć koje bi Pariz držao stvari pod kontrolom na istoku kontinenta.
Razne ideje u evropskim kuloarima
S obzirom na rusku specijalnu intervenciju u Ukrajini, razne ideje su u opticaju u briselskim kuloarima. Igrutinović podseća i na austrijski non pejper za koji je javnost saznala pre nekoliko dana i koji se isključivo odnosi na zemlje zapadnog Balkana.
„To su vizije koje nisu baš podudarne. Razne ideje kolaju i jako je teško reći da li će bilo koja od njih zaista formalno zaživeti. O francuskom non pejperu će se razgovarati sledeće nedelje na samitu EU, ali se nikakva odluka neće doneti. Mislim da dobar deo članica ne želi nikakvu političku obavezu sve dok ne bude videla kuda rat u Ukrajini tačno vodi i šta politička sudbina Ukrajine, gde su njene političke granice i kako se kreću mirovni procesi“, Igrutinovićevo je mišljenje.
Kako prenose mediji koji su imali uvid u francuski predlog, dužina procesa učlanjenja u EU navela je Pariz da izađe sa non pejperom u kome se predlaže osnivanje političkog foruma koji ne bi bio zamena za Evropsku uniju, Savet Evrope ili OEBS, ali bi omogućio izgradnju zajednice svih evropskih zemalja, bez obzira na njihov status u EU ili odnose sa blokom.
„Evropska politička zajednica neće biti alternativa članstvu u Evropskoj uniji i neće biti zamena za proces proširenja. Za evropske zemlje koje žele da se pridruže EU, sa druge strane, biće prilike da ojačaju veze sa državama članicama EU pre i posle članstva, politički i učešće u određenim politikama EU, uključujući postepenu integraciju, gde je to potrebno, u evropsko unutrašnje tržište“, navodi se u non pejperu.
Šta je geopolitička zajednica
Makronov predlog najsličniji je predlogu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji pak govori o „Evropskoj geopolitičkoj zajednici“.
Razlika u predlozima ipak nije samo terminološka, nego i kvalitativna jer, prema Igrutinovićevim rečima, Mišel želi da ojača „tvrdu moć“ EU.
„Mišelova terminologija vezana je za 2019, kada je EK sebe nazvala geopolitičkom komisijom. To je ambicija EU da bude nešto veći geopolitički faktor. U prevodu, to znači faktor tvrde bezbednosne i vojne moći, pre nego da bude vezan samo za spoljne i ekonomske odnose, nego da ima neke vojne kapacitete na raspolaganju“, kaže on.
Međutim, evropske ambicije poljuljane takođe su poljuljane ruskom specijalnom operacijom, jer su se i istočnim članicama EU SAD profilisale kao glavni garant njihove bezbednosti, a NATO kao glavni forum koji se bavi bezbednošću. Tako je, prema Igrutinovićevom mišljenju, Mišelov pokušaj reafirmacije termina „geopolitika“ u kontekstu EU osuđen na propast.
„Mislim da je u ovom trenutku prilično jasno da EU, zbog svoje interne logike i načina na koji je uspostavljena, nema, odnosno ima vrlo malo nadležnosti na polju odbrane. Iz evropskog budžeta ne možete da finansirate nabavku vojne opreme, ne možete da finansirate vojsku kao takvu niti rat. Možete da pošaljete vojnu pomoć ili date novac za vojnu pomoć, ali to ne znači puno. Tako da je to jedna vrsta ambicije vrha EU da pokaže da ona znači nešto u onom tvrdom, bezbednosnom smislu u svom regionu, ali s obzirom na stanje na terenu, čini se da je NATO preuzeo primat za duži vremenski period“, zaključuje Igrutinović.
