https://lat.sputnikportal.rs/20220615/moze-li-ukrajina-preko-reda-u-eu-olivera-ikodinovic-rusija-evropska-unija-1138573143.html
Može li Ukrajina preko reda u EU
Može li Ukrajina preko reda u EU
Sputnik Srbija
Korupcija, siromaštvo, problemi sa vladavinom prava i demokratijom, kao i aktuelna vojna kriza ometaju pridruživanje Ukrajine Evropskoj uniji. Zbog toga... 15.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-15T22:10+0200
2022-06-15T22:10+0200
2022-06-15T22:10+0200
svet
svet
svet – politika
rusija
rusija – politika
zapad
ukrajina
evropska unija (eu)
sad
zapadni balkan
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111387/91/1113879145_0:207:2440:1579_1920x0_80_0_0_d6122d4dcacbdf47cf3a475a4c513571.jpg
Osim toga, analitičari „nisu sigurni“ da Kijev u potpunosti deli vrednosti EU kao što su „različitosti, tolerancija i zajedništvo različitih etničkih grupa“.Još jedna barijera za ulazak Ukrajine u EU vezana je za činjenicu da bi bilo nepravedno pustiti zemlju u tu uniju preko reda. Ukrajina želi ubrzano učlanjenje, ali u EU za sada nema jedinstvenog stava o tome.„Glavne barijere za pristupanje Ukrajine EU nazivaju same članice EU. To je nespremnost Ukrajine da se povinuje zahtevima na kojima je izgrađena Evropska unija. Prva zamerka je nivo korupcije u toj zemlji. Druga zamerka je to što propisi i odredbe na osnovu kojih funkcioniše nacionalna privreda Ukrajine ne odgovaraju kriterijumima i zahtevima na osnovu kojih funkcionišu privrede drugih zemalja EU“, kaže ruski politikolog Jurij Svetov.Očekuje se da se pitanje davanja statusa kandidata za EU Ukrajini - što je prvi korak na dugom putu do članstva - bude na dnevnom redu lidera EU već ovog meseca, pre kraja francuskog predsedavanja.Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski podneo je zahtev za članstvo Ukrajine u EU 28. februara ove godine, četiri dana nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.Procedura za pristupanje EU sastoji se od nekoliko faza i često traje godinama, pa i decenijama, što se može videti na primeru Turske, koja je aplicirala još 1987. godine. Za dobijanje statusa kandidata potrebna je jednoglasna odluka zemalja EU.Čak 438 poslanika Evropskog parlamenta glasalo je za rezoluciju kojom se traži da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU. Međutim, jedinstva nije bilo - 65 parlamentaraca je bilo protiv, dok su 94 bila uzdržana. U rezoluciji se kaže da je odluka EP jasan politički znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom.Glasanje u Evropskom parlamentu (EP) ne znači da je Ukrajina dobila status kandidata, jer rezolucije EP nisu obavezujuće. Sledeća faza biće razmatranje tog pitanja u Evropskoj komisiji, koje je zakazano za 17. jun, a zatim će se o statusu Ukrajine kao kandidata razgovarati na sastanku Saveta Evrope 23-24. juna.Da bi se pridružila Evropskoj uniji, država mora ispuniti niz kriterijuma, među kojima su posvećenost demokratiji, stabilna finansijska pozicija i tržišna ekonomija koja dobro funkcioniše. Država postaje punopravna članica nakon sprovođenja reformi i nekoliko faza usaglašavanja sa EU. Hrvatska je bila poslednja država koja je postala punopravna članica EU, a čekala je u redu 10 godina. Primljena je tek 2013. godine.Štap sve duži, šargarepa sve daljaFrancuski ministar evropskih poslova Klemen Bone ocenio je da će za ulazak Ukrajine u EU verovatno biti potrebno 15 ili 20 godina i preporučio da Kijev u međuvremenu uđe u Evropsku političku zajednicu, kako je predložio predsednik Francuske Emanuel Makron.Čak i nemački mediji smatraju da „sažaljenje za krizom razorenu zemlju ne bi trebalo da utiče na odluku ko će postati kandidat za ulazak u EU. Naprotiv, to je pre povod da se pokaže oprez“. Kako navode, bilo bi pogrešno pustiti Ukrajinu da napreduje ka statusu članstva, dok zemlje kandidati moraju da inicijativu preuzimaju same. Ne radi se samo o unutrašnjim političkim reformama, već i o preorijentaciji sistema vrednosti i geopolitičkog kursa.Uvlačenje Ukrajine u EU povezano je sa političkim razlozima, dok je sa ekonomske tačke gledišta to apsurdno, jer će ta zemlja biti na teretu bogatih evropskih država.„Nemačka, Francuska i Holandija, čije su ekonomije na visokom nivou i koje ulažu u EU, dobijajući tako prednosti zajedničkog tržišta za promociju svojih proizvoda, vide da će ulazak Ukrajine u EU pasti na njihov teret. Moraće da plate još više, a da od toga dobiju još manje“, kaže Svetov.Osim toga, ulazak Ukrajine u EU jača konfrontaciju između Evropske unije i Ruske Federacije, upozorio je ekspert.Dogovor o potpisivanju Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU postignut je 2008. godine u Parizu, a potpisan je 2014. Tome su prethodili protesti i nemiri na Majdanu, nakon što je tadašnji predsednik Viktor Janukovič najavio obustavu procesa evrointegracija. Zapad je stavio Kijev pred izbor – Rusija ili EU, čime je zemlja gurnuta u haos u koji tone sve dublje.Kao rezultat smene vlasti i sukoba sa Rusijom, nove kijevske vlasti su ponovo započele aktivno približavanje EU... To je priča o „štapu i šargarepi“, ističe Svetov. Štap je sve duži, a šargarepa sve dalja.„Pred Ukrajinom tu ‘šargarepu’ drže već skoro dve decenije. Majdan je prošao u uverenju da Ukrajina samo što nije dobila status članice EU, a zapravo tek sad dobija obećanje o statusu kandidata. Turska je kandidat za članstvo u EU od 1999. Dakle, 23 godine, a i dalje nije poznato kada će ući. Isto će biti i sa Ukrajinom. Međutim, dati Ukrajini priliku da ubrza ulazak u EU znači dovesti do snažnog sukoba sa Turskom, koja u redu stoji već dugo i još je guraju unazad, a takođe i sukoba sa Gruzijom, koja već govori da zaslužuje ulazak u EU, pre nego Ukrajina i Moldavija, a da ne govorimo o zemljama Zapadnog Balkana. Ispada da zemlje koje nemaju sukob na svojoj teritoriji moraju da čekaju“, kaže Svetov.Ekspert je siguran da prevremenog prijema Ukrajine u EU neće biti, jer je pitanje šta će uopšte ostati od Ukrajine i kakva će ona biti. Uostalom, Kijev i nema šta da ponudi Evropi.„Ukrajina jedino može da se ponudi kao plantaža za uzgajanje žita, kukuruza, svoja đubriva, poljoprivredne proizvode i može da ponudi to što su hemijska preduzeća proizvodila i to je sve. Međutim, EU sve to možda da dobije i bez primanja Ukrajine u članstvo“, navodi ekspert.Ukrajina – uporište Zapada za borbu protiv RusijeGlavni argument Kijeva za ulazak u EU je zaštita Evrope, evropske civilizacije, od navodne ruske agresije.Ekspert napominje da se i pozicija Moskve po pitanju ulaska Ukrajine u EU menjala u skladu sa situacijom i da je na to bila primorana zbog ratoborne politike Zapada.„Kada je Janukovič 2013. trebalo da potpiše sporazum sa EU, Rusija je rekla da je to njihovo pravo, ali da će privilegije koje Ukrajina uživa u odnosima sa Moskvom u isporuci gasa i slično biti ukinute, jer napuštajući one organizacije u kojima je bila sa Rusijom Ukrajina prelazi u drugu sferu. Upozoreni su na to. U suštini, Rusija je bila spokojna po pitanju svega toga, sve dok lideri EU nisu objavili potrebu za jačanjem vojne komponente i dok nisu počeli razgovori o odbrani, zajedničkoj vojsci. Tek tada je Rusija izjavila da preispituje svoj stav prema ulasku Ukrajine u takvu EU. Dakle, stav će biti negativan“, navodi Svetov.Ekspert ističe da je Ukrajina potrebna Zapadu samo kao uporište protiv Rusije, kao instrument za borbu protiv Moskve.„Zašto EU prima nove članice i koja je od novih zemalja-članica dala pravi doprinos privredi EU? Možda nešto malo Mađarska i Češka, a šta su ostale dale?! Apsolutno ništa! Šta država poput Crne Gore može dati Evropskoj uniji? Ništa! Ali, oni pokušavaju da ih prime, jer to znači novo tržište i omogućava da se formalno proglasi da je EU cela Evropa. Rusija je u redu, ali priča o celoj Evropi zvuči primamljivo. Nije čudno što je Makron juče izjavio da je Rusija deo evropskog kontinenta, da ne mogu da otrgnu Rusiju od Evrope. Ipak, Rusija, osim Evrope, ima i Aziju, dok Evropa nema drugi kontinent. Zato Evropa mora da računa na Rusiju, najveću državu u Evropi i svetu, a Ukrajina je uvek bila potrebna kao anti-Rusija, kao protivteža“, zaključio je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20220612/utesni-austrijski-papir-eu-ni-da-odbaci-ni-da-primi-zapadni-balkan-a-ukrajina-da-ceka-u-redu-1138392300.html
ukrajina
sad
zapadni balkan
turska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, svet – politika, rusija, rusija – politika, zapad, ukrajina, evropska unija (eu), sad, zapadni balkan, turska, viktor janukovič, emanuel makron, vladimir zelenski, analize i mišljenja, članstvo u eu, proširenje eu
svet, svet – politika, rusija, rusija – politika, zapad, ukrajina, evropska unija (eu), sad, zapadni balkan, turska, viktor janukovič, emanuel makron, vladimir zelenski, analize i mišljenja, članstvo u eu, proširenje eu
Može li Ukrajina preko reda u EU
Korupcija, siromaštvo, problemi sa vladavinom prava i demokratijom, kao i aktuelna vojna kriza ometaju pridruživanje Ukrajine Evropskoj uniji. Zbog toga, uvereni su eksperti, Ukrajina neće postati deo te velike evropske porodice, barem ne u doglednoj budućnosti.
Osim toga, analitičari „nisu sigurni“ da Kijev u potpunosti deli vrednosti EU kao što su „različitosti, tolerancija i zajedništvo različitih etničkih grupa“.
Još jedna barijera za ulazak Ukrajine u EU vezana je za činjenicu da bi bilo nepravedno pustiti zemlju u tu uniju preko reda. Ukrajina želi ubrzano učlanjenje, ali u EU za sada nema jedinstvenog stava o tome.
„Glavne barijere za pristupanje Ukrajine EU nazivaju same članice EU. To je nespremnost Ukrajine da se povinuje zahtevima na kojima je izgrađena Evropska unija. Prva zamerka je nivo korupcije u toj zemlji. Druga zamerka je to što propisi i odredbe na osnovu kojih funkcioniše nacionalna privreda Ukrajine ne odgovaraju kriterijumima i zahtevima na osnovu kojih funkcionišu privrede drugih zemalja EU“, kaže ruski politikolog Jurij Svetov.
Očekuje se da se pitanje davanja statusa kandidata za EU Ukrajini - što je prvi korak na dugom putu do članstva - bude na dnevnom redu lidera EU već ovog meseca, pre kraja francuskog predsedavanja.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski podneo je zahtev za članstvo Ukrajine u EU 28. februara ove godine, četiri dana nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.
Procedura za pristupanje EU sastoji se od nekoliko faza i često traje godinama, pa i decenijama, što se može videti na primeru Turske, koja je aplicirala još 1987. godine. Za dobijanje statusa kandidata potrebna je jednoglasna odluka zemalja EU.
Čak 438 poslanika Evropskog parlamenta glasalo je za rezoluciju kojom se traži da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU. Međutim, jedinstva nije bilo - 65 parlamentaraca je bilo protiv, dok su 94 bila uzdržana. U rezoluciji se kaže da je odluka EP jasan politički znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom.
Glasanje u Evropskom parlamentu (EP) ne znači da je Ukrajina dobila status kandidata, jer rezolucije EP nisu obavezujuće. Sledeća faza biće razmatranje tog pitanja u Evropskoj komisiji, koje je zakazano za 17. jun, a zatim će se o statusu Ukrajine kao kandidata razgovarati na sastanku Saveta Evrope 23-24. juna.
Da bi se pridružila Evropskoj uniji, država mora ispuniti niz kriterijuma, među kojima su posvećenost demokratiji, stabilna finansijska pozicija i tržišna ekonomija koja dobro funkcioniše. Država postaje punopravna članica nakon sprovođenja reformi i nekoliko faza usaglašavanja sa EU. Hrvatska je bila poslednja država koja je postala punopravna članica EU, a čekala je u redu 10 godina. Primljena je tek 2013. godine.
Štap sve duži, šargarepa sve dalja
Francuski ministar evropskih poslova Klemen Bone ocenio je da će za ulazak Ukrajine u EU verovatno biti potrebno 15 ili 20 godina i preporučio da Kijev u međuvremenu uđe u Evropsku političku zajednicu, kako je predložio predsednik Francuske Emanuel Makron.
Čak i nemački mediji smatraju da „sažaljenje za krizom razorenu zemlju ne bi trebalo da utiče na odluku ko će postati kandidat za ulazak u EU. Naprotiv, to je pre povod da se pokaže oprez“. Kako navode, bilo bi pogrešno pustiti Ukrajinu da napreduje ka statusu članstva, dok zemlje kandidati moraju da inicijativu preuzimaju same. Ne radi se samo o unutrašnjim političkim reformama, već i o preorijentaciji sistema vrednosti i geopolitičkog kursa.
„’Za’ su one zemlje koje su, u stvari, lezilebovići u EU tj. baltičke zemlje i Poljska. Njihove ekonomije, posebno baltičkih zemalja, malo čime doprinose ukupnoj ekonomiji EU, a žive od onoga što im daje Evropa... S druge strane, one zemlje čija privreda više doprinosi EU nego što od nje dobija, predlažu da se dobro razmisli i da se pažljivo razmotri da li je Ukrajina potrebna Evropi“, navodi ekspert.
Uvlačenje Ukrajine u EU povezano je sa političkim razlozima, dok je sa ekonomske tačke gledišta to apsurdno, jer će ta zemlja biti na teretu bogatih evropskih država.
„Nemačka, Francuska i Holandija, čije su ekonomije na visokom nivou i koje ulažu u EU, dobijajući tako prednosti zajedničkog tržišta za promociju svojih proizvoda, vide da će ulazak Ukrajine u EU pasti na njihov teret. Moraće da plate još više, a da od toga dobiju još manje“, kaže Svetov.
Osim toga, ulazak Ukrajine u EU jača konfrontaciju između Evropske unije i Ruske Federacije, upozorio je ekspert.
Dogovor o potpisivanju Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i EU postignut je 2008. godine u Parizu, a potpisan je 2014.
Tome su prethodili protesti i nemiri na Majdanu, nakon što je tadašnji predsednik
Viktor Janukovič najavio obustavu procesa evrointegracija. Zapad je stavio Kijev pred izbor – Rusija ili EU, čime je zemlja gurnuta u haos u koji tone sve dublje.
Kao rezultat smene vlasti i sukoba sa Rusijom, nove kijevske vlasti su ponovo započele aktivno približavanje EU... To je priča o „štapu i šargarepi“, ističe Svetov. Štap je sve duži, a šargarepa sve dalja.
„Pred Ukrajinom tu ‘šargarepu’ drže već skoro dve decenije. Majdan je prošao u uverenju da Ukrajina samo što nije dobila status članice EU, a zapravo tek sad dobija obećanje o statusu kandidata. Turska je kandidat za članstvo u EU od 1999. Dakle, 23 godine, a i dalje nije poznato kada će ući. Isto će biti i sa Ukrajinom. Međutim, dati Ukrajini priliku da ubrza ulazak u EU znači dovesti do snažnog sukoba sa Turskom, koja u redu stoji već dugo i još je guraju unazad, a takođe i sukoba sa Gruzijom, koja već govori da zaslužuje ulazak u EU, pre nego Ukrajina i Moldavija, a da ne govorimo o zemljama Zapadnog Balkana. Ispada da zemlje koje nemaju sukob na svojoj teritoriji moraju da čekaju“, kaže Svetov.
Ekspert je siguran da prevremenog prijema Ukrajine u EU neće biti, jer je pitanje šta će uopšte ostati od Ukrajine i kakva će ona biti. Uostalom, Kijev i nema šta da ponudi Evropi.
„Ukrajina jedino može da se ponudi kao plantaža za uzgajanje žita, kukuruza, svoja đubriva, poljoprivredne proizvode i može da ponudi to što su hemijska preduzeća proizvodila i to je sve. Međutim, EU sve to možda da dobije i bez primanja Ukrajine u članstvo“, navodi ekspert.
Ukrajina – uporište Zapada za borbu protiv Rusije
Glavni argument Kijeva za ulazak u EU je zaštita Evrope, evropske civilizacije, od navodne ruske agresije.
„Zapravo, Ukrajina ne štiti evropsku civilizaciju, nego evropskoj civilizaciji služi kao poligon za isprobavanje metoda borbi sa Rusijom i kao poligon za testiranje evropskog oružja“, kaže Svetov.
Ekspert napominje da se i pozicija Moskve po pitanju ulaska Ukrajine u EU menjala u skladu sa situacijom i da je na to bila primorana zbog ratoborne politike Zapada.
„Kada je Janukovič 2013. trebalo da potpiše sporazum sa EU, Rusija je rekla da je to njihovo pravo, ali da će privilegije koje Ukrajina uživa u odnosima sa Moskvom u isporuci gasa i slično biti ukinute, jer napuštajući one organizacije u kojima je bila sa Rusijom Ukrajina prelazi u drugu sferu. Upozoreni su na to. U suštini, Rusija je bila spokojna po pitanju svega toga, sve dok lideri EU nisu objavili potrebu za jačanjem vojne komponente i dok nisu počeli razgovori o odbrani, zajedničkoj vojsci. Tek tada je Rusija izjavila da preispituje svoj stav prema ulasku Ukrajine u takvu EU. Dakle, stav će biti negativan“, navodi Svetov.
Ekspert ističe da je Ukrajina potrebna Zapadu samo kao uporište protiv Rusije, kao instrument za borbu protiv Moskve.
„Zašto EU prima nove članice i koja je od novih zemalja-članica dala pravi doprinos privredi EU? Možda nešto malo Mađarska i Češka, a šta su ostale dale?! Apsolutno ništa! Šta država poput
Crne Gore može dati Evropskoj uniji? Ništa! Ali, oni pokušavaju da ih prime, jer to znači novo tržište i omogućava da se formalno proglasi da je EU cela Evropa. Rusija je u redu, ali priča o celoj Evropi zvuči primamljivo. Nije čudno što je
Makron juče izjavio da je Rusija deo evropskog kontinenta, da ne mogu da otrgnu Rusiju od Evrope. Ipak, Rusija, osim Evrope, ima i Aziju, dok Evropa nema drugi kontinent. Zato Evropa mora da računa na Rusiju, najveću državu u Evropi i svetu, a Ukrajina je uvek bila potrebna kao anti-Rusija, kao protivteža“, zaključio je ekspert.
