MIP Rusije: Među plaćenicima u Ukrajini i borci Islamske države; Oružje već na crnom tržištu Balkana
© Sputnik / Ekaterina Česnokova
/ Pratite nas
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da Kijev nastavlja da vrbuje strane plaćenike i pri tome najaktivnije regrutuje avganistanske izbeglice i ekstremiste Islamske države (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji). Ona je takođe dodala da se oružje iz Ukrajine već nalazi na crnom tržištu Balkana.
„Kako bi popunio sve manje redove oružanih snaga Ukrajine, kijevski režim nastavlja da vrbuje strane plaćenike. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, već je regrutovano preko 6,5 hiljada takozvanih ‘vojnika sreće’ iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Izraela, Poljske, Kanade i Češke“, objasnila je ona.
Kako je još dodala, angažovani su takođe državljani Brazila i Južne Koreje. Početkom juna, prema njenim rečima, broj stranih plaćenika se skoro prepolovio. Neki su poginuli, neki se predomislili, neki vratili kući, a neki su zarobljeni.
„Bez obzira na to, vrbovanje plaćenika i takozvanih ‘dobrovoljaca’ ne prestaje – najaktivnije se regrutuju avganistanske izbeglice i što je takođe simptomatično – borci Islamske države (ISIS), koji nisu likvidirani u Siriji“, istakla je ona.
Deo oružja iz Ukrajine već se nalazi u Bosni, Albaniji, Kosovu
„Isporuke oružja Ukrajini dovode do stvaranja crnog tržišta oružja, uključujući i u Zapadnoj Evropi“, ocenila je Zaharova.
On je istakla da vlasti zemalja dobavljača za sada ćute o ovom problemu, ali nezavisni stručnjaci i profilne strukture kao što je Interpol, već počinju da zvone na uzbunu.
Kako je dodala, prema informacijama iz medija, međunarodne kriminalne grupe već su razradile šeme izvoza oružja iz Ukrajine, uključujući teško naoružanje, a deo oružja već se nalazi u Bosni, Albaniji i na Kosovu.
„Danas Zapad i Amerika, kao i NATO uopšte, izražavaju neviđenu brigu za budućnost Balkana. Možemo da zamislimo kakva je njegova budućnost pod okriljem NATO-a, pa još sa takvim obnovljenim crnim tržištom oružja. Oni koji danas dostavljaju oružje Kijevu, biće odgovorni za bezbednost sopstvenih građana i za to što oružja palo u ruke kriminalaca i terorista“, naglasila je Zaharova.
Ona je objasnila da na Zapadu pokušavaju da reše dvostruki zadatak – da pomognu režimu Zelenskog i da se spasu od sopstvenih ekstremista i radikala, kao i zastarelih tipova oružja. Međutim, logika je, prema Zaharovoj, „pogrešna“.
„Ekstremisti će se vraćati na početne pozicije, ali sada već sa solidnim iskustvom ratovanja. To će doprineti rastu nivoa radikalizacije u zapadnim zemljama. Zanimljivo je da se iste logiike zapadnjaci pridržavaju i po pitanju isporuka oružja. Smatraju da je to karta u jednom pravcu“, zaključila je Zaharova.
Ranije je Rusija uputila zemljama NATO-a notu zbog isporuka oružja Ukrajini. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov isticao je da će Rusija svu pomoć koja sadrži oružje za Ukrajinu, smatrati legitimnim ciljem. Ministarstvo je još objavilo da se zemlje NATO-a igraju vatrom, pumpajući oružjem ukrajinsku teritoriju. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov isticao je da upumpavanje zapadnog oružja u Ukrajinu neće doprineti uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i imaće negativni efekat.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.