Upumpavanjem oružja u Ukrajinu provocira se nova Kubanska raketna kriza
22:35 02.06.2022 (Osveženo: 10:58 03.06.2022)
Pratite nas
Isporukom raketnih sistema „Himars“ Kijevu Vašington doliva „ulje na vatru“. Pojedini ruski eksperti smatraju da bi zbog toga mogla da se ponovi Kubanska raketna kriza, koja je 1962. godine dovela svet na ivicu nuklearnog rata.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Zapad namerno upumpava oružje u Ukrajinu kako bi produžio sukob u toj zemlji i iscrpio Rusiju, ali takve isporuke neće promeniti tok ruske specijalne vojne operacije.
Nakon što je Džo Bajden potvrdio da će uputiti Kijevu novi paket pomoći od 700 miliona dolara koji, između ostalog, obuhvata četiri sistema „Himars“, Ukrajina je dala garancije SAD da neće koristiti te sisteme za napade na Rusiju, ali Moskva i ruski vojni eksperti smatraju da se obećanjima Kijeva ne može verovati.
Karpiska kriza ili novi Hladni rat?
Iako su Ukrajini namenjena samo četiri „Himarsa“ i, sasvim moguće, bez raketa dugog dometa, pojedini eksperti su u tome videli pokušaj Bajdenove administracije da ponovo stvori situaciju nalik Karipskoj krizi između SSSR-a i SAD, koja je svet dovela na ivicu globalne katastrofe.
Međutim, Blohin smatra da takva poređenja nisu adekvatna, jer SAD i Rusija izbegavaju direktan sukob, i ocenjuje da je ono što se sada dešava u Ukrajini ravno Hladnom ratu.
„Na primer, kada je SSSR ušao u Avganistan, što je bio lokalni sukob, SAD su se borile protiv SSSR-a rukama mudžahedina i na svaki mogući način izbegavan je direktan sukob, iako su Amerikanci podržavali drugu stranu. S druge strane, tokom Karipske krize postojao je rizik od direktnog sukoba SSSR-a i SAD i on je mogao da eskalira u nuklearni rat. Smatram da se ovi događaji u Ukrajini ne mogu uporediti sa tom krizom, s obzirom da su Bajden, Stoltenberg i drugi rekli da će SAD izbeći direktan vojni sukob sa Rusijom, a to je ključno“, kaže ruski vojni ekspert Konstantin Blohin.
Blohin je uveren da SAD neće započeti treći svetski rat sa Rusijom zbog Ukrajine, koji bi mogao da se pretvori u nukleani i smatra da takav, egzistencijalan, rizika ne postoji.
„Ovo je lokalni sukob kojim SAD žele da dovedu Rusiju do bankrotstva. Oni otvoreno kažu da Ukrajina treba da bude drugi Avganistan za Rusiju, a sukob bi trebalo toliko da košta Moskvu da se to odrazi na unutrašnju političku situaciju u Rusiji. Oni događajima u Ukrajini pokušavaju da destabilizuju situaciju u Rusiji, a zadatak je - naneti strateški poraz Rusiji“, kaže Blohin, dodajući da u tome neće uspeti.
Ovo je dodaje on novi Hladni rat, hibridni rat, u kome Zapad kida ekonomske i kulturne veze sa Rusijom, pokušavajući da ponovo spusti „gvozdenu zavesu“ i izoluje Rusiju.
Načelnik Centra za kontrolu nacionalne odbrane Ruske Federacije, general-pukovnik Mihail Mizincev je, pozivajući se na pouzdane operativne informacije, rekao da ukrajinska vojska namerava da u skorije vreme napadne rusku pograničnu teritoriju koristeći te američke raketne sisteme dugog dometa. Planirano je da raketni sistemi budu postavljeni u stambenoj zoni grada Šostka, udaljenog na svega 40 kilometara od granice sa Rusijom i ruske Brjanske oblasti.
Ukrajinski radikali ovim akcijama očekuju da isprovociraju Oružane snage Rusije da uzvrate vatru, kako bi ih potom optužili za neselektivne napade na civilnu infrastrukturu i ubijanje civila. Plan je da se u to uključe ukrajinski i strani novinari.
Blohin, međutim, smatra da naoružavanje Ukrajine sistemima „Himers“ neće promeniti tok ruske specijalne vojne operacije u toj zemlji, dok ti konvoji sa zapadnim naoružanjem postaju legitimna meta ruske armije.
„Ako se te isporuke nastave, onda će ruke Rusiji biti odrešene i Rusija će svoju vojsku snabdevati sopstvenim alternativnim sistemima savremenog naoružanja, možda čak i većim količinama... Ako naš protivnik koristi naprednije sisteme, onda i mi možemo koristiti slične sisteme. Dakle, ovim samo pogoršavaju situaciju. Mi trenutno vodimo specijalnu vojnu operaciju, pokušavajući da budemo učtivi i da juvelirski precizno uništavamo Oružane snage Ukrajine, ali ako se takve isporuke izvrše i ako se to naoružanje iskoristi za napad na teritoriju Ruske Federacije, onda je jasno da neće biti vremena za ‘juvelirski rad’“, ističe ekspert.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je jasno stavio do znanja da bi u slučaju napada na ruske gradove, Oružane snage Rusije ispunile svoju pretnju i izvršile napad na centre tih zločinačkih odluka. Kako je istakao, neki od tih centara se uopšte ne nalaze u Kijevu.
„Šta će dalje biti – ne treba objašnjavati“, naglasio je on.
SAD potpiruju sukob sa Rusijom stalnim isporukama oružja Ukrajini
© AP Photo / Junji Kurokawa
SAD gađaju Rusiju, a pogađaju – Ukrajinu
Novi 11. paket američke vojne pomoći Ukrajini se procenjuje na 700 miliona dolara i uključuje, osim sistema „Himars“, radare, četiri helikoptera Mi-17, hiljadu protivtenkovskih sistema „Džavelin“, 15 borbenih vozila, pet protivoklopnih vozila, šest hiljada jedinica protivoklopnog naoružanja, 15 hiljada granata kalibra 155 milimetara, rezervne delove i drugu opremu.
Ukupan iznos vojne pomoći koju je Vašington dodelio Ukrajini od dolaska Bajdena u Belu kuću iznosi oko 5,3 milijarde dolara, a američki predsednik je tvrdio da SAD neće snabdevati Ukrajinu raketnim sistemima koji mogu da nanose udare po ruskoj teritoriji.
Ključni problem u snabdevanju kompleksom „Himars“ je domet tih višecevnih raketnih sistema, koji zavisi od korišćene municije. Prema otvorenim izvorima, maksimalni domet dostiže 500 kilometara, što stvara direktnu pretnju Rusiji.
Uoči najave novog paketa pomoći, visoki predstavnik predsedničke administracije je precizirao da domet raketa koje se isporučuju Ukrajini za „Himars“ neće prelaziti 80 kilometara.
Kijev tvrdi da nema nameru da napada Rusiju uz pomoć američkog oružja i dao je garancije Vašingtonu da će te sisteme koristiti samo u odbrambene svrhe. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski uverava da to oružje neće upotrebiti protiv RF, pošto Ukrajina ne ratuje na teritoriji Rusije.
Međutim, Moskva nema osnova da veruje u ta obećanja, s obzirom da su Oružane snage Ukrajine više puta granatirale pogranične ruske regione. Osim toga, Zelenski nije ispunio svoja predizborna obećanja o okončanju rata u Donbasu i nije učinio ništa da se realizuju sporazumi iz Minska.
„Domet je veliki i jasno je da se infrastrukturni objekti Ruske Federacije mogu naći u radijusu uništenja kad Ukrajina rasporedi te sisteme. S druge strane, ne mislim da u tim sistemima ima nečeg posebnog, samo ima neke veće karakteristike i skuplji je, što znači da Vašington pokušava da zaradi na svemu ovome“, kaže Blohin.
Očigledno je i da SAD potpiruju sukob stalnim isporukama oružja Ukrajini i samim tim ne podstiču kijevski režim da obnovi mirovne pregovore.
Istovremeno, prebacivanje zapadnog naoružanja u Kijev odvija se u senci stalnih zahteva ukrajinskih vlasti da im se povećaju isporuke oružja. To je išlo dotle da je Aleksej Arestovič, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, zapretio da će Kijev prirediti Vašingtonu „demonstrantivnu histeriju za primer“ ako ne obezbedi višecevne raketne sisteme.
Ruski eksperti napominju da SAD i EU pumpaju Ukrajinu oružjem kako bi što više produžile sukob u toj zemlji i tako naškodile Rusiji. Cilj je da iscrpe Moskvu kao potencijalnog protivnika. Drugim rečima, američka strategija je da što više oslabi i destabilizuje Rusiju i ne mare što će Ukrajinu pretvoriti u ruševine.
SAD ratuju sa Rusijom rukama Ukrajinaca. Ne samo da ih pumpaju oružjem, već im daju i obaveštajne informacije koje omogućavaju ukrajinskoj vojsci da izgradi svoju odbranu, pa čak i da pokuša da izvrši kontranapad. Međutim, uprkos toj pomoći, ukrajinska vojska gubi, a kada konačno izgubi, Amerika će ih pustiti niz vodu i ostaviti na cedilu, prepustiće ih samim sebi.
Tkavih konfrotacija biće, predviđa Blohin, još mnogo, između ostalog, i između SAD i Kine, koja „ima svoju Ukrajinu“ - Tajvan. Taj rat objavio je Vašington, pošto je Moskvu i Peking označio kao protivnike, zaključio je ekspert.
Anketa
Da li se upumpavanjem oružja u Ukrajinu provocira nova Kubanska raketna kriza između Rusije i SAD?
Kako izgleda svet 60 godina posle Kubanske krize otkriva Ljubinka Milinčić u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“:
