https://lat.sputnikportal.rs/20220603/subtelna-linija-koja-razara-ceo-zapadni-svet-zmuri-na-najvecu-rak-ranu-ukrajine-1138014080.html
„Subtelna linija“ koja razara — ceo Zapadni svet žmuri na najveću rak ranu Ukrajine /video/
„Subtelna linija“ koja razara — ceo Zapadni svet žmuri na najveću rak ranu Ukrajine /video/
Sputnik Srbija
Dok su oči celog sveta uprte u Ukrajinu, u kojoj se sprovodi ruska specijalna operacija, ostaje neprimećeno da se unutar te zemlje odvija još ozbiljniji sukob... 03.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-03T21:25+0200
2022-06-03T21:25+0200
2022-06-03T21:25+0200
rusija
rusija
svet
svet – politika
ukrajina
specijalna operacija u ukrajini
analize i mišljenja
ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/1d/1125221630_0:157:3083:1891_1920x0_80_0_0_36de4494bd2eed21728f694c6b7c0161.jpg
Ukrajinsko društvo je podeljeno ne samo po nacionalnom ili ideološkom principu nego i geografski. Jedna grupa uglavnom živi u centralnom i zapadnom delu zemlje, dok druge naseljavaju južne i istočne regione. To je zapravo poznato kao „Subtelna linija“ koja geografski deli Ukrajinu na različita područja u skladu sa ideologijom, verovanjima i kulturom stanovništva.Orest Subtelni je bio kanadski istoričar ukrajinskog porekla koji je, osamdesetih godina prošlog veka, objavio rezultate etnolingvističke studije u kojoj ističe da postoji održiva zamišljena linija koja deli zemlju na dva dela sa različitim kulturnim, jezičkim i, kako je kasnije otkriveno, ideološkim preferencama.„Ruska Ukrajina“ obuhvata teritorije koje nikada nisu bile deo Ukrajine, istorijsko područje severno od Crnog mora, poznato i kao Novorusija, koje je osvojila od Tatara i Turaka još Katarina Velika; Slobodna Ukrajina, ili sloboda — region koji je bio deo ruske države od 1503., Donbas, uključujući neke teritorije koje su ranije pripadale Donskoj guberniji (regionu), kao i Krim. Zanimljivo je da rezultati svih ukrajinskih izbora, kao i anketa javnog mnenja (na primer o ulasku Ukrajine u NATO) nepogrešivo reprodukuju liniju koju je Orest Subtelni povukao na mapi Ukrajine, potvrđujući njegovu ideju o podeli ukrajinskog društva u dva tabora.Ukrajina kao država nastala je odmah posle Oktobarske revolucije, a proširio ju je na današnje teritorije Josif Staljin 1939. i 1945. godine.Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, ukrajinsko društvo ostalo je dvojezično, a ljudi su tečno govorili oba jezika. Tri grupe sa jakim identitetom koegzistirale su u Ukrajini do 2014. godine. Od tog trenutka sukob se zaoštrava i može se videti čak i u jeziku — ljudi iz različitih regiona se međusobno nazivaju pogrdnim imenima. „Ragul“ (farmer, seljak), „zapadnjak“ — stanovnik Zapadne Ukrajine i „moskalj“, „komuniaka“ ili „kolorad“ (zbog boje Georgijevske trake, koja simbolizuje pobedu Rusije u Velikom otadžbinskom ratu) — onaj koji živi u jugoistočnim regionima.Prva od tri grupe, ljudi koji govore ukrajinski jezik, često se nazivaju i Galicijci, po istorijskoj poljskoj oblasti Galicija, koju je Staljin 1939. godine pripojio Sovjetskom Savezu. Oni uglavnom žive na zapadnim i centralnim teritorijama Ukrajine. Njihov etnički narativ je vrlo jasan — Ruse smatraju svojim neprijateljima, a glavna ikona im je nacistički saradnik Drugog svetskog rata Stjepan Bandera. Glavni grad im je Lavov.Galicijski moto oduvek glasi ovako: „Ako se ne slažete s nama, još uvek ima vremena —spakujte kofere i ukrcajte se na sledeći voz za Rusiju“. Oni promovišu ideju da Ukrajina kao nacija nema nikakve veze sa Rusijom i Rusima (koji su, kažu oni, potomci Tatara). To potvrđuje njihov izbor nacionalnih heroja koji su uvek bili protiv Rusije. Hetman Ivan Mazepa stao je na stranu švedskog kralja Karla tokom rata između Rusije i Švedske. Simon Petljura bio je predsednik Ukrajinske narodne republike tokom kratkog perioda ukrajinskog suvereniteta 1918-1921, za vreme boljševičke revolucije. Stjepan Bandera je osnovao je i vodio organizaciju ukrajinskih nacista od dvadesetih do pedesetih godina prošlog veka…Ukrajinci koji govore ruski („ruski Ukrajinci“) i žive u sredini, u centralnom i jugoistočnom delu Ukrajine, nikada nisu smatrali Ruse strancima ili neprijateljima. Oni su uvek bili između političkih Rusa i radikalnih Ukrajinaca, crpeći deo svog identiteta iz oba tabora, ali istovremeno čineći nešto autentično. Njihov odnos prema Rusiji i ruskoj kulturi bio je ključno pitanje od početka sukoba 2014. godine.Treću grupu koja živi u Ukrajini čine etnički Rusi. Oni su povezani sa Ukrajincima iz druge grupe ruskim jezikom i istorijskim narativom — obe ove grupe svesne su svoje zajedničke istorije, kao i poslednjeg rata u kome su se borile na pravoj strani štitile Sovjetski Savez od fašističke nemačke i njenih satelita..Zapadni („galicijski“) Ukrajinci, iako su se borili na suprotnoj strani, imaju nešto drugačije gledište — i oni svoju prošlost smatraju herojskom. Tvrde da se njihovi preci nisu borili za Treći rajh, već za nezavisnu Ukrajinu, čak i ako su bili deo Ukrajinske pobunjeničke vojske (UPA) koja je učestvovala u holokaustu i, između ostalog, pomagala i u ubijanju Jevreja.Ove grupe imaju različite poglede na istoriju, različite jezike i različite političke stavove. To se najbolje videlo u takozvanoj „Narandžastoj revoluciji“ 2013-14, kada su „prozapadne“ i „proukrajinske“ snage svrgle Viktora Janukoviča, navodno „proruskog“ predsednika (uprkos njegovim višegodišnjim pokušajima da odvede zemlju u EU).Linija razgraničenja u Donbasu 2014. godine podelila je dve vojske, dva politička režima, dva pogleda na svet, kao i ljude. Prijatelji, komšije i članovi porodice našli su se na različitim stranama barikada.Ukrajinsko rukovodstvo danas vidi razvoj zemlje samo u direktnoj konfrontaciji sa Rusijom, u poništavanju ruskog jezika i kulture, rušenju istorijskih spomenika posvećenih istaknutim ličnostima Rusije. To je dovelo do nasilja usmerenog i protiv nepoželjnih proruski nastrojenih Ukrajinaca, od kojih su mnogi već nazvani „peta kolona“. Zato nije čudno što oni traže zaštitu od Rusije.Početkom devedesetih, neposredno nakon raspada Sovjetskog Saveza, ukrajinski establišment predložio je dva modela za zemlju: galicijski (nacionalistički) model i istočnoukrajinski model. Ovo poslednje predviđalo je formiranje multikonfesionalne, multinacionalne, multikulturne države u kojoj je nacija doživljavana kao građanski entitet.Suprotno tome, radikalni pristup zasnovan je na etničkom principu nacionalne gradnje, koji su najčešće podržavali ukrajinski govornici iz zapadnih regiona. Posle 2014. godine, oni koji su podržavali galicijsku koncepciju pokazali su se aktivnijim i uticajnijim u političkim procesima, iako je Vladimir Zelenski kad je izabran podržavao istočnoukrajinsku koncepciju, a kad je stupio na dužnost pokušao je da nađe kompromis sa galicijskom grupacijom, ali je nakon nekog vremena postao njen sastavni deo, ne samo da je nastavio politiku ukrajinizacije, već je krenuo u potpuno uklanjanje „proruskih“ političkih snaga.Danas kad se vode borbe na teritoriji ove zemlje, i kad je malo verovatno da će ona ostati u Staljinovim granicama, postavljaju se samo dva pitanja — da li će postati „Subtelna linija“ postati prava granica, pri čemu je sporno jedino gde će preseći taj srednji deo, ili ćemo dobiti tri nove države.
https://lat.sputnikportal.rs/20220214/pocela-bezanija--ukrajinu-prvi-napustaju-zapadni-instruktori-savetnici-bondovi-i-sitna-boranija-1134340174.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Ljubinka Milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111427/27/1114272727_348:0:1189:840_100x100_80_0_0_be16c14794fe817a374d2f43602e5721.jpg
rusija, svet, svet – politika, ukrajina, analize i mišljenja, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
rusija, svet, svet – politika, ukrajina, analize i mišljenja, ljubinka milinčić: moj pogled na rusiju
„Subtelna linija“ koja razara — ceo Zapadni svet žmuri na najveću rak ranu Ukrajine /video/
Dok su oči celog sveta uprte u Ukrajinu, u kojoj se sprovodi ruska specijalna operacija, ostaje neprimećeno da se unutar te zemlje odvija još ozbiljniji sukob. Konfrontacija između Ukrajinaca i Rusa kao dve političke nacije u okviru tri grupe, koja traje od 2014. godine, ušla je u novu, odlučujuću fazu.
Ukrajinsko društvo je podeljeno ne samo po nacionalnom ili ideološkom principu nego i geografski. Jedna grupa uglavnom živi u centralnom i zapadnom delu zemlje, dok druge naseljavaju južne i istočne regione. To je zapravo poznato kao „Subtelna linija“ koja geografski deli Ukrajinu na različita područja u skladu sa ideologijom, verovanjima i kulturom stanovništva.
Orest Subtelni je bio kanadski istoričar ukrajinskog porekla koji je, osamdesetih godina prošlog veka, objavio rezultate etnolingvističke studije u kojoj ističe da postoji održiva zamišljena linija koja deli zemlju na dva dela sa različitim kulturnim, jezičkim i, kako je kasnije otkriveno, ideološkim preferencama.
„Ruska Ukrajina“ obuhvata teritorije koje nikada nisu bile deo Ukrajine, istorijsko područje severno od Crnog mora, poznato i kao Novorusija, koje je osvojila od Tatara i Turaka još Katarina Velika; Slobodna Ukrajina, ili sloboda — region koji je bio deo ruske države od 1503., Donbas, uključujući neke teritorije koje su ranije pripadale Donskoj guberniji (regionu), kao i Krim. Zanimljivo je da rezultati svih ukrajinskih izbora, kao i anketa javnog mnenja (na primer o ulasku Ukrajine u NATO) nepogrešivo reprodukuju liniju koju je Orest Subtelni povukao na mapi Ukrajine, potvrđujući njegovu ideju o podeli ukrajinskog društva u dva tabora.
Ukrajina kao država nastala je odmah posle Oktobarske revolucije, a proširio ju je na današnje teritorije Josif Staljin 1939. i 1945. godine.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, ukrajinsko društvo ostalo je dvojezično, a ljudi su tečno govorili oba jezika. Tri grupe sa jakim identitetom koegzistirale su u Ukrajini do 2014. godine. Od tog trenutka sukob se zaoštrava i može se videti čak i u jeziku — ljudi iz različitih regiona se međusobno nazivaju pogrdnim imenima. „Ragul“ (farmer, seljak), „zapadnjak“ — stanovnik Zapadne Ukrajine i „moskalj“, „komuniaka“ ili „kolorad“ (zbog boje Georgijevske trake, koja simbolizuje pobedu Rusije u Velikom otadžbinskom ratu) — onaj koji živi u jugoistočnim regionima.
Prva od tri grupe, ljudi koji govore ukrajinski jezik, često se nazivaju i Galicijci, po istorijskoj poljskoj oblasti Galicija, koju je Staljin 1939. godine pripojio Sovjetskom Savezu. Oni uglavnom žive na zapadnim i centralnim teritorijama Ukrajine. Njihov etnički narativ je vrlo jasan — Ruse smatraju svojim neprijateljima, a glavna ikona im je nacistički saradnik Drugog svetskog rata Stjepan Bandera. Glavni grad im je Lavov.
Galicijski moto oduvek glasi ovako: „Ako se ne slažete s nama, još uvek ima vremena —spakujte kofere i ukrcajte se na sledeći voz za Rusiju“. Oni promovišu ideju da Ukrajina kao nacija nema nikakve veze sa Rusijom i Rusima (koji su, kažu oni, potomci Tatara). To potvrđuje njihov izbor nacionalnih heroja koji su uvek bili protiv Rusije. Hetman Ivan Mazepa stao je na stranu švedskog kralja Karla tokom rata između Rusije i Švedske. Simon Petljura bio je predsednik Ukrajinske narodne republike tokom kratkog perioda ukrajinskog suvereniteta 1918-1921, za vreme boljševičke revolucije. Stjepan Bandera je osnovao je i vodio organizaciju ukrajinskih nacista od dvadesetih do pedesetih godina prošlog veka…
Ukrajinci koji govore ruski („ruski Ukrajinci“) i žive u sredini, u centralnom i jugoistočnom delu Ukrajine, nikada nisu smatrali Ruse strancima ili neprijateljima. Oni su uvek bili između političkih Rusa i radikalnih Ukrajinaca, crpeći deo svog identiteta iz oba tabora, ali istovremeno čineći nešto autentično. Njihov odnos prema Rusiji i ruskoj kulturi bio je ključno pitanje od početka sukoba 2014. godine.
Treću grupu koja živi u Ukrajini čine etnički Rusi. Oni su povezani sa Ukrajincima iz druge grupe ruskim jezikom i istorijskim narativom — obe ove grupe svesne su svoje zajedničke istorije, kao i poslednjeg rata u kome su se borile na pravoj strani štitile Sovjetski Savez od fašističke nemačke i njenih satelita..
Zapadni („galicijski“) Ukrajinci, iako su se borili na suprotnoj strani, imaju nešto drugačije gledište — i oni svoju prošlost smatraju herojskom. Tvrde da se njihovi preci nisu borili za Treći rajh, već za nezavisnu Ukrajinu, čak i ako su bili deo Ukrajinske pobunjeničke vojske (UPA) koja je učestvovala u holokaustu i, između ostalog, pomagala i u ubijanju Jevreja.
Ove grupe imaju različite poglede na istoriju, različite jezike i različite političke stavove. To se najbolje videlo u takozvanoj „Narandžastoj revoluciji“ 2013-14, kada su „prozapadne“ i „proukrajinske“ snage svrgle Viktora Janukoviča, navodno „proruskog“ predsednika (uprkos njegovim višegodišnjim pokušajima da odvede zemlju u EU).
Linija razgraničenja u Donbasu 2014. godine podelila je dve vojske, dva politička režima, dva pogleda na svet, kao i ljude. Prijatelji, komšije i članovi porodice našli su se na različitim stranama barikada.
Ukrajinsko rukovodstvo danas vidi razvoj zemlje samo u direktnoj konfrontaciji sa Rusijom, u poništavanju ruskog jezika i kulture, rušenju istorijskih spomenika posvećenih istaknutim ličnostima Rusije. To je dovelo do nasilja usmerenog i protiv nepoželjnih proruski nastrojenih Ukrajinaca, od kojih su mnogi već nazvani „peta kolona“. Zato nije čudno što oni traže zaštitu od Rusije.
Početkom devedesetih, neposredno nakon raspada Sovjetskog Saveza, ukrajinski establišment predložio je dva modela za zemlju: galicijski (nacionalistički) model i istočnoukrajinski model. Ovo poslednje predviđalo je formiranje multikonfesionalne, multinacionalne, multikulturne države u kojoj je nacija doživljavana kao građanski entitet.
Suprotno tome, radikalni pristup zasnovan je na etničkom principu nacionalne gradnje, koji su najčešće podržavali ukrajinski govornici iz zapadnih regiona. Posle 2014. godine, oni koji su podržavali galicijsku koncepciju pokazali su se aktivnijim i uticajnijim u političkim procesima, iako je Vladimir Zelenski kad je izabran podržavao istočnoukrajinsku koncepciju, a kad je stupio na dužnost pokušao je da nađe kompromis sa galicijskom grupacijom, ali je nakon nekog vremena postao njen sastavni deo, ne samo da je nastavio politiku ukrajinizacije, već je krenuo u potpuno uklanjanje „proruskih“ političkih snaga.
Danas kad se vode borbe na teritoriji ove zemlje, i kad je malo verovatno da će ona ostati u Staljinovim granicama, postavljaju se samo dva pitanja — da li će postati „Subtelna linija“ postati prava granica, pri čemu je sporno jedino gde će preseći taj srednji deo, ili ćemo dobiti tri nove države.
