Dve strane iste medalje: Šta su Srbiji poručili Kramonova i Varhelji
20:24 31.05.2022 (Osveženo: 20:25 31.05.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iz poruka koje su u istom danu iz Beograda uputili Viola fon Kramon i Oliver Varhelji mogao bi da se stekne utisak da su njih dvoje kao štap i šargarepa. Tako je samo naizgled jer su to dve strane iste medalje, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon i komesar za proširenje Oliver Varhelji su tokom posete Beogradu uputili čitav niz poruka Srbiji.
Dve strane iste medalje
Za Dragomira Anđelkovića, poruke Fon Kramonove i Varheljija predstavljaju dve strane iste medalje, iako, kako kaže, njih dvoje imaju različit odnos prema Srbiji – Varhelji nije lično orijentisan protiv srpskih interesa, dok je Fon Kramonova maksimalno antisrpski nastrojena.
„Ali, bez obzira na njihove lične stavove, koji dolaze do izražaja kroz stilizaciju onoga što nam poručuju, suština je ista – EU zahteva da se Srbija odrekne svog autentičnog srpskog puta, da se odrekne svega što je bitno za zaštitu naših nacionalnih interesa – od Kosova, do toga da prihvatimo centralizaciju BiH na način na koji bi bila poremećena pozicija Republike Srpske. I, naravno, sve se na kraju svodi na odricanje od saradnje sa Rusijom“, kaže Anđelković.
Poruke Fon Kramonove nisu obavezujuće i imaju politički karakter, dok, kako kaže bivši diplomata Zoran Milivojević, Varhelji nastupa sa pozicija izvršne vlasti EU, te njegove poruke moraju da budu konstruktivnije.
Viola fon Kramon je poslanica Evropskog parlamenta i specijalni izvestilac tog tela za Kosovo i Metohiju, tako da poruke koje je poslala tokom posete Beogradu imaju politički karakter i odražavaju interese političke struje kojoj i sama pripada. Ti interesi oličeni su u daljim pritiscima na Srbiju i jednostranom pristupu prema našoj zemlji, objašnjava Milivojević.
Konstruktivni Varhelji i pristrasna Fon Kramonova
Kada je pak reč o porukama koje iz Beograda, istog dana kada i Viola fon Kramon, poslao evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, predstavnika izvršne vlasti Unije, on je konstruktivan i više na liniji onoga što predstavlja suštinski interes EU, objašnjava Milivojević.
„To je da je ovaj prostor ipak u žiži interesa EU, u funkciji evrointegracija, da Srbija ima centralno mesto i da u odnosu na nju ipak treba voditi konstruktivnu politiku i nastojati da se u odnosima i uticajima na Srbiju podignu na viši nivo konstruktivnim pristupom i pragmatičnim rešenjima kako bi se proces evrointegracija na neki način ubrzao“, smatra on.
Varhelji govori o praktičnim merama, o investicijama, što prema mišljenju našeg sagovornika, jedino može da doprinese političkoj stabilnosti regiona.
Nije reč samo o tome što je Varhelji iz Mađarske, koja ima pozitivan stav o priključenju Srbije Uniji – Varhelji je lojalan činovnik Evropske komisije (EK) i poruke koje je poslao iz Beograda treba tretirati kao strategiju nastupa EK prema Srbiji. Cilj je, kaže Milivojević, da se nivo političkih odnosa sa Srbijom podigne.
Sa druge strane, Viola fon Kramon ponavlja svoje stare stavove. U tome nema ničega neočekivanog, niti iznenađujućeg. Milivojeviću, kako kaže, njen stav da je u interesu Srbije da prizna nezavisnost Kosova, zvuči cinično.
„To se ne može shvatiti ni kao dobronamerno, ali ni kao realpolitika. Njen nastup je standardan, ali mimo onoga što bi moglo da proizvede neki konkretan rezultat. Sa takve pozicije, ona teško da može da odlučujuće doprinese dijalogu, posebno sa pozicije izvestioca za Kosovo i Metohiju i kada je u poziciji da deluje na Prištinu na aktivan način“, ističe Milivojević.
Najava da Srbija treba da očekuje dalje pritiske, prema Milivojevićevim rečima, glavna je poruka njene posete Beogradu. To se ne odnosi samo na Kosovo i Metohiju, već i na sankcije Rusiji, što predstavlja tvrdu politiku Zelenih, kojima i Kramonova pripada.
Štap uvek konkretniji od šargarepe
Anđelković pak ističe da investicije koje najavio Varhelji mogu da budu odraz načelnog stava EU da se više orijentiše ka Zapadnom Balkanu, kao i nastojanja da pragmatično usmeri region ka sebi. Međutim, jedno su priče, a drugo je realnost, napominje Anđelković.
„U uslovima kada EU preti recesija, veliko je pitanje da li ikakvih ozbiljnih investicija može da bude“, upozorava on.
Teško je reći da li su poruke Fon Kramonove i Varheljija koordinisane, ali stiče se utisak kao da se radi o štapu i šargarepi. EU prema Srbiji redovno postupa tom logikom, s tim što je do sada štap uvek bio konkretniji od šargarepe, zaključuje Anđelković.
Podsećamo, Viola fon Kramon poručila je iz Beograda, nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da se mora doneti odluka na čijoj ste strani, kao i da „nije dobro biti na strani Putina, odnosno na pogrešnoj strani istorije“. Prema njenim rečima, uticaj Rusije u Srbiji mora se smanjiti, kao i da je srpsko priznanje kosovske nezavisnosti u interesu Srbije.
Sa druge strane, komesar za proširenje Oliver Varhelji posetio je sa Vučićem radove na izgradnji Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ u Beogradu, za koje je EU obezbedila 35 miliona evra bespovratnih sredstava. Varhelji je rekao da Evropska unija do sada nikada nije podržala toliko veliku zdravstvenu infrastrukturnu investiciju, kao i da je napravljen ekonomski investicioni plan za ceo region koji je realizovan sa ciljem da donese promene i poboljšanje života.
