Amerikancima je lako reći – „ne, hvala!“ /video/
CC0 / Marijanana /
Pratite nas
Kad Amerikanci poručuju Srbiji da treba da izabere zapadni put i uvede sankcije Rusiji, to je neverovatna ponuda – da se odreknemo sopstvenih interesa, a oni da nam otmu ono malo što nam je ostalo: em da nam uzmu teritoriju, em još i dostojanstvo, prijatelje i saveznike na međunarodnoj sceni i ekonomsku i energetsku sigurnost.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na takve ponude strašno je lako reći – „ne, hvala“, kaže analitičar Aleksandar Pavić, komentarišući ocenu američkog ambasadora u Beogradu Kristofera Hila da je za Srbiju došao trenutak da napravi izbor i da postoji samo jedan put, a to je Zapad.
„Sve što smo čuli to je da će, u zamenu za to da se odreknemo Kosova i Metohije i Republike Srpske, Đuro da nam oprosti što nas je tukao“, konstatuje Pavić. Na podsećanje da je Hil pred dolazak u Beograd najavljivao da će Srbiji SAD ponuditi nešto bolje od onog što joj nude Rusija i Kina, analitičar primećuje da tu „fantastičnu ponudu“ još nismo videli.
Američka ponuda neozbiljna
Možda bi, kaže, ozbiljna ponuda oko koje bismo razmislili bila da SAD povuku priznanje Kosova, prihvate Republiku Srpsku, pa da onda razgovaramo.
„Ovako nam pokazuju potpuno nepoštovanje, misle da smo njihovi vazalčići koji će reći: „da, da, kako da ne, šta želite sledeće“, ironičan je Pavić. Uz to, Srbija, ističe on, nema ni moralno pravo da ikome uvodi sankcije, kad se seti banjalučkih beba koje su umrle zbog brutalnih i potpuno neopravdanih sankcija 90-ih godina, niti iko ima pravo da od nje to traži. Odbacuje i zapadne zahteve za energetsku diversifikaciju postavljajući pitanje zašto da se Srbija diversifikuje od nečeg što je jeftino i sigurno nečim što je skupo i nesigurno.
U sličnom tonu američke apele Srbiji da uvede sankcije Rusiji tumači i advokat i analitičar Goran Petronijević. Kako kaže, razumeo ih je na sledeći način: „prvo ćete uvesti sankcije Rusiji a onda će nama to biti znak da smo se kvalifikovali da priznamo Kosovo. A to će opet biti znak da možemo da nastavimo da otvaramo poglavlja za EU koja će se u međuvremenu raspasti“.
Pavić podseća i da najnovije ankete pokazuju da je protiv uvođenja sankcija Rusiji više od 80 odsto stanovništva Srbije, uz opasku da je „voks populi, voks Dei“.
„Bog ovde u Srbiji ide ispred američkog ambasadora. To zna i naše rukovodstvo ali i pojedini političari koji se pre izbora nisu izjašnjavali za sankcije a sad su za to, kad su izbori prošli, i pošto su dobili vetar u leđa od Amerikanaca i porobljene EU. Ali može neko ovde da proba da napravi 27. mart jer drukčije to neće moći da ide“, kaže on, dodajući da slično skoro plebiscitarno raspoloženje javnosti u Srbiji protiv sankcija Rusiji pokazuju i rezultati anketa nekih zapadnih agencija.
Na pitanje šta onda daje krila zapadnim diplomatama da pritiskaju Srbiju i čime joj to prete, Petronijević ističe da je reč o njihovoj navici da se ponašaju kao „kalif umesto kalifa“, kao da su vladari država u koje odlaze kao predstavnici svojih zemalja.
„To je navika koja traje poslednjih tridesetak godina i koja je poklapa sa periodom vladavine neoliberalnog globalističkog poretka. Reč je o tzv. buldožer diplomatiji ili čak frakciji te diplomatije koju su mnogi nazvali banditskom diplomatijom“, kaže Petronijević, koji smatra da i recikliranje starih američkih kadrova kakav je Hil ukazuje da novih kadrova nema i da sve više ljudi u Americi shvata da je ovakva politika krenula u sunovrat. Veruje da će se uskoro dogoditi otrežnjenje i da će na scenu stupiti suverenistička varijanta koja će „napraviti rekoncentraciju američke moći na realne prostore i njenu mirnu preraspodelu sa drugim svetskim silama“.
Srbija uz 88 odsto sveta
Za Pavića je važna i činjenica da 88 odsto stanovništva sveta živi u državama koje nisu uvele sankcije Rusiji.
„Srbija je deo tog sveta, a to je ubedljiva većina. Problem je što zapadnocentrični deo globusa i dalje ima pretenzije da su oni svet a oni gde god mogu to tako predstavljaju. Jako je smešno kad oni kažu da su izolovali Rusiju, dok Rusija pravi nove ugovore, BRIKS planira da se širi“, navodi sagovornik Sputnjika. Onima u Srbiji koji tvrde da je Srbija izolovana jer je protiv antiruskih mera postavlja pitanje da li nam je interes i da li je baš toliko atraktivno da se pridružimo sumornoj budućnosti o kojoj govore mnogi na Zapadu kad svojim stanovnicima poručuju – „manje vozite, manje se tuširajte, smrzavajte se“.
Kao oblik zapadnog pritiska na Srbiju sagovornici Sputnjika vide i poruke iz Zagreba o tome šta sve Srbija treba da uradi da bi se kvalifikovala za članstvo u EU. Iz vizure Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, tu je odricanje od „jasenovačkog mita“, ali i od procesuiranja hrvatskih pilota odgovornih za bombardovanje srpskih izbeglica na Petrovačkoj cesti 1995.godine.
„Ja mislim da su ovdašnji propagatori NATO i EU ubeđeni da su Hrvate Rusi nahuškali na tako nešto da bi Srbiju definitivno odučili od EU. Tako deluje. Čine nam uslugu. Što reče vladika Nikolaj, neprijatelji su vaši surovi prijatelji. Šalju nam poruke čega ćemo sve morati da se odreknemo zbog neizvesnog i negarantovanog evropskog puta 0 da ćeš morati da prođeš kroz toplog zeca, na svakom koraku nova ćuška, a opet na kraju da lipšeš pre nego što dođeš do zelene trave“, zaključuje Pavić, pitajući šta još EU treba da uradi da bismo shvatili da nas neće i da se proces pridruživanja koristi samo za iznuđivanje besplatnih usluga Srbije.
