Zašto je Orban uveo vanredno stanje u Mađarskoj
18:18 25.05.2022 (Osveženo: 21:38 25.05.2022)
© Flickr / David Magyar
Pratite nas
Uvođenje vanrednog stanja u Mađarskoj potrebno je zato što se radi o pograničnoj državi sa Ukrajinom gde je veliki broj pripadnika mađarske nacionalne zajednice, kao i zato što je u Mađarsku stiglo više stotina hiljada izbeglica. Vanredno stanje potrebno je verovatno i zbog zaliha energenata i hrane.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovako uvođenje vanrednog stanja u Mađarskoj ocenjuju sagovornici Sputnjika, Balint Pastor, potpredsednik Stranke vojvođanskih Mađara i Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije.
Vanrednim stanjem Fides dobija na popularnosti
Petrović smatra da je zbog ukrajinske krize mađarskoj vladi potrebno da u rukama ima veća ovlašćenja kako bi lakše dirigovala ekonomijom. To su i zapadne demokratije radile u prošlosti, u vremenima ratova i ekonomskih kriza, podseća naš sagovornik.
„Ne treba zaboraviti da su iste mere uvedene od strane mađarske vlade u jeku epidemije koronavirusa. Iako se mađarskoj opoziciji tada činilo da će joj to dati vetar u leđa na izborima i da će dovesti do pada popularnosti Viktora Orbana, zapravo se desilo suprotno. Orbanov Fides je još više dobio na popularnosti, tako da je on očigledno shvatio da mađarski narod podržava mere uvođenja vanrednog stanja ukoliko je to opravdano, a meni se čini da jeste“, smatra Petrović.
Hitno donošenje odluka
Vanredno stanje daje vladi veća ovlašćenja da neke odluke, za koje je u redovnoj proceduri potrebno više dana ili nedelja, donose se u kraćem roku, dodaje Petrović.
„To je pre svega vezano za pitanja hrane i energenata, kako će se raspoređivati na tržištu, koliko će čega smeti da se prodaje. S obzirom da je Mađarska zemlja sa slobodnim tržištem, u normalnim uslovima to bi išlo malo teže. Isto tako, kada je u pitanju bezbednost zemlje, Mađarskoj je daleko bitnije danas nego ikada ranije da u svakom trenutku, ako je potrebno, mobiliše određeni broj vojnika i policajaca i rasporedi ih, na primer, na granicu sa Ukrajinom“, kaže Petrović.
Nema ograničenja sloboda i prava građana
Vanredno stanje u Mađarskoj nije klasično vanredno stanje u kome su prava i slobode građana ograničene, napominje Pastor.
„Građani nemaju bilo kakve restrikcije ili ograničenja bilo kog ljudskog prava. Ovde se isključivo radi o tome da vlada ima veća ovlašćenja da bi pravovremeno i efikasno mogla da reaguje na bilo kakve promene koje mogu da nastupe pošto je rat u komšiluku“, ističe on.
U tome je, prema Pastorovim rečima, suština – vlada može da brže reaguje, a parlament naknadno može da usvoji ili odbije vladine odluke.
Vanredno stanje u Mađarskoj uvedeno je 24. maja, a stupilo je na snagu idućeg dana. Prethodno je u parlamentu usvojen ustavni amandman prema čijem slovu je dopušteno uvođenje pravnih stanja opasnosti kada se u susednim zemljama događaju oružani sukobi ili humanitarne katastrofe.
U video snimku objavljenom na društvenim mrežama, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da sukob u Ukrajini predstavlja „stalnu pretnju Mađarskoj“ koja u opasnost dovodi fizičku bezbednost zemlje i ugrožava energetsku i finansijsku bezbednost mađarske ekonomije i mađarskih porodica.
Zaštita na sve načine
Kao odgovor na izazove, „ratno stanje opasnosti“ stupa na snagu od srede 25. maja što će, rekao je Orban, vladi omogućiti da „odmah reaguje i zaštiti Mađarsku i mađarske porodice na svaki mogući način“.
Poseban pravni poredak dopušta vladi da vlada dekretima bez parlamentarne kontrole, kao i privremenu suspenziju i odstupanje od postojećih zakona i propisa. Uredbe izdate u vanrednim okolnostima imaju snagu važenja od petnaest dana, osim ako im parlament ne produži važenje.
Vladajući Fides je 3. aprila četvrti put zaredom osvoji dvotrećinsku većinu u parlamentu, što je Viktora Orbana učinilo najdugovečnijim premijerom na evropskom tlu.
