https://lat.sputnikportal.rs/20220520/neprijatelj-pred-vratima-zasto-se-finska-i-svedska-uzurbano-uvlace-u-nato-1137503223.html
Neprijatelj pred vratima: Zašto se Finska i Švedska užurbano uvlače u NATO?
Neprijatelj pred vratima: Zašto se Finska i Švedska užurbano uvlače u NATO?
Sputnik Srbija
U Estoniji se ove nedelje održava vojna vežba „Jež“ uz učešće 15.000 NATO vojnika. Sa njima i Šveđani i Finci, Gruzija i — Ukrajina. Svi zajedno, objasnio je... 20.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-20T22:54+0200
2022-05-20T22:54+0200
2022-05-20T22:54+0200
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
analize i mišljenja
finska
švedska
nato
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/13/1131737077_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_7fe2a4f431a6891dd85d928621a1e95c.jpg
Nakon ovih reči borbenog generala iz Estonije, stigla je i vest da su — za razliku od Gruzije i Ukrajine koje ne mogu da se nadaju skorom ulasku u NATO, pa je zato NATO ušao u njih — Finska i Švedska zvanično zatražile da postanu članice Severnoatlantskog pakta.Bezbednosne garancijeI jedna i druga zemlja rešile su da svoju višedecenijsku, odnosno, viševekovnu politiku vojne neutralnosti okončaju bez referenduma na kome bi se narodu dozvolilo da donese ovako krupnu odluku. To, međutim, ne znači da je ovo učinjeno zbog straha od nepovoljne odluke naroda — za razliku od Crne Gore, na primer, ni u Finskoj ni u Švedskoj nema anketa koje pokazuju masovno protivljenje ulasku u NATO — a to dalje vodi zaključku da je referendum, kojim bi promena državnog kursa dobila neophodni legitimitet, zapravo preskočen da se ne bi gubilo vreme, usled žurbe da, usred specijalne operacije Rusije u Ukrajini, Finska i Švedska budu uvučene u zapadni vojni pakt.Čemu ta žurba? Dva su moguća objašnjenja.Jedno je da su se uplašili Rusije pa zato sad jure u zagrljaj NATO-a.A dok tamo i formalno ne budu primljeni, Stokholm i Helsinki sa Londonom su potpisali bezbednosne sporazume o uzajamnoj pomoći u slučaju da neko od njih bude napadnut. Doduše, kako se navodi, „ovaj dokument je politička deklaracija i nije pravno obavezujuća obaveza po međunarodnom pravu“; a kad smo već kod upotrebljivosti britanskih bezbednosnih garancija, vredi ukazati i da je prošlog novembra magazin „Spektejtor“ pisao da je vojska Ujedinjenog Kraljevstva „suočena s ozbiljnim operativnim poteškoćama... Britanija se hvali da ima dva nosača aviona, ali, nema pomoćne brodove... Od kakve su koristi nosači aviona ako ne mogu da budu adekvatno zaštićeni? U međuvremenu, i armija je oslabljena do te mere da neki analitičari postavljaju pitanje da li Ujedinjeno Kraljevstvo ima makar i samo jednu diviziju koja je spremna za ratovanje“.I to, izgleda, nije samo britanski problem — na dan početka ruske operacije, 24. februara, zapovednik nemačke armije Alfons Mais opomenuo je da je „Bundesver (...) manje-više ogoljen. Opcije koje možemo da ponudimo političarima za podršku alijansi ekstremno su limitirane“.No u zagrljaj ovakve zaštite NATO-a Finska i Švedska nisu ni pojurile zato što se osećaju ugroženim. To je, uostalom, rekavši Si-En-Enu da „nema direktne ruske vojne pretnje usmerene prema Finskoj“, eksplicitno i potvrdio ambasador ove zemlje pri NATO-u Klaus Korhonen.Pohod na RusijuŠta nas i dovodi do drugog, i, čini se, ispravnog objašnjenja spomenute žurbe da Švedska i Finska budu uvučene u NATO. Ako, naime, ove dve zemlje u zapadni pakt ne ulaze da bi od njega dobile zaštitu od Rusije koja ih nije ni ugrozila, onda to znači da u NATO ulaze da bi mu se pridružili u njegovom pohodu na Rusiju.Svaka ptica svome jatu, rekli bi cinici, jer, pre dve godine Bi-Bi-Si je izvestio da je tek tada „finsko ratno vazduhoplovstvo u tišini prestalo do koristi kukasti krst kao svoj simbol“. Doduše, finski kukasti krst bio je plave boje i, napomenuo je tada Bi-Bi-Si, „nije trebalo da predstavlja znak vernosti nacističkoj Nemačkoj, iako su dve zemlje bile u savezu“...I sada će biti ponovo, i ponovo u pohodu na Rusiju, samo ovog puta pod obeležjima NATO a ne Trojnog pakta.Sve u skladu s uputstvom koje je, pod naslovom „Razvlačenje Rusije“, 2019. godine objavila RAND korporacija u okviru projekta čiji je sponzor bila vojska SAD. Ovaj dokument najavio je još pre tri godine niz ekonomskih mera koje sad pokušavaju da sprovedu — „sprečavanje izvoza (ruske) nafte“, „redukovanje izvoza prirodnog gasa i sprečavanje proširenja gasovoda“, „uvođenje sankcija“ — i uz to niz „geopolitičkih poteza“ kao što su „snabdevanje Ukrajine smrtonosnim oružjem“, „podrška promeni režima u Belorusiji“ — odatle se pojavila takozvana aktivistkinja za ljudska prava Svetlana Tihanovskaja — „eksploatacija tenzija u Zakavkazju“ — pa se dogodio sukob Azerbejdžana i Jermenije — „upućivanje izazova ruskom prisustvu u Moldaviji“ — otuda iznenadne tenzije u Pridnjestrovlju — i, preporučuje se u ovom dokumentu, „intenzifikovanje odnosa NATO-a sa Švedskom i Finskom“.Tako da jedinu prepreku novom širenju NATO-a predstavlja trenutno protivljenje Turske. A onda će da usledi odgovor Rusije.Lažna neutralnostKako će Rusija morati da reaguje? Zašto je odlučeno da i Švedska i Finska sad uđu u NATO? I šta će to značiti za stratešku (ne)stabilnost Evrope?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić i pukovnik u penziji Stevica Karapandžin.Komentarišući najave da će Finska i Švedska u NATO ući po ubrzanoj proceduri — uz preskakanje faze u kojoj se usvaja i sprovodi MAP (Membership Action Plan), kao u svim prethodnim širenjima alijanse — profesor Perišić kaže da se upravo u tome vidi namera NATO-a da se „Rusija razvuče na još jedan, novi front. Na Rusiju se sad vrši pritisak u regionu Baltika, s ciljem da ona tamo angažuje svoje snage kako bi, eventualo, popustila svoj pritisak u Ukrajini... Ipak, moramo da budemo svesni da su, od nestanka SSSR-a, Finska i Švedska ionako sve vreme postajale sve manje neutralne u odnosu na NATO. Švedska je, štaviše, neposredno učestvovala u bombardovanju Libije i Avganistana, a Finska je 2008. s NATO formirala snage za brze intervencije u Baltiku, tako da ove dve zemlje odavno nisu neutralne“.„Ove dve zemlje već toliko dugo, i toliko duboko, sarađuju s NATO, da im je preostao samo još formalni prijem... Rusija, stoga, ovakvim razvojem događaja nije iznenađena. Ona je to očekivala i spremala se i za ovu varijantu, i sada je u toku ispipavanje namera druge strane — da li će, i kakve vrste oružja biti raspoređene na teritoriju ovih zemalja – kako bi Rusija na to adekvatno odgovorila“, kaže Stevica Karapandžin i ukazuje da bi, „uz kratkoročni cilj vezivanja dela ruskih snaga usred operacije u Ukrajini, srednjoročni cilj ovog proširenja mogao da bude pritisak na rusku Baltičku flotu, jer NATO od Baltika želi da napravi svoje more, kao i na Kalinjingrad. A dugoročno, po takozvanoj strategiji anakonde, NATO želi da završi potpuni strategijski obuhvat Rusije kako bi preko Švedske i Finske sprečio njen izlazak na Arktik koji je prebogat resursima“.Takođe, „zbog otopljavanja se na severu otvaraju novi i kraći pomorski putevi, i to je i dodatni razlog zbog koga u poslednjih dvadesetak godina Arktik postaje sve interesantniji. A Rusija je dosad najviše iskoračila u savladavanju tog prostora“, dodaje Srđan Perišić.Tursko pitanjeNajveća nepoznanica, u ovom trenutku, ostaje pitanje Turske i njenog (ne)pristajanja da se saglasi sa ulaskom Finske i Švedske u NATO.„Od neuspelog vojnog udara u Turskoj 2016, čiji su predvodnici bili oficiri bliski pokretu Fetulaha Gulena koji je prethodno očistio tursku vojsku od proruskih kadrova d abi se potom tamo vratili, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zahladio je odnose sa Zapadom, koji je direktno s Gulenom i učestvovao u pokušaju njegovog svrgavanja... A Gulenov pokret 'Hizmet' je posle 2016. nastavio da deluje u Finskoj i u Švedskoj — i zato se tursko protivljenje njihovom prijemu u NATO ne može shvatiti olako,“ objašnjava Srđan Perišić. On, ipak, istovremeno najavljuje i velike pritiske na Ankaru da promeni svoj stav, i zaključuje:„Na kraju, nije ni važno da li će Finska i Švedska zvanično ući u NATO, jer će NATO svejedno ući u njih. Ali već i samo tursko protivljenje zahtevu Amerike nosi sa sobom veliku simboličku vrednost, jer svedoči o promenama kroz koje svet prolazi“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220517/infografika-vojna-moc-kandidata-za-ulazak-u-nato-svedske-i-finske-1137456890.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220519/valentina-matvijenko-reakcija-rusije-na-clanstvo-finske-i-svedske-u-nato-ce-biti-srazmerna-1137498262.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220514/tezina-erdoganovog-ne-da-li-prijem-finske-i-svedske-u-nato-postaje-nemoguca-misija--1137369700.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220517/zaharova-amerika-gurajuci-finsku-i-svedsku-u-nato-rusiji-daje-odresene-ruke---1137439213.html
finska
švedska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, finska, švedska, nato, rusija
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, analize i mišljenja, finska, švedska, nato, rusija
Neprijatelj pred vratima: Zašto se Finska i Švedska užurbano uvlače u NATO?
U Estoniji se ove nedelje održava vojna vežba „Jež“ uz učešće 15.000 NATO vojnika. Sa njima i Šveđani i Finci, Gruzija i — Ukrajina. Svi zajedno, objasnio je „Njuzviku“ general Veiko-Velo Palm, vežbaće rat protiv Rusije, jer „ništa ne može da zameni pravu stvar. Možete da pročitate uputstvo, ali treba to i da uvežbate. Ovo je stvarno dobro iskustvo“.
Nakon ovih reči borbenog generala iz Estonije, stigla je i vest da su — za razliku od Gruzije i Ukrajine koje ne mogu da se nadaju skorom ulasku u NATO, pa je zato NATO ušao u njih — Finska i Švedska zvanično zatražile da postanu članice Severnoatlantskog pakta.
I jedna i druga zemlja rešile su da svoju višedecenijsku, odnosno, viševekovnu politiku vojne neutralnosti okončaju bez referenduma na kome bi se narodu dozvolilo da donese ovako krupnu odluku.
To, međutim, ne znači da je ovo učinjeno zbog straha od nepovoljne odluke naroda — za razliku od Crne Gore, na primer, ni u Finskoj ni u Švedskoj nema anketa koje pokazuju masovno protivljenje ulasku u NATO — a to dalje vodi zaključku da je referendum, kojim bi promena državnog kursa dobila neophodni legitimitet, zapravo preskočen da se ne bi gubilo vreme, usled žurbe da, usred specijalne operacije Rusije u Ukrajini, Finska i Švedska budu uvučene u zapadni vojni pakt.
Čemu ta žurba? Dva su moguća objašnjenja.
Jedno je da su se uplašili Rusije pa zato sad jure u zagrljaj NATO-a.
A dok tamo i formalno ne budu primljeni, Stokholm i Helsinki sa Londonom su potpisali bezbednosne sporazume o uzajamnoj pomoći u slučaju da neko od njih bude napadnut.
Doduše, kako se navodi, „ovaj dokument je politička deklaracija i nije pravno obavezujuća obaveza po međunarodnom pravu“; a kad smo već kod upotrebljivosti britanskih bezbednosnih garancija, vredi ukazati i da je prošlog novembra magazin „Spektejtor“ pisao da je vojska Ujedinjenog Kraljevstva „suočena s ozbiljnim operativnim poteškoćama... Britanija se hvali da ima dva nosača aviona, ali, nema pomoćne brodove... Od kakve su koristi nosači aviona ako ne mogu da budu adekvatno zaštićeni? U međuvremenu, i armija je oslabljena do te mere da neki analitičari postavljaju pitanje da li Ujedinjeno Kraljevstvo ima makar i samo jednu diviziju koja je spremna za ratovanje“.
I to, izgleda, nije samo britanski problem — na dan početka ruske operacije, 24. februara, zapovednik nemačke armije Alfons Mais opomenuo je da je „Bundesver (...) manje-više ogoljen. Opcije koje možemo da ponudimo političarima za podršku alijansi ekstremno su limitirane“.
No u zagrljaj ovakve zaštite NATO-a Finska i Švedska nisu ni pojurile zato što se osećaju ugroženim. To je, uostalom, rekavši Si-En-Enu da „nema direktne ruske vojne pretnje usmerene prema Finskoj“, eksplicitno i potvrdio ambasador ove zemlje pri NATO-u Klaus Korhonen.
Šta nas i dovodi do drugog, i, čini se, ispravnog objašnjenja spomenute žurbe da Švedska i Finska budu uvučene u NATO. Ako, naime, ove dve zemlje u zapadni pakt ne ulaze da bi od njega dobile zaštitu od Rusije koja ih nije ni ugrozila, onda to znači da u NATO ulaze da bi mu se pridružili u njegovom pohodu na Rusiju.
Svaka ptica svome jatu, rekli bi cinici, jer, pre dve godine Bi-Bi-Si je izvestio da je tek tada „finsko ratno vazduhoplovstvo u tišini prestalo do koristi kukasti krst kao svoj simbol“. Doduše, finski kukasti krst bio je plave boje i, napomenuo je tada Bi-Bi-Si, „nije trebalo da predstavlja znak vernosti nacističkoj Nemačkoj, iako su dve zemlje bile u savezu“...
I sada će biti ponovo, i ponovo u pohodu na Rusiju, samo ovog puta pod obeležjima NATO a ne Trojnog pakta.
Sve u skladu s uputstvom koje je, pod naslovom „Razvlačenje Rusije“, 2019. godine objavila RAND korporacija u okviru projekta čiji je sponzor bila vojska SAD. Ovaj dokument najavio je još pre tri godine niz ekonomskih mera koje sad pokušavaju da sprovedu — „sprečavanje izvoza (ruske) nafte“, „redukovanje izvoza prirodnog gasa i sprečavanje proširenja gasovoda“, „uvođenje sankcija“ — i uz to niz „geopolitičkih poteza“ kao što su „snabdevanje Ukrajine smrtonosnim oružjem“, „podrška promeni režima u Belorusiji“ — odatle se pojavila takozvana aktivistkinja za ljudska prava Svetlana Tihanovskaja — „eksploatacija tenzija u Zakavkazju“ — pa se dogodio sukob Azerbejdžana i Jermenije — „upućivanje izazova ruskom prisustvu u Moldaviji“ — otuda iznenadne tenzije u Pridnjestrovlju — i, preporučuje se u ovom dokumentu, „intenzifikovanje odnosa NATO-a sa Švedskom i Finskom“.
Tako da jedinu prepreku novom širenju NATO-a predstavlja trenutno protivljenje Turske. A onda će da usledi odgovor Rusije.
Kako će Rusija morati da reaguje? Zašto je odlučeno da i Švedska i Finska sad uđu u NATO? I šta će to značiti za stratešku (ne)stabilnost Evrope?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ razgovarali profesor međunarodnih odnosa Srđan Perišić i pukovnik u penziji Stevica Karapandžin.
Komentarišući najave da će
Finska i Švedska u NATO ući po ubrzanoj proceduri — uz preskakanje faze u kojoj se usvaja i sprovodi MAP (Membership Action Plan), kao u svim prethodnim širenjima alijanse — profesor Perišić kaže da se upravo u tome vidi namera NATO-a da se „Rusija razvuče na još jedan, novi front. Na Rusiju se sad vrši pritisak u regionu Baltika, s ciljem da ona tamo angažuje svoje snage kako bi, eventualo, popustila svoj pritisak u Ukrajini... Ipak, moramo da budemo svesni da su, od nestanka SSSR-a, Finska i Švedska ionako sve vreme postajale sve manje neutralne u odnosu na NATO. Švedska je, štaviše, neposredno učestvovala u bombardovanju Libije i Avganistana, a Finska je 2008. s NATO formirala snage za brze intervencije u Baltiku, tako da ove dve zemlje odavno nisu neutralne“.
„Ove dve zemlje već toliko dugo, i toliko duboko, sarađuju s NATO, da im je preostao samo još formalni prijem... Rusija, stoga, ovakvim razvojem događaja nije iznenađena. Ona je to očekivala i spremala se i za ovu varijantu, i sada je u toku ispipavanje namera druge strane — da li će, i kakve vrste oružja biti raspoređene na teritoriju ovih zemalja – kako bi Rusija na to adekvatno odgovorila“, kaže Stevica Karapandžin i ukazuje da bi, „uz kratkoročni cilj vezivanja dela ruskih snaga usred operacije u Ukrajini, srednjoročni cilj ovog proširenja mogao da bude pritisak na rusku Baltičku flotu, jer NATO od Baltika želi da napravi svoje more, kao i na Kalinjingrad. A dugoročno, po takozvanoj strategiji anakonde, NATO želi da završi potpuni strategijski obuhvat Rusije kako bi preko Švedske i Finske sprečio njen izlazak na Arktik koji je prebogat resursima“.
Takođe, „zbog otopljavanja se na severu otvaraju novi i kraći pomorski putevi, i to je i dodatni razlog zbog koga u poslednjih dvadesetak godina Arktik postaje sve interesantniji. A Rusija je dosad najviše iskoračila u savladavanju tog prostora“, dodaje Srđan Perišić.
Najveća nepoznanica, u ovom trenutku, ostaje pitanje Turske i njenog (ne)pristajanja da se saglasi sa ulaskom Finske i Švedske u NATO.
„Turska je jedina NATO članica koja nije uvela sankcije Rusiji, zatvorila je Crno more za NATO brodove, a prethodno je i kupila sisteme S-400 od Rusije uprkos žestokim pritiscima Amerike... Turska ima veoma zanimljivo držanje u ovoj krizi, i nepoznanica je kako će do kraja postupiti“, skreće pažnju pukovnik Karapandžin.
„Od neuspelog vojnog udara u Turskoj 2016, čiji su predvodnici bili oficiri bliski pokretu Fetulaha Gulena koji je prethodno očistio tursku vojsku od proruskih kadrova d abi se potom tamo vratili, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zahladio je odnose sa Zapadom, koji je direktno s Gulenom i učestvovao u pokušaju njegovog svrgavanja... A Gulenov pokret 'Hizmet' je posle 2016. nastavio da deluje u Finskoj i u Švedskoj — i zato se tursko protivljenje njihovom prijemu u NATO ne može shvatiti olako,“ objašnjava Srđan Perišić. On, ipak, istovremeno najavljuje i velike pritiske na Ankaru da promeni svoj stav, i zaključuje:
„Na kraju, nije ni važno da li će Finska i Švedska zvanično ući u NATO, jer će NATO svejedno ući u njih. Ali već i samo tursko protivljenje zahtevu Amerike nosi sa sobom veliku simboličku vrednost, jer svedoči o promenama kroz koje svet prolazi“.
