Sijarto: Embargo na naftu iz Rusije naneo bi više štete Mađarskoj nego Rusiji
© Sputnik / Sergeй Pivovarov
/ Pratite nas
Mađarske vlasti nisu zabrinute da bi stav zemlje o predloženom embargu na naftu iz Rusije u Evropsku uniju mogao da je predstavi kao pristalicu ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ovaj predlog bi nama naneo mnogo više štete nego Rusima. Za nas je ovo mađarsko pitanje, a ne rusko. Navikli smo da, šta god da radimo, šta god da kažemo... uvek nas predstavljaju kao prijatelje Rusa i Putinove špijune“, rekao je Sijarto za španski list „Pais“, odgovarajući na pitanje da li je zabrinut da bi odbijanje Mađarske da odobri plan evropskih sankcija predstavilo zemlju kao saveznika Moskve.
Sijarto je ranije izjavio da treba još mnogo toga razmotriti pre nego što bi Budimpešta mogla da promeni svoj stav o paketu sankcija Evropske unije, koji uključuje embargo na rusku naftu, i da Budimpešta neće moći da podrži ovaj paket sve dok Evropska komisija ne ponudi rešenje za probleme koji se stvaraju mađarskoj privredi.
Mađarska i niz drugih zemalja Evropske unije blokiraju usvajanje šestog paketa evropskih sankcija Rusiji zbog neslaganja sa uvođenjem naftnog embarga.
O isporukama oružja Ukrajini
Sijarto je potvrdio i da Budimpešta neće isporučivati oružje Ukrajini i da neće dozvoliti isporuke oružja kroz zemlju.
„Ne želimo da mađarsko-ukrajinska granica bude tranzitni punkt za isporuku oružja... Nećemo slati i nećemo dozvoliti da se oružje prevozi kroz Mađarsku“, istakao je mađarski diplomata.
Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov napomenuo da će svaka isporuka koja sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da se zemlje NATO-a „igraju vatrom“ isporučujući oružje Ukrajini. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koje već osam godina maltretira i nad kojima vrši genocid kijevski režim“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
