Zašto bi se Srbija uvođenjem sankcija Rusiji – ispisala iz istorije
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ključna poruka prvog od dva okrugla stola na temu „Srbija i Rusija — novi izazovi za stare saveznike” jeste zabrinutost oko trenutne situacije u odnosima dva bratska naroda i dve bratske države. Zajednički apel državi Srbiji je da se nipošto ne povodi za pogubnom politikom Zapada i uvodi sankcije Rusiji.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovako je na početku skupa grupe intelektualaca njegove ciljeve objasnio predsednik Srpskog demokratskog saveza Slobodan Janković, koji je organizator okruglog stola. Prvi razgovor održan je na Dan pobede, 9. maja, dok će drugi biti organizovan 16. maja.
„Smatram da bi uvođenje sankcija Rusiji bio samoubilački potez, za državu Srbiju i za nas kao narod i da bi nas to dugoročno vodilo onome što se naziva ispisivanjem iz istorije“, istakao je Janković.
Raskidanje srpsko-ruskih veza - zločin prema istoriji
Kulturolog Jovan Janjić osvrnuo se na kulturne veze između srpskog i ruskog naroda.
„Kada govorimo o tim odnosima, valja istaći da je kroz njih izgrađena jedna velika građevina bez koje, siguran sam, ni današnja Srbija, ni današnja Rusija ne bi bili to što jesu. Ako bi se desilo da se, ne daj Bože, poništi ono što je Rusija učinila za Srbiju, pa i Srbija za Rusiju, s pravom možemo reći da bi od srpske kulture malo šta ostalo. Ostala bi ljuštura bez suštine, koja je čini tako bogatom“, kazao je Janjić.
Sa druge strane i srpski narod doprineo je razvoju ruske kulture na mnogo načina. Svako poništavanje, prenebregavanje činjenice da su srpsko-ruski i rusko-srpski kulturni odnosi kroz istoriju bili bogati i isprepleteni, bio bi zločin prema sopstvenoj istoriji, dodao je on.
„Iz toga sledi zaključak da nikako ne smemo dopustiti da se izvrši revizija nad tim delom naše istorije“, smatra Janjić.
Topli zec za svakoga ko ima razumevanja za Rusiju
Politički analitičar Đorđe Vukadinović osvrnuo se na uticaj „kulture poništavanja“, takozvanu „kensel kulturu“ u slučaju ruske specijalne operacije u Ukrajini. Prema njegovim rečima, nikada do sada nije bilo više pokušaja uspostavljanja ove vrste kulture (ako se to uopšte i može nazvati kulturom) kao u slučaju ukrajinske krize.
Medijska slika, i na Zapadu, ali i u Srbiji, podseća na festival nesputane rusofobije, a svako ko pokaže iole razumevanja za stavove Rusije u njenom konfliktu sa Zapadom prolazi kroz toplog zeca.
„Ispada da je u Srbiji moguće zastupati gotovo sve – i levo i desno, i ekstreme na obe strane. I fašizam, i terorizam, fundamentalizam razne vrste. Dakle, sve možete braniti i zastupati i dobiti neko svoje parče medijskog prostora. Ali zastupati čak i umereni proruski stav, to je zabranjeno“, objašnjava Vukadinović.
Paradoks svoje vrste je, dodaje Vukadinović, u tome što je taj medijski topli zec obrnuto proporcionalan raspoloženju srpskog javnog mnenja i odnosu snaga u srpskom društvu. Prema istraživanju Nove srpske političke misli, čiji je Vukadinović glavni urednik, čak osamdeset odsto građana Srbije ima razumevanja za ono što Rusija radi u Ukrajini.
„Politika treba da bude i vizionarska, ali ne može potpuno da ide protivno onome što je volja građana, a nema nikakve sumnje šta je većinska volja građana u ovom trenutku“, konstatovao je on.
Šta je to tako jeretičko, strašno i subverzivno u proruskom stavu, bio on umeren ili jak, da zaslužuje proskripciju, pita se Vukadinović.
„Možda baš zbog raspoloženja javnog mnenja. To pokazuje da su rezultati po spin majstore koji vode antirusku, a ja bih rekao i antisrpsku kampanju, porazni. Ulog je očigledno mnogo veliki čim je takva agresija, ne samo na Rusiju, nego i na malenu Srbiju i na malene Srbe da se opredele. Iz nekog razloga im je to važno. Jasno je da taj razlog nije ekonomski i nije vojni, čak nije ni geostrateški. Rekao bih da je razlog metafizički, istorijski i civilizacijski. Od Srbije se traži da se prikloni sankcijama koje Rusija neće ni osetiti. Simbolički, kao što je bilo važno da Crna Gora prizna nezavisnost Kosova, tako je tim globalnim arhitektama važno da Srbija uvede sankcije Rusiji. Zato se tome protivimo. I ne samo zato, ali mislimo da to neće proći“, zaključio je Vukadinović.
Rusija je lider slobodarskog sveta
I za lidera Dveri Boška Obradovića, tema ukrajinske krize je progonjena misao, iako je većinsko raspoloženje srpske javnosti suprotno od onoga kako se to predstavlja u najvećem broju medija.
Prema njegovim rečima, kada se govori o ukrajinskoj krizi, zanemaruje se istorijski kontekst koji je, kako kaže, identičan na postsovjetskom i na postjugoslovenskom prostoru – sve države formirale su komunističke partije koje su kidale živo tkivo srpskog i ruskog naroda.
„Zato, kada govorite o ukrajinskoj krizi nigde ne možete da čujete da je Krim mesto ruskog krštenja, da je kijevska Rusija prva Rusija, da je to neka vrsta njihove svete zemlje, kao što je za nas Kosovo i Metohija“, kazao je Obradović.
Podjednako je u raspravama zanemarena uloga NATO-a, koji je, prema Obradovićevom mišljenju, uzrok svih nestabilnosti i sukoba u poslednje dve decenije. Shvatanje da se radi o ukrajinsko-ruskom sukobu potpuno je pogrešno – radi se o sudaru između Rusije i NATO-a, a Ukrajina služi kao eksponent opkoljavanja Rusije.
„Kada uzmemo u obzir ovaj, malo drugačiji pogled na temu, dolazimo do izazova koji je pred nama, kako ćemo mi odgovoriti na to pitanje. Ova dilema nije samo naša. Ona je civilizacijska, svetska dilema, koji sistem vrednosti će pobediti i koja geopolitička pozicija će prevladati“, naveo je on.
Sa jedne strane nalazi se „osvajačka NATO agenda“, koja sa sobom ne nosi samo klasično osvajanje tuđih teritorija, već i ideološku i identitetsku vrednost koja se nameće drugim civilizacijama.
„To dakle, nije osvajanje samo u teritorijalnom, ekonomskom smislu, to je osvajanje u identitetskom, duhovnom, moralnom i svakom drugom smislu. To je pozadina ukrajinske krize“, mišljenja je lider Dveri.
Sa druge strane, Rusija je lider slobodarskog čovečanstva koje želi da živi na osnovu sopstvenih duhovnih i moralnih zakona, dodaje on.
„Mi treba da se opredelimo kojoj civilizaciji pripadamo. Ne samo za koga navijamo. Na koji način ćemo se opredeliti imaće trajne posledice po identitet i budućnost srpskog naroda“, smatra Obradović.
Ponude Šolca i Putina – ko šta nudi Srbiji
Novinar i sociolog Slobodan Reljić podsetio je na uzdržanost evropskih zemalja kada se glasalo o rezolucijama protiv fašizma u Ujedinjenim nacijama. Danas, EU više nije uzdržana, svrstala se na jednu stranu i to onu antirusku, koja pokušava da poništi Rusiju u političkom, ekonomskom kulturnom i svakom drugom smislu. Sa druge strane, Srbiji je nedavno rečeno da joj je Nemačka najveći prijatelj na svetu, a da je Vladimir Putin otežao srpsku poziciju.
„Tu se odbija da se vidi očigledno, tu se odbija da se čuje ono što se kaže jasno i glasno sa obe strane. Odbija se najelementarnije logičko zaključivanje“, navodi Reljić.
On je, kako bi ilustrovao ono o čemu je govorio, uporedio dve ponude Srbiji – Šolcovu i Putinovu, odnosno nemačku i rusku.
Sa svoje strane, Šolc insistira na srpskom bezuslovnom priznanju nezavisnosti Kosova, na likvidaciji republike Srpske, kao i da Srbija uvede sankcije Rusiji i da, kako kaže, udari pečat genocida na srpsko čelo. Uz to, Šolc izjavljuje da će se lično založiti da se i Srbija nekada pridruži EU, objašnjava Reljić.
„Sa druge strane, Vladimir Putin nas je odbranio od udaranja pečata genocida na čelo; bezuslovno podržava Rezoluciju 1244, koja je relevantan međunarodni akt; direktno učestvuje u zaštiti položaja Republike Srpske po Dejtonsko sporazumu; imate pristup energentima po specijalnim uslovima za zemlje koje nisu neprijatelji Rusije“, istakao je Reljić.
Utisak da je Srbija usamljena u nameri da ne uvede sankcije Rusiji je varljiv – šest sedmina čovečanstva nije uvelo sankcije Rusiji, dodaje on.
„Mi smo, dakle, ne sa većinom, mi smo sa apsolutnom većinom u svakom pogledu, sem u tom našem ludom krugu u kome slušamo te poruke iz Evrope“, kazao je Reljić.
Pored Janjića, Reljića, Vukadinovića i Obradovića, na okruglom stolu govorili su i analitičar Dušan Dostanić i izdavač i novinar Danilo Tvrdišić.
