https://lat.sputnikportal.rs/20220508/sta-je-tajna-popularnosti-legendarnih-sovjetskih-magnetofona-foto-1134722496.html
Šta je tajna popularnosti legendarnih sovjetskih magnetofona /foto/
Šta je tajna popularnosti legendarnih sovjetskih magnetofona /foto/
Sputnik Srbija
Danas, u digitalnom dobu, retko ko se seća magnetofona koje su u Sovjetskom Savezu nazivali „bobiniki“. Ovi aparati su tada bili veoma popularni i bilo ih je... 08.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-08T20:05+0200
2022-05-08T20:05+0200
2022-05-08T20:05+0200
rusija
rusija
magazin
zanimljivosti
audio-zapis
antikviteti
sovjetski savez
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/18/1134722700_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_013e7e7a6046e117a5e59cfdcf3e8d35.jpg
Monstrum među sovjetskim magnetofonima: Težak 24 kilogramaKijevska fabrika radija proizvodila je magnetofon „Dnjipro 11“ koji je bio težak više od 24 kilograma, a čiji je okvir bio napravljen od drveta. Ovaj magnetofon se pojavio 1960-ih godina i bio je ekskluzivan za to vreme. S obzirom da je bio težak retko kad su mu vlasnici menjali lokaciju.„Majak“ sa daljinskim upravljačemNajpoznatiji model sovjetskog magnetofona se takođe proizvodio u Kijevu. Prvi „Majak 001“ je bio proizveden 1973. godine. Još tada je imao daljinski upravljač i brojač za dužinu magnetofonske trake. Imao je dve brzine 9,53 i 19,05 centimetara u sekundi i mnoge mogućnosti. Na njemu su mogle da se snimaju i puštaju monofonski i stereofonski snimci, kao i da se preko jednog snimka presnimi drugi. Bio je težak oko 20 kilograma.Model „Ilet“ o kome su maštali svi ljubitelji muzikeMagnetofon „Ilet“ je proizvodila Volžska elektromehanička fabrika. Voleli su ga ljubitelji muzike jer je imao mnogo funkcija, dobar sistem za prigušivanje šumova, pojačalo i daljinski upravljač. Kupce su najviše privlačili dodatni zvučnici. Oni su se retko mogli naći u sovjetsko vreme.Tokom 1979. godine u fabrici „Renij“ je počela proizvodnja magnetofona „Elektronika TA 01-003“. Ovaj model je imao tri motora i traka je bila kvalitetna. Bio je popularan jer je imao važne sisteme kao što su elektronski uređaj za zaustavljanje i sistem za stabilizaciju napetosti magnetne trake. I on je imao daljinski upravljač i sistem za prigušivanje šumova. Na magnetofonu je bilo moguće slušati snimak i unapred i unazad i mogao je da se premotava. Imao je indikator koji je prikazivao nivo snimanja i reprodukcije. Ovi magnetofoni su se 1980-ih proizvodili u Kirovskoj fabrici za proizvodnju električnih mašina „Lepse“.Ko je prvi izmislio „bobini“ magnetofon?Prvi ovakav magnetofon je izmislio nemački naučnik Kurt Štile, koji je prvi model predstavio 1925. godine. U početku je umesto trake korišćena tanka žica i papir, a kasnije su počeli da koriste polimernu traku. Najpoznatije kompanije koje su proizvodile magnetofone u nemačkoj su bile AEG i BASF. Nemačka je tada imala vodeću ulogu u proizvodnji magnetofonske opreme.Krajem 1980-ih su se u Sovjetskom Savezu pojavili kasetofoni koji su bili lakši za korišćenje i dostupniji, ali se smatra da je zvuk sa magnetofonskih traka bio kvalitetniji.
https://lat.sputnikportal.rs/20220218/koji-su-najdugovecniji-modeli-automobila-1134360721.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, magazin, zanimljivosti, audio-zapis, antikviteti, sovjetski savez
rusija, magazin, zanimljivosti, audio-zapis, antikviteti, sovjetski savez
Šta je tajna popularnosti legendarnih sovjetskih magnetofona /foto/
Danas, u digitalnom dobu, retko ko se seća magnetofona koje su u Sovjetskom Savezu nazivali „bobiniki“. Ovi aparati su tada bili veoma popularni i bilo ih je teško kupiti. Mladi ih danas smatraju relikvijom i samo su kolekcionari i ljubitelji retro stvari spremni da mnogo plate za stare magnetofone.
Monstrum među sovjetskim magnetofonima: Težak 24 kilograma
Kijevska fabrika radija proizvodila je magnetofon „Dnjipro 11“ koji je bio težak više od 24 kilograma, a čiji je okvir bio napravljen od drveta. Ovaj magnetofon se pojavio 1960-ih godina i bio je ekskluzivan za to vreme. S obzirom da je bio težak retko kad su mu vlasnici menjali lokaciju.
„Majak“ sa daljinskim upravljačem
Najpoznatiji model sovjetskog magnetofona se takođe proizvodio u Kijevu. Prvi „Majak 001“ je bio proizveden 1973. godine. Još tada je imao daljinski upravljač i brojač za dužinu magnetofonske trake. Imao je dve brzine 9,53 i 19,05 centimetara u sekundi i mnoge mogućnosti. Na njemu su mogle da se snimaju i puštaju monofonski i stereofonski snimci, kao i da se preko jednog snimka presnimi drugi. Bio je težak oko 20 kilograma.
Model „Ilet“ o kome su maštali svi ljubitelji muzike
Magnetofon „Ilet“ je proizvodila Volžska elektromehanička fabrika. Voleli su ga ljubitelji muzike jer je imao mnogo funkcija, dobar sistem za prigušivanje šumova, pojačalo i daljinski upravljač. Kupce su najviše privlačili dodatni zvučnici. Oni su se retko mogli naći u sovjetsko vreme.
Tokom 1979. godine u fabrici „Renij“ je počela proizvodnja magnetofona „Elektronika TA 01-003“. Ovaj model je imao tri motora i traka je bila kvalitetna. Bio je popularan jer je imao važne sisteme kao što su elektronski uređaj za zaustavljanje i sistem za stabilizaciju napetosti magnetne trake. I on je imao daljinski upravljač i sistem za prigušivanje šumova.
Na magnetofonu je bilo moguće slušati snimak i unapred i unazad i mogao je da se premotava. Imao je indikator koji je prikazivao nivo snimanja i reprodukcije. Ovi magnetofoni su se 1980-ih proizvodili u Kirovskoj fabrici za proizvodnju električnih mašina „Lepse“.
Ko je prvi izmislio „bobini“ magnetofon?
Prvi ovakav magnetofon je izmislio nemački naučnik Kurt Štile, koji je prvi model predstavio 1925. godine. U početku je umesto trake korišćena tanka žica i papir, a kasnije su počeli da koriste polimernu traku. Najpoznatije kompanije koje su proizvodile magnetofone u nemačkoj su bile AEG i BASF. Nemačka je tada imala vodeću ulogu u proizvodnji magnetofonske opreme.
Krajem 1980-ih su se u Sovjetskom Savezu pojavili kasetofoni koji su bili lakši za korišćenje i dostupniji, ali se smatra da je zvuk sa magnetofonskih traka bio kvalitetniji.
