Kako je Konstrakta žestoko uzdrmala (malo)građanske grupe ušančene u rovove
16:30 30.04.2022 (Osveženo: 16:42 30.04.2022)
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Nijedan pobednik na takmičenju za pesmu Evrovizije nije bio na takvom udaru „buke i besa“ kao Ana Đurić Konstrakta. U prozivkama sa svih strana alternativne umetnice koja će nas predstavljati na „festivalu lakih nota“ ima „mnoštvo gluposti“, smatra dr Igor Perišić.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U višedecenijskoj istoriji takmičenja za pesmu Evrovizije, izgleda da nijedan pobednik, odnosno predstavnik Srbije i Jugoslavije na „festivalu lakih nota“ nije podigao toliku medijsku prašinu kao ovogodišnji – Ana Đurić Konstrakta.
Čak ni posle svojevremene pobede Vlade Kalembera i Izolde Barudžije koji su svojom davno zaboravljenom pesmom „Ćao Amore“ porazili najbolju koju je Jugoslavija ikad kandidovala – „Princezu“ Slađane Milošević i Dade Topića, nije došlo ni do približne medijske „buke i besa“ naspram one koja Konstraktu prati od pobede.
Malo je toga što malograđanski krugovi nisu zamerili Konstrakti od toga što se uopšte kandidovala za predstavnika Srbije, preko viđanja sa patrijarhom Porfirijem ili izbegavanja da se jasno politički odredi uoči izbora, do slikanja u studiju RTS-a u kome stolovi izgledaju kao slovo „Z“.
Mešanje karata – alternativa i „lake note“
Medijska „buka i bes“ čija je žrtva gotovo svakodnevno Ana Đurić Konstrakta kao i njena pesma koja će Srbiju predstavljati na takmičenju u Torinu, samo su u početku imali veze sa činjenicom da će na „festivalu lakih nota“ našu zemlju predstavljati umetnica koja dolazi iz alternativnog miljea. A to, navodno, nije prikladno za Pesmu Evrovizije.
Prodor alternativne poetike i kulture u glavni tok posledica je toga što su Konstrakta ili njen tim odlučili da učestvuju na pesmi Evrovizije koja je popularna, da ne kažem populistička manifestacija, kaže za Sputnjik dr Igor Perišić, viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost.
Onda se u nekoj konceptualnoj vezi desilo da se „pomalo pomešaju karte“, što se Perišiću uvek dopada kad se dešava na kulturnoj i javnoj sceni jer „nemamo tu jasnu podeljenost između, uslovno rečeno, druge kulturne ili političke prve i druge Srbije“.
Prozivanje Konstrakte – mnoštvo gluposti
Desilo novo preslaganje, što je u svakom slučaju dobro da nemamo u kulturi ušančene grupe ili grupice koje će jedna na drugu gledati preko nišana, nego da se otvore neka pitanja i da razgovaramo otvoreno bez potrebe da se druga strana proglasi neprijateljskom ili da se, ne daj bože, „kanseluje ili posmatra kao nešto što je nedostojno javne platforme“.
Prema njegovim rečima, došlo je do mnogo gluposti sa prozivanjem Konstrakte, koja je prvo bila prepoznata kao predstavnica tzv. druge Srbije, pa je odjednom postala proruski orijentisana zahvaljujući jednoj fotografiji.
„Ako bismo podlegli toj političkoj korektnosti ili kulturi otkazivanja, stvar postaje vrlo komična. Sada živimo u jednom vrlo osetljivom trenutku u kome se nijanse u stavovima ili bilo kakav stav koji ne odgovara centrima moći ili propagandnim mašinerijama može upotrebiti ili zloupotrebiti u propagandne svrhe“, smatra Perišić.
Pod budnim okom komšija – frustrirano traženje nečeg čega nema
Politička učitavanja u Konstraktin nastup su posledica upravo njene pobede na izboru za pesmu Evrovizije i zato je u centru pažnje, kao i zbog toga što kladionice prognoziraju da ima šansu da napravi dobar rezultat u Torinu.
S druge strane, Srbija je sad pod budnim okom komšija koje kao da traže iglu u plastu sena i najmanji povod da bi je proglasili za zemlju koja sedi na dve stolice, odnosno, „čak nije ni zemlja koja sedi na dve stolice nego je zapravo jedna Putinova ekspozitura, što je smešno“.
„Ako posmatramo ta politička prelamanja u kulturi onda to čeprkanje po svemu što je srpski kulturni proizvod baš od strane albanskih ili hrvatskih političara deluje kao jedno manje ili više histerično ali u svakom slučaju kao frustrirano traženje nečega čega nema. Ili, možda ako i ima nekog povoda, onda se to podigne na kvadrat ili kub. Mislim da se kroz to prelama i frustriranost zbog toga što je Srbija u poslednjih nekoliko godina i ekonomski ojačala, a svakako ima i neku svoju nezavisnu politiku koja nije podobna u današnjem svetu i hoće da se na silu pritera da se jasnije opredeli za jednu ili drugu stranu“, ocenjuje Perišić.
„Dobra provokacija“ na tragu Marine Abramović
Perišić koji je u jednom eseju uporedio Konstraktu sa Marinom Abramović smatra da se njena poetika velikim delom oslanja na poetiku performansa, odnosno na to da se i vizuelnim prikazivanjem muzičkog sadržaja šalje određena poruka koja u takvoj poetici i ne treba da bude jasna, nego „otvorena ili provokativna za mnoga čitanja koja će na neki način izazvati polemiku i provokaciju u društvu da bi u povratnoj sprezi možda doprinela društvenom dijalogu“.
Podseća na to koliko je bilo i pozitivnih i negativnih reakcija 2019. kad je izložba Marine Abramovič došla u Beograd i da se i tu Srbija podelila na dve strane i kako je i izložba stavljena u politički kontekst jer je Marinu Abramović u Srbiju dovela Ana Brnabić.
„Onda je Marina Abramović stavljena u kontekst da je time što je došla u Srbiju podržala Vučića kao što se sad i Konstrakta stavlja u razne kontekste tako da se tu pomešala imanentna umetnička provokacija koja postoji i u umetnosti performnsa i u popularnoj muzici koja baštini tradiciju performansa. U svakom slučaju to je dobra provokacija koja na kraju može da rezultira potencijalnim pomirenjem ili prosto spuštanjem temperature u odnosu na razna pitanja, pre svega u odnosu na način na koji raspravljamo o tim pitanjima“, ističe Perišić.
Pametan javni nastup
Dodaje da je prosto začuđen kako se Konstrakta dobro snalazi u svemu što joj se dešava i da vrlo pažljivo, i pre svega pametno, deluje njen javni nastup.
„Izbegla je sve te medijske nasrtaje iz određenih medija koji su je hteli naterati da kaže da je za ovu ili onu političku partiju ili da je Vučić ovakav ili onakav. Taj trenutak koji je bio zamajac za njeno javno katapultiranje ona je toliko pametno pacifikovala i krenula jednim putem koji je u suštini umetnički i koji, iako je njena umetnost angažovana, po sebi zahteva distancu spram dnevne politike“, zaključio je Perišić.
