https://lat.sputnikportal.rs/20220430/astronomi-najavili-revolucionarnu-vest-o-mlecnom-putu-1136947032.html
Astronomi najavili revolucionarnu vest o Mlečnom putu
Astronomi najavili revolucionarnu vest o Mlečnom putu
Sputnik Srbija
Evropska južna opservatorija (ESO) objavila je da će 15. maja na konferenciji za novinare objaviti revolucionarne rezultate istraživanja Mlečnog puta koje je... 30.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-30T14:23+0200
2022-04-30T14:23+0200
2022-04-30T14:23+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/1e/1136947004_30:0:2851:1587_1920x0_80_0_0_7fe6eda7dab6279e342718a718c15a5b.jpg
O čemu će biti reči, za sada malo ko zna jer se otkriće drži u tajnosti. Međutim, na temelju činjenice da je teleskop EHT 2019. godine objavio prvi snimak crne rupe u istoriji, može se očekivati da će vest biti uzbudljiva. Pritom treba istaknuti da EHT već godinama istražuje Mlečni put, u čijem se središtu nalazi supermasivna crna rupa Sagitarijus A*. ESO je ozbiljna istorijska institucija koja ne bi bilo što nazvala revolucionarnim. Isti termin (na engleskom groundbreaking) ESO je poslednji put upotrebila kada je predstavljena vest o prvom direktnom snimku crne rupe, što je bilo dosta revolucionarno.Tom prilikom reč je bila o supermasivnoj crnoj rupi u galaksiji M87 udaljenoj 55 miliona svetlosnih godina, čija je masa 6.5 milijardi puta veća od mase našeg Sunca. Naravno, teleskop nije snimio samu crnu rupu jer, kao što je poznato, iz nje ne mogu doći nikakvi elektromagnetski talasi ni čestice – ništa ne može pobeći golemoj masi crne rupe. Instrumenti EHT-a tada su zabeležili ono što se naziva horizontom događaja crne rupe.Kako se snima crna rupa?Horizont događaja u opštoj teoriji relativnosti naziv je za granicu u prostor–vremenu iza koje događaji ne mogu uticati na spoljnog posmatrača. Po definiciji, to je površina zamišljene kugle oko sferno-simetrične raspodele mase iz koje ne može izaći nikakav oblik materije ili energije. Horizont događaja razdvaja prostor na dva dela između kojih je komunikacija nemoguća – na prostor unutar i izvan horizonta događaja. Elektromagnetni talasi ili materija koji se nalaze unutar horizonta događaja, koji upadnu u crnu rupu, ne mogu nikada stići do posmatrača koji se nalazi izvan horizonta događaja. Crne rupe okružene su horizontima događaja.Horizont događaja crne rupe povezan je s brzinom bega objekta – brzinom koju bi objekat trebalo da premaši da bi pobegao gravitacijskom privlačenju crne rupe. Što se objekat (prašina, gasovi, fotoni ili eventualno letelica) više približi crnoj rupi, to će mu biti potrebna veća brzina da pobegne od njene goleme gravitacije. Promer horizonta događaja zavisi od mase crne rupe. Promer horizonta događaja supermasivne crne rupe u središtu galaksije M87 procenjen je na oko 40 milijardi kilometara.Horizont događaja je prag oko crne rupe u kom brzina bega premašuje brzinu svetlosti. Budući da prema Ajnštajnovoj teoriji specijalne relativnosti ništa ne može putovati brže od brzine svetlosti, možemo zaključiti da je horizont događaja crne rupe tačka iz koje se više ništa ne može vratiti.Kako je onda moguće snimiti crne rupe, odnosno njihove horizonte događaja? Crne rupe gutaju materiju koja se nalazi u njihovoj blizini. Tokom tog procesa materija se zbog goleme mase sažima i ubrzava do velikih brzina i pritom zbog trenja zagreva do visokih temperatura. Ono što se vidi na fotografijama zapravo je zračenje iz akrecijskog diska crne rupe, prstena gasa i prašine koji ispušta ekstremno zračenje dok pada u njen ponor.EHT snima na frekvencijama radio-talasa od oko jednog milimetra jer oni mogu prodreti kroz prašinu i gasove koji obično okružuju crnu rupu.Snimanje Sgr A* posebno je zahtevno jer je ona zaklonjena gustim oblakom prašine i gasa. Ako su astronomi uistinu snimili njen horizont događaja, on bi trebalo da izgleda kao svetleća krofna.Konferencija će početi u 15 sati po našem vremenu, a prenosiće se na Jutjubu. Uz konferenciju, na kojoj će govoriti devet astronoma iz sveta, novinarima će biti omogućen pristup onlajn, prenosi Indeks.
https://lat.sputnikportal.rs/20220414/naucnici-otkrili-deo-svemira-gde-crne-rupe-prozdiru-sve-oko-sebe-1136448595.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220303/kosmicka-drama-dve-crne-rupe-prete-da-protresu-vreme-i-prostor-1134979261.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/1e/1136947004_382:0:2498:1587_1920x0_80_0_0_64bed8bebb397730aa05c9f840be9f56.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Astronomi najavili revolucionarnu vest o Mlečnom putu
Evropska južna opservatorija (ESO) objavila je da će 15. maja na konferenciji za novinare objaviti revolucionarne rezultate istraživanja Mlečnog puta koje je prikupila kolaboracija Teleskop horizonta događaja (EHT).
O čemu će biti reči, za sada malo ko zna jer se otkriće drži u tajnosti. Međutim, na temelju činjenice da je teleskop EHT 2019. godine objavio prvi snimak crne rupe u istoriji, može se očekivati da će vest biti uzbudljiva. Pritom treba istaknuti da EHT već godinama istražuje Mlečni put, u čijem se središtu nalazi supermasivna crna rupa Sagitarijus A*. ESO je ozbiljna istorijska institucija koja ne bi bilo što nazvala revolucionarnim. Isti termin (na engleskom groundbreaking) ESO je poslednji put upotrebila kada je predstavljena vest o prvom direktnom snimku crne rupe, što je bilo dosta revolucionarno.
Tom prilikom reč je bila o supermasivnoj crnoj rupi u galaksiji M87 udaljenoj 55 miliona svetlosnih godina, čija je masa 6.5 milijardi puta veća od mase našeg Sunca. Naravno, teleskop nije snimio samu crnu rupu jer, kao što je poznato, iz nje ne mogu doći nikakvi elektromagnetski talasi ni čestice – ništa ne može pobeći golemoj masi crne rupe. Instrumenti EHT-a tada su zabeležili ono što se naziva horizontom događaja crne rupe.
Horizont događaja u opštoj teoriji relativnosti naziv je za granicu u prostor–vremenu iza koje događaji ne mogu uticati na spoljnog posmatrača. Po definiciji, to je površina zamišljene kugle oko sferno-simetrične raspodele mase iz koje ne može izaći nikakav oblik materije ili energije. Horizont događaja razdvaja prostor na dva dela između kojih je komunikacija nemoguća – na prostor unutar i izvan horizonta događaja. Elektromagnetni talasi ili materija koji se nalaze unutar horizonta događaja, koji upadnu u crnu rupu, ne mogu nikada stići do posmatrača koji se nalazi izvan horizonta događaja. Crne rupe okružene su horizontima događaja.
Horizont događaja crne rupe povezan je s brzinom bega objekta – brzinom koju bi objekat trebalo da premaši da bi pobegao gravitacijskom privlačenju crne rupe. Što se objekat (prašina, gasovi, fotoni ili eventualno letelica) više približi crnoj rupi, to će mu biti potrebna veća brzina da pobegne od njene goleme gravitacije. Promer horizonta događaja zavisi od mase crne rupe. Promer horizonta događaja supermasivne crne rupe u središtu galaksije M87 procenjen je na oko 40 milijardi kilometara.
Horizont događaja je prag oko crne rupe u kom brzina bega premašuje brzinu svetlosti. Budući da prema Ajnštajnovoj teoriji specijalne relativnosti ništa ne može putovati brže od brzine svetlosti, možemo zaključiti da je horizont događaja crne rupe tačka iz koje se više ništa ne može vratiti.
Kako je onda moguće snimiti crne rupe, odnosno njihove horizonte događaja? Crne rupe gutaju materiju koja se nalazi u njihovoj blizini. Tokom tog procesa materija se zbog goleme mase sažima i ubrzava do velikih brzina i pritom zbog trenja zagreva do visokih temperatura. Ono što se vidi na fotografijama zapravo je zračenje iz akrecijskog diska crne rupe, prstena gasa i prašine koji ispušta ekstremno zračenje dok pada u njen ponor.
EHT snima na frekvencijama radio-talasa od oko jednog milimetra jer oni mogu prodreti kroz prašinu i gasove koji obično okružuju crnu rupu.
Snimanje Sgr A* posebno je zahtevno jer je ona zaklonjena gustim oblakom prašine i gasa. Ako su astronomi uistinu snimili njen horizont događaja, on bi trebalo da izgleda kao svetleća krofna.
Konferencija će početi u 15 sati po našem vremenu, a prenosiće se na Jutjubu. Uz konferenciju, na kojoj će govoriti devet astronoma iz sveta, novinarima će biti omogućen pristup onlajn, prenosi Indeks.