Bogato dete je moralo da nauči da mora da radi /video/
© AP Photo / David Zalubowski
Pratite nas
Sa 19 godina je stigao u NBA ligu kao sin trenera Doka Riversa, zvezda koledž košarke i momak koji, za razliku vršnjaka, nije imao potrebu da juri za novcem – sve je imao, ali i višak samopouzdanja koje nije bilo opravdano. Deset godina kasnije, Ostin Rivers, u ekipi koju prevodi Nikola Jokić, konačno shvata šta treba da radi da bi bio poštovan u NBA.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Rivers je u četvrtoj utakmici prve runde plej-of serije protiv Golden Stejt Voriorsa, u momentu kada je Denveru pretila eliminacija posle tri uzastopna poraza, odigrao utakmicu života i sa pet ukradenih lopti zaustavio zahuktale rivale, spremne da im uvodna runda bude samo prolazna stanica.
Rivers je u finišu utakmice zabeležio najvažniji potez, čuo je savete Jokića sa klupe, usvojio ih i pazio na lob dodavanje iz auta koje je trebalo da ide pravo na Endrua Viginsa i već viđene lake poene za izjednačenje od 123:123.
Izvio se Rivers koliko je dug, odbio loptu i omogućio svom timu da odigra novi napad, završen na kraju trojkom Vila Bartona na dodavanje Jokića.
Rivers je, tradicionalno, posle utakmice Denvera dobio nagradu za najboljeg odbrambenog igrača, na oduševljenje čitave svlačionice koja je znala da pozdravi burnim aplauzom.
“Let’s go get another one” pic.twitter.com/1ULc8W29aY
— Katy Winge (@katywinge) April 24, 2022
„Skratili su me, trebalo je da mi upišu i šestu ukradenu loptu“, rekao je Rivers uz osmeh posle meča.
Nuggets award Austin Rivers the Defensive Player of the Game.
— Katy Winge (@katywinge) April 24, 2022
5 steals (personally I think he should’ve gotten credit for the last one against Wiggins too)
What an effort today from @AustinRivers25 pic.twitter.com/u4jZ0y3Eba
Put do bilo kakvog priznanja za igre bio je dug čitavih deset godina za Riversa, momka koji je bio svestan svoje pozicije i porekla, ali se nije naročito trudio da pronađe svoje „ja“ kroz senku svog slavnog oca.
„Znam šta se priča o meni. I to je zato što dolazim iz porodice koja ima novac, zato što imam harizmu i samopouzdanje. Bio sam najbolji u srednjoj školi, bio sam najbolji na koledžu. Ljudi to zaboravljaju i govore o tome da ja ne pripadam ovoj ligi“, govorio je ranije Rivers.
I bilo je tako, Ostin je umalo ostao bez posla kada je napustio očev tim, Los Anđeles Kliperse i krenuo na dugo i neudobno putovanje – u poslednjoj sezoni u Kaliforniji beležio je 15,1 poen po meču, 59 je startovao, a već naredne u Vašingtonu imao je samo dve takve utakmice uz prosek od 7,2 poena.
Agonija je nastavljena u Hjustonu, produbljena u Njujorku, a 2020. je stigao u Denver, kao kratkoročna zamena, ali je ekipa imala poverenje u njega i ponudila mu nastavak saradnje jer je krenuo da se menja.
Sa 29 godina Rivers je igrač koji radi, mnogo radi jer mora mnogo da radi, mora da „krade“ lopte, da ih čeka u uglovima i pogađa otvorene šuteve kako bi opstao u takmičenju koje ne trpi one sa viškom pozitivnog mišljenja o sebi, a bez realnih činjenica za njihovu potvrdu.
