Zašto Srbija i Srpska ne smeju da pokleknu pod pritiskom Zapada
21:15 19.04.2022 (Osveženo: 15:06 05.02.2023)
© Sputnik / Ruslan Krivobok
/ Pratite nas
Srbija i Republika Srpska ugrožene su nastojanjima Zapada da ih na silu priključi antiruskoj koaliciji. Pred ovim pritiscima ne treba pokleknuti, već bi trebalo izdržati i ostati neutralan. To je najbolji način da se spreči antisrpska zloupotreba krize u Ukrajini, rečeno je na tribini „Rat u Ukrajini – šta znači srpska neutralnost“.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Rat u Ukrajini postao je povod za nove i pojačane pritiske SAD na članice EU i ostale evropske zemlje da se uključe u primenu sankcija prema Rusiji. Međutim, s obzirom da bi za neke članice EU prekid dotoka ruskih energenata značio privredni kolaps, među njima je došlo do razmimoilaženja.
Srbija se opredelila za neutralnost, a Republika Srpska je u tome sledi i zato su sada suočene sa ultimatumom kolektivnog Zapada da odustanu od neutralnosti i svrstaju se u antirusku koaliciju, rečeno je na tribini „Rat u Ukrajini – šta znači srpska neutralnost“, u organizaciji portala „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“ održanoj u Udruženju novinara Srbije.
Uz to, Srbija i Srpska suočene su sa pokušajima oživljavanja „bonskih ovlašćenja“ od strane Kristijana Šmita, koga Moskva i Peking, ali ni Banjaluka, ne priznaju za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, s obzirom da njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. Republika Srpska je takođe suočena i sa novim sankcijama i bezbednosnim pretnjama.
Srpsko jedinstvo - najbolji odgovor na pritiske
Prema rečima šefa Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, Mlađana Cicovića, ruska specijalna operacija u Ukrajini na prostor Zapadnog Balkana nije donela samo zaoštren odnos prema Republici Srpskoj, već su i odnosi među entitetima u BiH postali zaoštreniji.
„Najveće pitanje je kako u svevažećoj premisi „Ili ste sa nama, ili ste protiv nas“ Republika Srpska i Srbija mogu sačuvati neutralnost – poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, što znači i solidarnost sa žrtvama rata i kolonama izbeglica, ali i duboko razumevanje za rusku specijalnu operaciju“, istakao je on.
Diplomata i univerzitetski profesor Darko Tanasković podsetio je da je srpski predsednik Aleksandar Vučić nedavno prvi put razdvojio pojmove vojne i političke neutralnosti i upitao se može li se, s obzirom na prirodu i dimenzije sukoba između Rusije i Zapada, održati ravnoteža između ove dve vrste neutralnosti.
Prema njegovim rečima, nema mnogo elemenata za optimizam, mada, kako kaže, izvesnog manevarskog prostora još uvek ima.
„Ako izuzmemo spoljne, globalne faktore na koje se može samo ograničeno uticati, najbitniji unutrašnji uticaj delotvornog otpora nepovoljnim tendencijama i sve većim pritiscima moralo bi biti srpsko jedinstvo u pogledu sagledavanja vitalnih dugoročnih interesa Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda u celini. Ono sada ne postoji, pri čemu je u Republici Srpskoj, koja je pod najvećim pritiskom, političko nejedinstvo dramatično izraženo“, konstatovao je Tanasković.
Tanasković rešenje vidi u poruci istoričara Milorada Ekmečića – izdržati.
Zarad budućnosti, Srbija da pazi kako će se svrstati
Sve dok bude trajala ruska specijalna operacija, trajaće i nastojanja kolektivnog Zapada da sve što im se otvorilo sa ukrajinskom krizom usmeravaju protiv Srbije, Republike Srpske i srpskog prostora i interesa u celini, smatra glavni urednik portala „Fakti“ i „Sve o Srpskoj“, Đuro Bilbija.
Prema njegovim rečima, Zapad će pokušati da Srbiju liši vojne neutralnosti, kao i prava da stremi ka članstvu u EU a da istovremeno održava dobre odnose sa Rusijom i Kinom; takođe će pokušati, kako ističe, da prelivanjem ukrajinske krize na naš deo Balkana nastavi dedejtonizaciju BiH tako što će blokirati nastojanja Banjaluke da povrati barem deo otetih nadležnosti, a potom i odobravanjem Bakiru Izetbegoviću da Dejtonski sporazum proglasi, kako kaže, ludačkom košuljom na telu BiH. Uz to, Zapad će za maligno proglasiti sve srpsko na isti način kao što proglašava i sve rusko, uveren je Bilbija.
„Sa završetkom ruske specijalne operacije, uspešnim po Moskvu, počeće i suprotno prelivanje, u kontrasmeru, koje će učiniti vidljivim glavno: da udruženi Zapad nije uspeo da Rusiju razbije i svede je na „benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem“, da je svet postao multipolaran, a da je dolar dobio barem dve konkurentske i nezavisne valutne zone formirane oko Kine i Rusije“, istakao je Bilbija.
Ovakvo kontraprelivanje olakšaće, prema Bilbijinom mišljenju, položaj Srpske i Srbije, u početku možda ne dovoljno, ali ako se izdrži i zadrži koliko-toliko nezavisan kurs, Srpska i Srbija dočekaće novu podelu karata u svetu koje bi po srpski prostor i interese bilo osetno povoljnije.
Efekat ruske pobede osetiće se i na Balkanu
Geopolitičar Milomir Stepić upozorio je na opasnost i cenu pogrešnog svrstavanja Srbije u ukrajinskoj krizi. Prema njegovim rečima, specijalnom operacijom u Ukrajini Rusija je pokazala da je imperija i da su joj ciljevi sveobuhvatni i globalni – potiskivanje SAD kao dosadašnjeg hegemona u Evroaziji i redefinisanje geopolitičkog sistema.
„Ako Rusija postigne uspeh, logično je da se efekat domina oseti i na Balkanu. Zato je od presudnog značaja za budućnost ispravno opredeljenje, odnosno svrstavanje u ovom delikatnom trenutku. Srpski činilac ne bi smeo da pogreši i radi neizvesnog „evropskog puta“ zauzme prozapadnu, odnosno antirusku stranu. Visoku cenu najpre bi platila Republike Srpska“, smatra Stepić.
Prema rečima istoričara Dragomira Anđelkovića, na delu je antisrpska zloupotreba sukoba u Ukrajini. Evroatlantski centri moći i sa njima povezani srpski oponenti u regionu pokušavaju da iskoriste sukob na istoku Evrope, kako bi perfidno prisilili Srbiju na kapitulaciju.
„Ako bismo iracionalno podlegli pritiscima, izgubili bismo rusku podršku. Posle toga bi vodeće zapadne sile produbile secesiju Kosova, odnosno otpočela bi sveopšta ofanziva sračunata na rušenje nosećih stubova državnosti Republike Srpske. Kada bi kojim slučajem kod nas preovladao defetizam, nominalno okrećući se od Rusije da bismo se navodno spasli, zapravo bismo omogućili onima koji nam ne misle dobro da okončaju antisrpske poslove koje već decenijama nisu u stanju da završe“, mišljenja je Anđelković.
Kako se tako nešto ne bi dogodilo, patriotsko nastrojeni faktori treba da intenziviraju delovanje i da što tešnje povežu i koordiniraju akcije zvaničnog Beograda i Banjaluke radi, kako kaže, odgovorne i nepodeljene zaštite srpskih nacionalnih interesa.
