Dodik: Ukrajinska kriza se koristi za potpuni obračun sa Republikom Srpskom
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Krizu u Ukrajini Bošnjaci su iskoristili tako što svoje stavove ponovo grade na priči o „lošim Srbima“ – to im i nije bilo teško da postignu – samo je trebalo probuditi medije i izveštače iz doba građanskog rata. Tako je ukrajinska kriza iskorišćena za potpuni obračun sa Republiko Srpskom istakao je danas srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na tribini u Beogradu „Rat u Ukrajini – šta znači srpska neutralnost“, Dodik je istakao da je BiH ostala u vakuumu nakon što je Predsedništvo BiH odbilo predlog o neutralnosti povodom krize u Ukrajini:
„Spoljnopolitički kolaps države pokazuje koliko je BiH besmislena i neodrživa, zemlja – apsurd do apsurda. Otvorite sutra sarajevske medije i videćete – Dodik o secesiji, Dodik odvaja… Bosna je nespojiva. Jedini kohezivni faktor su stranci, nemate ničega drugog. Hajde, ako smo mi problem, šta je sa odnosima muslimana i Hrvata? Zašto kod njih ne funkcionišu stvari? Još 2018. su održani izbori, a vlada FBiH je ista kao i 2014. Ne mogu da izaberu ni federalnu vladu, a kamoli nešto drugo. Ali, zgodno je da satanizujete Republiku Srpsku i da udarite na njena prava“, rekao je Dodik.
Kriza u BiH je permanentna, dodao je on – ista pitanja i iste rečenice pojavljuju se u medijima u poslednjih deset godina. Svaka nova kriza koja izbije proglašava se najvećom od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Ukrajinska kriza dodatno destabilizovala BiH
Ukrajinska kriza dodatno je destabilizovala, već ionako destabilizovanu BiH, a zapadne države, SAD, Velika Britanija, ali sve više i Nemačka koja sve samostalnije nastupa, nastoje da ubrzaju procese koji bi doveli do onoga što nazivaju „građanskom“, odnosno unitarnom BiH.
To je, kaže Dodik, konceptualno nemoguće, suprotno je Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH, ali i političkom sistemu uspostavljenom u toj državi.
Na operativno-političkom planu, Republika Srpska drži se Ustava BiH, ali to, prema Dodikovim rečima, u BiH nije popularno. Srpski član Predsedništva iznosi primer pritisaka oko državne imovine. Pripadnici međunarodne zajednice vrše pritisak da se o tom pitanju odlučuje u Parlamentarnoj skupštini BiH (PSBiH).
„Parlamentarna skupština nema nikakve nadležnosti da odlučuje o tim pitanjima ako to nije naša volja. Čak, predviđeno je da ako nešto dolazi na PS da se odlučuje, onda mora da prethodi sporazum entiteta o tom pitanju. Sve je to izbegnuto u ovih dvadeset godina o mnogim pitanjima, od policije, indirektnih poreza i mnogo čega drugog. Dakle, sada idete sa tom presijom“, objašnjava Dodik.
Pitanje državne imovine je, dodaje on, odavno rešeno i to Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH. Još 1998, tokom privatizacije, tadašnji visoki predstavnik doneo je odluku da privatizaciju preduzeća u BiH vrše entiteti. Međutim, sada je iskorišćen Zakon o sukcesiji imovine bivše SFRJ da se državna imovina entiteta ospori i uknjiži kao imovina BiH, a otvaraju se i nova pitanja kao što je pitanje upravljanja vodama, što onemogućava, na primer, izgradnju novih hidroelektrana.
Političko vođstvo Republike Srpske izabralo je da o ovome ne pregovara jer svaki put kada se pristane na razgovor, napravi se medijska predstava kako se pristaje na nešto na šta, zapravo niko neće da pristane. Zato smo odlučili da ne razgovaramo, istakao je srpski član Predsedništva BiH.
Godine provodimo u blefiranju
Bosna je država apsurda, ponovio je Dodik davno izrečeni stav, a jedan od najvidljivijih je ponašanje Kristijana Šmita, koji nije dobio saglasnost Saveta bezbednosti UN za zvanje visokog predstavnika. Ipak, Šmit je nedavno iskoristio „bonska ovlašćenja“ kako bi anulirao Zakon o državnoj imovini RS.
Na njegov potez, Dodik odgovara da je zakon o državnoj imovini stupio na snagu i da se primenjuje.
Govoreći o „bonskim ovlašćenjima“, srpski član predsedništva je podsetio da je, kada se o njima raspravljalo, tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp o njima rekao da nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom, dok je šefica britanske delegacije rekla da su „bonska ovlašćenja“ obično blefiranje.
„I u tom blefiranju mi provodimo sve ove godine“, naglasio je Dodik.
Stranci se ne osvrću na činjenicu da Kristijan Šmit nema legitimitet, a on sam, kako Dodik kaže, političkim igrarijama pokušava da legitimitet stekne – ako se rukuje sa mnom, Šmit ima legitimitet, ako se ne rukuje, nema. Sve u svemu, karikatura svega, smatra Dodik.
Kako Nemačka priznaje da je Bosna podeljena
Osvrnuvši se na ograničenja koja Nemačka uvodi Republici Srpskoj, Dodik je objasnio da se radi o zamrzavanju kredita za remont turbina na hidroelektranama i u vetroparkovima koji je trebalo da obavi Simens. Ako se Simens povuče, radiće neko drugi i mi već razgovaramo sa drugim proizvođačima.
„Verujem da ako Nemačka uvodi sankcije samo RS, a ne i FBiH, to je najbolji put da Nemačka prizna da je BiH podeljena“, istakao je Dodik.
Trenutak u kome se Republika Srpska nalazi je trenutka kada je potrebno okupiti svu nacionalnu pamet, koja bi trebalo da dođe do konsenzusa o tome šta da se radi i kako se ponašati u ovom vremenu, istakao je Dodik na kraju izlaganja.
„Svi mi imamo lični stav. Svi mi o tome imamo emocije, kako se u kuda kretati. Ali je ovo izazov u kome se može itekako pogrešiti. Pogotovo što se tiče nas tamo. Ja danima razmišljam da li radim ispravno. Jedino neću da odustanem od onoga kako radim. Ako traje trajaće“, zaključio je on.
