Koje namirnice ne treba čuvati zajedno i kakav hleb moramo baciti
CC0 / /
Pratite nas
Pojedine namirnice jedna drugoj skraćuju vek ako ih držimo zajedno. Tako smo otkrili da ne bi trebalo da držimo zajedno banane i kruške ili breskve, zatim kajsije i nektarine, paradajz i krastavac, kao ni krompir i luk
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Vrlo često nam je u posudama sa voćem baš ono koje ne bi trebalo držati zajedno. Prehrambeni tehnolog Ana Kalušević objašnjava zašto ne ide zajedno.
„To je u suštini klimakterično voće, a to znači da je to voće koje nastavlja svoj život i nakon berbe i intenzivno diše. Čim intenzivno diše, otpušta gas-etilen, koji je biljni hormon i koji daje signal i okolnom voću da brže sazreva“, navodi doktorka za RTS.
Držanje ovog voća zajedno nije nužno loše, već samo skraćuje rok trajanja, a ona pojašnjava da ako to voće pojedete taj dan ili sutradan pojesti, nije nikakav problem, ali generalno ćete mu ubrzati propadanje.
Kruške će brže propasti ako stoje pored banana, posebno leti, a to se odnosi i na jabuke.
Paradajz takođe spada u klimakterično povrće, a on će trajati duže ako stoji sam, odvojeno od krastavca, nego ako stoji pored njega.
Proklijali luk i krompir ipak se mogu koristiti
Luk i krompir koji proklijaju mogu da se koriste nakon što se ukloni proklijali deo, kako ne bismo bacali toliku hranu, savetuje dr Kalušević i dodaje:
„Luk bi trebalo da držimo sa drugim sličnim povrćem, odnosno crni i beli luk zajedno, ali krompir i luk baš zbog tog disanja doprinose da brže proklijaju i jedan i drugi ako ih zajedno držimo, što je kod nas vrlo često slučaj.”
Naglasila je i koje sve povrće ne bi trebalo da ide u frižider: luk i krompir, paradajz takođe, ali ni lubenica, koju apsolutno svi stavimo u frižider, jer njih jedemo kada su napolju visoke temperature a mi želimo da se rashladimo:
„A mnogo aromatičniji i bolji senzorni utisak ćemo imati ako nije rashlađeno na temperaturama u frižideru".
Ništa štetno se neće desiti ako paradajz i lubenica stoje u frižideru, ali to povrće može biti i van frižidera, čime mu omogućavamo da razvije svoj puni ukus.
Naglasila je da bi krastavac mogao da se čuva zajedno sa tikvicama, karfiol sa brokolijem – slično sa sličnim. Ako je lisnato povrće – sa lisnatim, šargarepa sa drugim korenastim povrćem kao što su celer, zelen, ren.
Brokoli i karfiol ne mogu dugo da opstanu nekih 3 do 5 dana, ali bi trebalo da ih držimo u frižideru.
Povrće može duže da stoji ako se ovako obradi
Pečurke idu u frižider, a zanimljivo je da će njihov rok trajanja skratiti ako ih već isečemo, usitnimo i tako čuvamo: „Zato dokle god možete, do same pripreme, čuvajte ih cele i neoprane. One ne mogu dugo da izdrže, svega nekoliko dana, ali se pečurke među sobom razlikuju, pa tako i njihov rok, te neke mogu da stoje 3 do 5 dana, dok druge mogu i 7 do 10 dana da čekaju na pripremu”.
Da bismo zaustavili enzimske reakcije u povrću, koje su neminovne, mi blanširamo povrće i pečurke – dakle spustimo ih kratko u kipuću vodu, izvadimo i tek onda zamrzavamo, savet je stručnjaka.
Od povrća, inače, ništa ne ide baš u svežoj formi u zamrzivač, već se sve prvo izblanšira na opisani način.
Jagode, maline i bobičasto voće trebalo bi držati u frižideru da bi duže opstale. Ipak, ovo voće ne može dugo da traje jer ima jako puno vode, često preko 90 odsto, nema ljusku, nema koru, nema šta da ga štiti, a peteljku nemojte skidati jer to podrazumeva oštećenje tkiva višnje, trešnje ili jagode. Kidanjem peteljke se ošteti voćka i tako otvori tkivo da priđu mikroorganizmi i ona brže propadne.
„Tek kada želite da konzumirate tada operite to voće i skinite peteljke“, zaključila je Ana.
I hleb moguće zamrznuti, ali i da on može da zamrznut stoji mesec dana ili nešto preko toga: „Ali ne očekujte da to bude hleb kao u svežem stanju, a nije loše da se tada hleb ubrzano zagreje u rerni ili slično“. Dakle, ako je zamrznut hleb, pa ugrejan u rerni, tog ili sledećeg dana trebalo bi ga pojesti, navela je doktorka.
Na pitanje da li je moguće hlebu koji se ubuđavi odseći taj buđavi deo i nastaviti konzumaciju, Ana je odgovorila: „Ne predlažem tako nešto, zato što je porozno tkivo i mogu toksini, mikroorganizmi, spore da prodru u sve delove hleba, tako da bi ga trebalo odbaciti“.
Ako se desi da uočimo paučinastu pojavu na hlebu, koja se još naziva i nitavost hleba, to svakako znači da taj hleb treba baciti, jer ova pojava može da ukaže na prisustvo vrlo opasnog mikroorganizma.
