https://lat.sputnikportal.rs/20220410/put-u-corsokak-za-tokio-kurili-opet-okupirana-teritorija-1136050517.html
Put u ćorsokak: Za Tokio Kurili opet „okupirana teritorija“
Put u ćorsokak: Za Tokio Kurili opet „okupirana teritorija“
Sputnik Srbija
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona... 10.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-10T13:10+0200
2022-04-10T13:10+0200
2022-04-10T13:10+0200
rusija
rusija
rusija – politika
japan
kurilska ostrva
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/350/15/3501590_0:158:3081:1891_1920x0_80_0_0_04ceaa49382ec0d41623ce5c4ecbcb0b.jpg
Pojava formulacije ruske „okupacije“ južnih Kurila u Tokiju vezana je za dalji pritisak SAD na partnere u pokušaju da utiču na Rusiju, a takvi koraci Japana su prepreka za potpisivanje mirovnog sporazuma s Moskvom, upozorio je zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora Dume Aleksej Čepa.Japanska agencija Kjodo izvestila je, naime da će ove godine „Plava knjiga o diplomatiji“, diplomatski informator koji Ministarstvo spoljnih poslova u Tokiju objavljuje svake godine počev od 1957, Južne Kurile definisati kao „teritoriju koja je neodvojivi deo Japana a danas je pod nelegalnom okupacijom Rusije“.Poslednji put o „okupaciji“ spornih ostrva Kurilske grede bilo je reči u „Plavoj knjizi“ iz 2003. godina, a o tome da pripadaju Japanu govorilo se 2011. godine.Kako kaže za Sputnjik nekadašnji savetnik predsednika Rusije za politička pitanja politikolog Sergej Stankevič, odnosi između Rusije i Japana su mnogo gori nego što su bili ranije, a nekoliko je razloga za to: promenjeni pristup nove japanske vlade po pitanju Kurilskih ostrva, uticaj vojne krize na teritoriji Ukrajine, kao i mišljenje Tokija da je Rusija nezakonito prisvojila ove teritorije.Rusko-japanski odnosi dotakli dnoStankevič smatra da je odnos između Rusije i Japana bio prilično korektan kada je Šinzo Abe bio na poziciji premijera, a sada su japansko-ruski odnosi dotakli dno. Kako on navodi, za vreme prethodne japanske vlade Rusija je bila spremna da prihvati odluku da se na osnovi Moskovske deklaracije iz 1956. godine potraži neko političko rešenje.Drugi razlog za pogoršanje odnosa, dodaje Stankevič, jeste kriza u Ukrajini: od Japana koji ima bilateralni sporazum sa SAD svakako se moglo očekivati da će u dogovoru sa Vašingtonom na određeni način reagovati na rusku specijalnu vojnu operacije na teritoriji Ukrajine. „Međutim, jedno je s diplomatske tačke gledišta izraziti svoje mišljenje, a druga stvar je požuriti da posegneš za radikalnim i sankcionim rešenjima“, kaže sagovornik.Sankcije stvaraju pometnjuPrema mišljenju Ane Kirijeve iz Centra za sinologiju i regionalne projekte Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, sankcije koje je uveo Japan onemogućile su Tokiju industrijsku i investicionu saradnju sa Rusijom, ali i otežale bilo kakav politički dijalog.Ona smatra da je dalja degradacija odnosa između dve zemlje moguća ukoliko se uvedu nove sankcije koje će uticati na druge oblasti ekonomske saradnje, što se odnosi na jačanje finansijskih sankcija, uvoz bele tehnike, elektronike i drugih gotovih proizvoda iz Japana.Kirijeva ističe da je obnova dijaloga između Rusije i Japana i povratak na pregovore o mirovnom sporazumu moguć tek nakon ukidanja svih ili većine sankcija koje je Tokio uveo Moskvi. Ipak, ona ističe da čak i ako posle izvesnog vremena zemlje uspeju da se dogovore o pregovorima, nemoguće je postići napredak bez ozbiljne promene pozicija. Japan se, kako kaže, neće odreći ostrva, a teritorijalni spor će još dugo ostati na dnevnom redu.Japanski put u ćorsokakSergej Stankevič takođe smatra da Tokio neće odustati od ostrva, a to je nažalost put u ćorsokak za mogućnost postizanja mirovnog sporazuma.S druge strane, iako će neko vreme odnos između Rusije i Japana biti zamrznut, smatra Stankevič, ništa ne traje večno — posle kiše uvek dolazi sunce. Prema njegovim rečima, ako Japan u nekom trenutku pokaže diplomatsku fleksibilnost, ima nade za poboljšanje odnosa između zemalja.Podsetimo, Japan je pretendovao na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai a vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
https://lat.sputnikportal.rs/20220321/ruska-duma-tokio-zrtvovao-tolike-godine-pregovora-sa-moskvom-da-bi-ugodio-americi-1135686612.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220322/pregovori-izgubili-svaki-smisao-rusija-i-japan-nikada-ne-bi-postigli-konsenzus-o-kurilskim-ostrvima-1135694655.html
japan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
rusija, rusija – politika, japan, kurilska ostrva, analize i mišljenja
rusija, rusija – politika, japan, kurilska ostrva, analize i mišljenja
Put u ćorsokak: Za Tokio Kurili opet „okupirana teritorija“
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu. Novi udarac je odluka Japana da se vrati na formulaciju o Kurilima kao o „okupiranoj teritoriji“, što je po oceni analitičara put u ćorsokak.
Pojava formulacije ruske „okupacije“ južnih Kurila u Tokiju vezana je za dalji pritisak SAD na partnere u pokušaju da utiču na Rusiju, a takvi koraci Japana su prepreka za potpisivanje mirovnog sporazuma s Moskvom, upozorio je zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora Dume Aleksej Čepa.
Japanska agencija Kjodo izvestila je, naime da će ove godine „Plava knjiga o diplomatiji“, diplomatski informator koji Ministarstvo spoljnih poslova u Tokiju objavljuje svake godine počev od 1957, Južne Kurile definisati kao „teritoriju koja je neodvojivi deo Japana a danas je pod nelegalnom okupacijom Rusije“.
Poslednji put o „okupaciji“ spornih ostrva Kurilske grede bilo je reči u „Plavoj knjizi“ iz 2003. godina, a o tome da pripadaju Japanu govorilo se 2011. godine.
Kako kaže za Sputnjik nekadašnji savetnik predsednika Rusije za politička pitanja politikolog Sergej Stankevič, odnosi između Rusije i Japana su mnogo gori nego što su bili ranije, a nekoliko je razloga za to: promenjeni pristup nove japanske vlade po pitanju Kurilskih ostrva, uticaj vojne krize na teritoriji Ukrajine, kao i mišljenje Tokija da je Rusija nezakonito prisvojila ove teritorije.
Rusko-japanski odnosi dotakli dno
Stankevič smatra da je odnos između Rusije i Japana bio prilično korektan kada je Šinzo Abe bio na poziciji premijera, a sada su japansko-ruski odnosi dotakli dno. Kako on navodi, za vreme prethodne japanske vlade Rusija je bila spremna da prihvati odluku da se na osnovi Moskovske deklaracije iz 1956. godine potraži neko političko rešenje.
„Najrazorniji uticaj na odnose dve zemlje ima trenutna ocena japanske vlade da je Rusija nezakonito prisvojila Kurilska ostrva“, objašnjava sagovornik, napominjući da je odmah posle Drugog svetskog rata i te kako bilo jasno kome pripadaju ove teritorije.
Drugi razlog za pogoršanje odnosa, dodaje Stankevič, jeste kriza u Ukrajini: od Japana koji ima bilateralni sporazum sa SAD svakako se moglo očekivati da će u dogovoru sa Vašingtonom na određeni način reagovati na rusku specijalnu vojnu operacije na teritoriji Ukrajine. „Međutim, jedno je s diplomatske tačke gledišta izraziti svoje mišljenje, a druga stvar je požuriti da posegneš za radikalnim i sankcionim rešenjima“, kaže sagovornik.
Sankcije stvaraju pometnju
Prema mišljenju Ane Kirijeve iz Centra za sinologiju i regionalne projekte Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, sankcije koje je uveo Japan onemogućile su Tokiju industrijsku i investicionu saradnju sa Rusijom, ali i otežale bilo kakav politički dijalog.
Ona smatra da je dalja degradacija odnosa između dve zemlje moguća ukoliko se uvedu nove sankcije koje će uticati na druge oblasti ekonomske saradnje, što se odnosi na jačanje finansijskih sankcija, uvoz bele tehnike, elektronike i drugih gotovih proizvoda iz Japana.
Kirijeva ističe da je obnova dijaloga između Rusije i Japana i povratak na pregovore o mirovnom sporazumu moguć tek nakon ukidanja svih ili većine sankcija koje je Tokio uveo Moskvi. Ipak, ona ističe da čak i ako posle izvesnog vremena zemlje uspeju da se dogovore o pregovorima, nemoguće je postići napredak bez ozbiljne promene pozicija. Japan se, kako kaže, neće odreći ostrva, a teritorijalni spor će još dugo ostati na dnevnom redu.
Sergej Stankevič takođe smatra da Tokio neće odustati od ostrva, a to je nažalost put u ćorsokak za mogućnost postizanja mirovnog sporazuma.
„Ovo je pitanje nacionalne mitologije i nacionalnog ponosa. Japan je tradicionalno oduvek pridavao veliki značaj nacionalnom istorijskom pamćenju“, konstatuje on.
S druge strane, iako će neko vreme odnos između Rusije i Japana biti zamrznut, smatra Stankevič, ništa ne traje večno — posle kiše uvek dolazi sunce. Prema njegovim rečima, ako Japan u nekom trenutku pokaže diplomatsku fleksibilnost, ima nade za poboljšanje odnosa između zemalja.
Podsetimo, Japan je pretendovao na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai a vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
