Zašto Nemačka širi uticaj na Balkanu – vojnom silom u Bosni i Hercegovini
22:22 07.04.2022 (Osveženo: 22:29 07.04.2022)
© AP Photo / Massoud Hossaini
Pratite nas
Razmatranje Nemačke da pošalje svoje vojnike u misiju EU u Bosni i Hercegovini pokazuje nameru tamošnje vladajuće koalicije da pojača svoj uticaj na Balkanu i da „osnaži“ nepriznatog visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, smatra Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nemačka razmatra slanje vojnika u misiju EU u Bosni i Hercegovini, a tu ideju koalicionim partnerima u nemačkoj vladi iznela je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, pišu nemački mediji.
Kontigent Bundesvera trebalo bi da pojača operaciju Eufor Altea u Bosni i Hercegovini „usled rastućih političkih tenzija“ kako bi „stabilizovao situaciju“ i „sprečio tendencije ka secesiji“, navode nemački mediji, pozivajući se na izvore iz vlade.
Širenje nemačkog uticaja – raspad Jugoslavije
Ćeranić dodaje da je poznato da je po ujedinjenju Nemačka pokazala interes da širi svoj politički uticaj izvan svojih granica, kako politički tako i ekonomski, a vojni nije mogla jer nije imala razvijenu namensku industriju a bilo joj je i zabranjeno da svoju vojsku šalje van granica.
Nemačka je tu ambiciju pokazala tako što je bila prva koja je priznala Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu kao nezavisne države i tako doprinela raspadu bivše Jugoslavije „možda više nego i jedna druga zemlja“, ističe Ćeranić.
Nemački ideolozi su smatrali da na putu prema istoku, odnosno prema Turskoj, bogatoj resursima, ne treba da postoji nijedna država sa više od pet miliona stanovnika jer je procena da manje države nisu faktor ni u političkom, ni u vojnom, ni u ekonomskom smislu.
U korist svoje štete – nemačka vojska u Bosni
„U kontekstu sadašnje situacije Nemačka pokazuje izražen antiruski stav i čak i na svoju štetu zavodi sankcije Rusiji. Amerika kao glavni saveznik Nemačke šalje svoje vojnike u sve zemlje koje se nalaze u tom pojasu koji izlazi na tri mora a, u stvari, predstavlja pojas koji treba da odvoji nemačku tehnologiju od ruskih prirodnih resursa i ljudskih potencijala. Dakle, iako radi na svoju štetu Nemačka iz nekih razloga nema kuda i onda je razumljivo da svoj uticaj želi da širi na Balkanu, i dalje prema Turskoj“, kaže Ćeranić.
U tom kontekstu treba posmatrati i insistiranje da Kristijan Šmit bude visoki predstavnik u BiH a isto tako i da svoju vojsku pošalje na Balkan, dodaje naš sagovornik.
Nemačka vojska u Bosni – podrška ratnim ambicijama SDA
Zato se i koristi kriza u Ukrajini i njene refleksije na Balkan, posebno u BiH jer je opštepoznato da nekoliko sarajevskih političara uporno pravi paralele sa situacijom u Ukrajini optužujući lidere Srba da žele ukrajinizaciju BiH i da su „mali Rusi“, s namerom da se ratne ambicije Stranke demokratske akcije (SDA) realizuju u ovoj situaciji.
„Dakle, koristi se i ta situacija da se osloni na političkog saveznika u BiH što svakako srpske političke partije nisu, kako bi nemački politički uticaj bio prisutan čak i u formi svojih vojnih trupa. To što nemački vojnici na Balkanu jesu vrlo bolna uspomena za sve balkanske narode očito je da sadašnjoj koaliciji koja čini vladu Nemačke puno ne smeta. Merkelova je pokazivala mnogo veći osećaj za tu situaciju i ona je širila svoj uticaj, odnosno uticaj Nemačke u Srbiji kroz ekonomska ulaganja“, objašnjava Ćeranić.
Međutim, nova nemačka vlada sastavljena od tri političke grupacije je manje senzitivna i jednostavno želi da slanjem vojnika pokaže svoju snagu, a to ni u kom slučaju nije dobro jer, pre svega, budi jako teške uspomene prvenstveno kod Srba, ali i drugih naroda koji su stradali u Drugom svetskom ratu.
Podrška nepriznatom Šmitu – novi potresi i nezadovoljstvo u Bosni
Ćeranića ova situacija podseća na izreku da istorija voli da se ponovi, a sukob u Ukrajini, bez obzira kad se okonča, ostaviće dubok trag i na Balkanu ali i u Evropi i u tom kontekstu posmatra povratak nemačkih vojnika u Bosnu koji će izazvati određene, ne male političke potrese.
Prema njegovim rečima, u BiH će doći do podizanja tenzija jer, bez obzira što se deklarativno kaže da nemački vojnici dolaze da bi smanjili tenzije i sprečili otcepljenje, oni to ne mogu da urade.
„Ne mogu to da urade svojom pojavom koja ima jednu veliku istorijsku težinu. Dakle, u tom navijačkom smislu će imati ulogu da će držati stranu Sarajevu, odnosno Kristijanu Šmitu kako bi on imao neku moć iako je nepriznat i od Rusije i od Kine i od institucija Republike Srpske. Mislim da je procena u Nemačkoj da će mu ovo dati jednu novu dimenziju moći, ali to može izazvati samo potrese i nezadovoljstvo. Čim je je jedna važna strana u BiH a to je Republika Srpska nezadovoljna – tu nema ni sreće“, zaključio je Ćeranić.
Nemačka vojska od novembra 2012. nije učestvovala u Euforu, čije su snage nedavno pojačane sa 500 ljudi i trenutno broje oko 1.100 pripadnika. Snagama Eufora od 2009. komanduje Austrija, a u njegovom sastavu su vojnici iz te zemlje, Mađarske i Turske.
