Peskov: Nadamo se skorom završetku specijalne operacije u Ukrajini
© Sputnik / Grigoriй Sыsoev
/ Pratite nas
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da se nada da će ili ciljevi specijalne operacije u Ukrajini u dogledno vreme biti ostvareni ili će se operacija završiti pregovorima.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Mi se, zapravo, nadamo da će u narednim danima, u doglednoj budućnosti, ciljevi ove operacije biti ostvareni ili će se operacija završiti pregovorima ruske i ukrajinske delegacije", istakao je Peskov u intervjuu za britanski TV kanal „Skaj Njuz“.
Kako je dodao, ruski vojnici čine sve što je moguće kako bi operacija završila.
Kraj operacije zavisi od prihvatanja ruskih uslova
On je ocenio da se operacija može završiti diplomatskim putem, ali da to zavisi od ukrajinskog stava i prihvatanja ruskih uslova.
„Da, može. To će u značajnoj meri zavisiti od doslednosti ukrajinskog stava i u kojoj meri će biti spremni da prihvate naše uslove", objasnio je Peskov.
On je potvrdio da je Rusija spremna da omogući komforne uslove za nastavak pregovora sa Ukrajinom.
„To je bio gest dobre volje (smanjenje vojne aktivnosti oko Kijeva i Černjigova) da bi se pokazalo da je Rusija zaista spremna da omogući komforne uslove za nastavak pregovora“, istakao je Peskov.
Jedan od ciljeva operacije - sprečavanje trećeg svetskog rata
Portparol je takođe objasnio da je jedan od ciljeva operacije sprečavanje pretnje od izbijanja trećeg svetskog rata, uključujući protiv zemalja NATO-a, koje poseduju nuklearno oružje.
„Zamislite situaciju kada član NATO-a, Ukrajina, koja razmišlja o povratku Krima napada Rusiju i ruski Krim. Primenjujući član 5 Statuta NATO-a, zemlje Alijanse koje poseduju nuklearno oružje, moraće da zaštite Ukrajinu i to bi moglo da znači treći svetski rat. Svrha onog što se sada radi je da nas zaštiti od bilo kakve potencijalne pretnje od takvog rata“, objasnio je Peskov.
Marijupolj će biti oslobođen od nacističkih bataljona
On se osvrnuo i na dešavanja u Marijupolju i Buči, rekavši da u Rusiji ima mnogo svedoka događaja u Marijupolju i Buči, koji su svedočili o strašnim akcijama od strane nacističkih bataljona.
Marijupolj
© Sputnik / Ilья Pitalev
Ruski zvaničnik je ocenio da će Marijupolj „pre ili kasnije" biti oslobođen od ukrajinskih nacističkih bataljona.
„Marijupolj će biti oslobođen od ukrajinskih nacističkih bataljona. Mi se nadamo da će se to desiti pre ili kasnije", istakao je Peskov.
Rusija zainteresovana za objektivnu istragu svih zločina u Ukrajini
On je u intervjuu još prokomentarisao da je Rusija zainteresovana za objektivnu i nezavisnu istragu svih zločina u Ukrajini.
Ruski zvaničnik je takođe prokomentarisao da kompanija „Maksar Tehnolodžis“, koja dostavlja satelitske snimke iz Buče, tesno sarađuje s Pentagonom.
„Dobro nam je poznato da je kompanija koja je dostavila međunarodnoj zajednici te satelitske snimke, kompanija ‘Maksar’ i da tesno sarađuje sa Pentagonom. Na njihovim satelitskim snimcima nema tačnih datuma pa ih je nemoguće odrediti“, objasnio je Peskov.
Onje takođe prokomentarisao da ne postoji verovatnoća da ruski predsednik Vladimir Putin odgovara pred sudom za vojne zločine.
„Ne, ne vidimo bilo kakvu verovatnoću za to“, istakao je Peskov.
Pridruživanje Švedske i Finske NATO-u – pretnja po Rusiju?
Peskov je još odgovorio na pitanje smatra li potencijalno pridruživanje Švedske i Finske NATO-u egzistencijalnom pretnjom po Rusiju, koja „može dovesti do primene nuklearnog oružja“.
„Šta imate u vidu? Dalje širenje NATO-a? Ne, ne mislim“, rekao je Peskov.
Finska i Švedska objavile su o mogućnosti odustajanja od višegodišnje neutralnosti i stupanja u NATO zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć.
Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da je Ukrajina juče predstavila pregovaračkoj grupi svoj nacrt sporazuma sa Rusijom u kome je vidljivo odstupanje od najvažnijih odredbi koje su utvrđene na sastanku u Istanbulu 29. marta.
U Istanbulu je 29. marta održana još jedna runda pregovora, tokom koje je ruska strana dobila pisane predloge ukrajinske strane, uključujući odbijanje članstva u vojnim savezima, kao i ideju da se Krim vrati vojnim putem.
