https://lat.sputnikportal.rs/20220406/eventualni-tehnicki-defolt-u-koji-amerika-gura-rusiju-ne-utice-ni-na-sta-1136222638.html
Eventualni tehnički defolt u koji Amerika gura Rusiju, ne utiče ni na šta
Eventualni tehnički defolt u koji Amerika gura Rusiju, ne utiče ni na šta
Sputnik Srbija
Amerika ne želi da Rusija otplaćuje svoje dugove u rubljama , pa se zato može ići na tehnički defolt, pogotovo ako se ima u vidu da to neće uticati ni na šta... 06.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-06T22:31+0200
2022-04-06T22:31+0200
2022-04-06T22:31+0200
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
ekonomija
rusija – ekonomija
makroekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112207/40/1122074076_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_7c5e2b131468909e75101608d5588e76.jpg
SAD nisu uspele da parališu ruski bankarski sistem, a Rusija na zamrznutim računima ima više nego dovoljno sredstava da isplati sav svoj dug i pre roka, a ne samo da izmiri tekuće uplate, kaže Kričevski.Ruski eksperti objašnjavaju da američke vlasti u jeku ukrajinske krize takvim merama uzaludno pokušavaju da izvrše pritisak na Moskvu ne bi li je naterale da promeni svoj politički kurs.Na pitanje koje su opcije rešavanja problema sa američkom zabranom plaćanja državnog duga Rusije u dolarima, Kričevski kaže da ih ima više.„Prvo, dati ponudu u rubljama. Kurs je stabilan, rublje se lako mogu zameniti za dolare i tako dobiti svoj novac. Druga opcija je naložiti Centralnoj banci da plaća kamate i ulaganja na evroobveznice. Treća opcija je stavljanje neopozivih akreditiva na zamrznute račune u korist onih koji treba da dobiju novac. Ako ih razmrznu – odmah će ih dobiti“, objašnjava ekonomista.Međutim, sve ove opcije ne štite Rusiju od mogućnosti proglašenja tehničkog defolta. Svaki od načina plaćanja daje mogućnost SAD da odloži prijem tranše, kaže Kričevski.Poslednja opcija je „ne platiti“, mada ruski eksperti smatraju da su male šanse da će Rusija igrati na tu kartu, jer, kako objašnjavaju, jedna stvar je prinudno kašnjenje zbog nepremostivih tehničkih prepreka, a druga stvar je sopstvena odluka.Ruski bankarski sistem – stabilan, dolar se „ljulja“Sergej Suvjorov, ruski investicioni strateg, smatra da bi takva mera koja zabranjuje Moskvi da vraća svoj dug u dolarima sa zamrznutih računa mogla da zakomplikuje otplatu spoljnog duga Rusije, ali po njegovom mišljenju, rusko Ministarstvo finansija će uvek naći načina da plati dug u dolarima, između ostalog i iz unutranjših rezervi.On podseća da je Rusija 4. aprila prvi put u rubljama izmirila obaveze po osnovu suverenih evroobveznica prema stranim vlasnicima u iznosu od 649,2 miliona dolara.Međutim, konvertovanje u devize neće biti moguće pre nego što Rusiji vrate pristup zamrznutim deviznim računima.Suvjorov smatra da će čak i ako dođe do defolta on biti „veštački“. Prema njegovim rečima, Rusija ima novca, između ostalog, i u zamrznutim rezervama Centralne banke, pa čak i ako obaveze ne budu izmirene, jasno je da će to biti tehničke prirode i neće svedočiti o nesposobnosti Rusije da otplati svoje spoljne dugove, niti će govoriti o njenoj niskokreditnoj sposobnosti.S druge strane, portparolka Bele kuće Džen Psaki ističe da sankcije koje je američka administracija uvela Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini imaju za cilj da primoraju Moskvu da bira između neispunjavanja obaveza i iscrpljivanja njenih dolarskih rezervi.Ona navodi da resursi Rusije nisu neograničeni, posebno u situaciji kada SAD uvode razorne sankcije i uverena je da će Moskva biti primorana da bira između „pražnjenja preostalih vrednih dolarskih rezervi, korišćenja novih prihoda i neizvršenja obaveza“.S tim u vezi, Psaki kaže da je cilj američke administracije da „iscrpi resurse koje Rusija ima za nastavak rata protiv Ukrajine“ i da „stvori probleme ruskom finansijskom sistemu“.Međutim, moskovski političari i eksperti ističu da SAD nisu uspele da parališu ruski bankarski sistem, da Rusija može da izmiri sve svoje obaveze i da te sankcije nanose štetu američkim građanima, podsećajući istovremeno na zaključak Međunarodnog monetarnog fonda da antiruske sankcije podrivaju poverenje u dolar, te da se udeo dolara u obračunima u svetu smanjuje.Poverenje u dolar je poljuljano, jer svako ko čuva novac u dolarima više ne može da računa na to da mu SAD neće „zarobiti“ novac.Dezinformisana Beća kućaEkonomista Nikita Kričevski podseća da je američko Ministarstvo finansija ranije zabranilo Rusiji da državni dug plaća iz rezervi koje su zamrznute zbog sankcija, dok američke agencije navode da trenutni sankcioni režim omogućava Rusiji da vrši uplate za servisiranje državnog duga u dolarima, bar do isteka odgovarajuće licence krajem maja, ali je pitanje šta će dalje biti.Komentarišući izjavu Džen Psaki o efikasnosti sankcija, koje su navodno dovele ruski finansijski sistem „na ivici kolapsa“, Kričevski smatra da portparolka Bele kuće neadekvatno procenjuje situaciju, jer nema informacije o tome šta se dešava u Rusiji.„Ona se rukovodi rečima svog šefa Džoa Bajdena, koji je rekao da dolar vredi 200 rubalja, iako je njegova vrednost 83 rublje. Psaki nije baš najbolje informisana, a ubeđena je da je to što govori istina. Međutim, to svakako nije slučaj. Situacija u zemlji je normalna, ruski finansijski sistem dobro funkcioniše, a fokusiran je na korišćenje rublji…“, kaže ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20220406/rusija-prvi-put-servisirala-dug-u-rubljama-1136206099.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220405/mediji-amerika-ce-zabraniti-placanja-ruskog-drzavnog-duga-u-dolarima-1136164988.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220331/radja-se-novi-finansijski-poredak-moze-li-amerika-da-spreci-pad-dolara-1136017022.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, analize i mišljenja, ekonomija, rusija – ekonomija, makroekonomija
rusija – politika, analize i mišljenja, ekonomija, rusija – ekonomija, makroekonomija
Eventualni tehnički defolt u koji Amerika gura Rusiju, ne utiče ni na šta
Amerika ne želi da Rusija otplaćuje svoje dugove u rubljama , pa se zato može ići na tehnički defolt, pogotovo ako se ima u vidu da to neće uticati ni na šta, kaže ruski ekonomista Nikita Kričevski, komentarišući najave da američko Ministarstvo finansija neće dozvoliti servisiranje ruskog državnog duga u dolarima sa računa u američkim bankama.
SAD nisu uspele da parališu ruski bankarski sistem, a Rusija na zamrznutim računima ima više nego dovoljno sredstava da isplati sav svoj dug i pre roka, a ne samo da izmiri tekuće uplate, kaže Kričevski.
Ruski eksperti objašnjavaju da američke vlasti u jeku ukrajinske krize takvim merama uzaludno pokušavaju da izvrše pritisak na Moskvu ne bi li je naterale da promeni svoj politički kurs.
Na pitanje koje su opcije rešavanja problema sa američkom zabranom plaćanja državnog duga Rusije u dolarima, Kričevski kaže da ih ima više.
„Prvo, dati ponudu u rubljama. Kurs je stabilan, rublje se lako mogu zameniti za dolare i tako dobiti svoj novac. Druga opcija je naložiti Centralnoj banci da plaća kamate i ulaganja na evroobveznice. Treća opcija je stavljanje neopozivih akreditiva na zamrznute račune u korist onih koji treba da dobiju novac. Ako ih razmrznu – odmah će ih dobiti“, objašnjava ekonomista.
Međutim, sve ove opcije ne štite Rusiju od mogućnosti proglašenja tehničkog defolta. Svaki od načina plaćanja daje mogućnost SAD da odloži prijem tranše, kaže Kričevski.
Poslednja opcija je „ne platiti“, mada ruski eksperti smatraju da su male šanse da će Rusija igrati na tu kartu, jer, kako objašnjavaju, jedna stvar je prinudno kašnjenje zbog nepremostivih tehničkih prepreka, a druga stvar je sopstvena odluka.
„Možemo da priznamo nemogućnost isplata... Ipak, situacija se normalizuje – isplatićemo sve, a do tada je defolt jedna od opcija za razvoj događaja. Podrazumeva se to bi bio defolt na spoljnom planu, a ne na unutrašnjem, što neće uticati ni na šta“, kaže ekspert.
Ruski bankarski sistem – stabilan, dolar se „ljulja“
Sergej Suvjorov, ruski investicioni strateg, smatra da bi takva mera koja zabranjuje Moskvi da vraća svoj dug u dolarima sa zamrznutih računa mogla da zakomplikuje otplatu spoljnog duga Rusije, ali po njegovom mišljenju, rusko Ministarstvo finansija će uvek naći načina da plati dug u dolarima, između ostalog i iz unutranjših rezervi.
On podseća da je Rusija 4. aprila prvi put u rubljama izmirila obaveze po osnovu suverenih evroobveznica prema stranim vlasnicima u iznosu od 649,2 miliona dolara.
Međutim, konvertovanje u devize neće biti moguće pre nego što Rusiji vrate pristup zamrznutim deviznim računima.
Suvjorov smatra da će čak i ako dođe do defolta on biti „veštački“. Prema njegovim rečima, Rusija ima novca, između ostalog, i u zamrznutim rezervama Centralne banke, pa čak i ako obaveze ne budu izmirene, jasno je da će to biti tehničke prirode i neće svedočiti o nesposobnosti Rusije da otplati svoje spoljne dugove, niti će govoriti o njenoj niskokreditnoj sposobnosti.
S druge strane, portparolka Bele kuće Džen Psaki ističe da sankcije koje je američka administracija uvela Rusiji zbog specijalne operacije u Ukrajini imaju za cilj da primoraju Moskvu da bira između neispunjavanja obaveza i iscrpljivanja njenih dolarskih rezervi.
Ona navodi da resursi Rusije nisu neograničeni, posebno u situaciji kada SAD uvode razorne sankcije i uverena je da će Moskva biti primorana da bira između „pražnjenja preostalih vrednih dolarskih rezervi, korišćenja novih prihoda i neizvršenja obaveza“.
S tim u vezi, Psaki kaže da je cilj američke administracije da „iscrpi resurse koje Rusija ima za nastavak rata protiv Ukrajine“ i da „stvori probleme ruskom finansijskom sistemu“.
Međutim, moskovski političari i eksperti ističu da SAD nisu uspele da parališu ruski bankarski sistem, da Rusija može da izmiri sve svoje obaveze i da te sankcije nanose štetu američkim građanima, podsećajući istovremeno na zaključak Međunarodnog monetarnog fonda da antiruske sankcije podrivaju poverenje u dolar, te da se udeo dolara u obračunima u svetu smanjuje.
Poverenje u dolar je poljuljano, jer svako ko čuva novac u dolarima više ne može da računa na to da mu SAD neće „zarobiti“ novac.
Dezinformisana Beća kuća
Ekonomista Nikita Kričevski podseća da je američko Ministarstvo finansija ranije zabranilo Rusiji da državni dug plaća iz rezervi koje su zamrznute zbog sankcija, dok američke agencije navode da trenutni sankcioni režim omogućava Rusiji da vrši uplate za servisiranje državnog duga u dolarima, bar do isteka odgovarajuće licence krajem maja, ali je pitanje šta će dalje biti.
„U svakoj situaciji postoji znatno više opcija za rešavanje problema. Rezerve se ne mogu potrošiti, jer su zamrznute. Istovremeno, devize dolaze u zemlju i to u velikim količinama. Centralna banka Rusije ima devize, državne kompanije takođe, a ima ih dosta i na računima građana i drugih preduzeća. Dakle, ima ih sve više, pa je o svemu tome suvišno govoriti. To su obične dužničke obaveze koje se otplaćuju. Nismo mi krivi što ih ne možemo izmiriti. Nismo mi zamrznuli rezerve, Amerika je to učinila“, kaže ekonomista.
Komentarišući izjavu Džen Psaki o efikasnosti sankcija, koje su navodno dovele ruski finansijski sistem „na ivici kolapsa“, Kričevski smatra da portparolka Bele kuće neadekvatno procenjuje situaciju, jer nema informacije o tome šta se dešava u Rusiji.
„Ona se rukovodi rečima svog šefa Džoa Bajdena, koji je rekao da dolar vredi 200 rubalja, iako je njegova vrednost 83 rublje. Psaki nije baš najbolje informisana, a ubeđena je da je to što govori istina. Međutim, to svakako nije slučaj. Situacija u zemlji je normalna, ruski finansijski sistem dobro funkcioniše, a fokusiran je na korišćenje rublji…“, kaže ekspert.
