Ukrajina sprema najteži udar na pravoslavlje i slobodu veroispovesti u poslednja dva veka
© Sputnik / Stringer
/ Pratite nas
Ukoliko bi ukrajinski parlament (Rada) eventualno usvojio izmene zakona kojima bi zabranio rad Ruske pravoslavne crkve u Ukrajini, dogodio bi se najteži udar na slobodu veroispovesti u Evropi u poslednja dva veka. Tim potezom, kijevski režim pokazao bi svoje pravo lice, a pokazalo bi se i ko su pravi vlastodavci kijevskih vlastodržaca.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Ovako na vest da je grupa poslanika ukrajinske Rade podnela inicijativu o zabrani RPC u Ukrajini reaguje profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Zoran Čvorović. Podsećamo, izmenama zakona „O slobodi savesti i verskim organizacijama“, Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata zabranila bi se delatnost i oduzele nepokretnosti i druga imovina.
Pokazaće se pravo lice Brisela
Profesor Čvorović podseća da je sloboda veroispovesti kao lično i kolektivno pravo crkve zagarantovano Članom 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
„Time bi kijevski režim na najdrastičniji način prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. A ako za to dobio prećutnu saglasnost Brisela, ako ne bi stigle kritike na račun Kijeva, onda bi se time jasno pokazalo ono što već odavno znamo – da postoje dvojni aršini, kada je u pitanju primena pravnih standarda od strane Evropske unije i da dvojni aršini, čak, postoje i u domenu zaštite ljudskih prava kada je u pitanju Brisel“, komentariše Čvorović.
Ovakav predlog ukrajinskih poslanika pravno je neodrživ, dodaje naš sagovornik – sloboda veroispovesti podleže određenim ograničenjima, ali ona, kako kaže, moraju da se tumače vrlo restriktivno – sa pozivom na zaštitu javnog poretka mogu da se ograniče izvesna prava, ali potpuno zabraniti rad jednoj crkvi, potpuno je neodrživo.
Sa druge strane, napominje Čvorović, Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije ni jednom svojom izjavom ili aktom nije ugrozila integritet i opstanak ukrajinske države. Štaviše, u proteklih osam godina, nakon Majdana i događaja koji su usledili uspela je da sačuva svoju misiju u Donbasu i više puta se zalagala za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
Po tome se vidi, dodaje Čvorović, da ni izjave klira koje su po ocenama mnogih bile čak i previše kompromisne i kooperativne u odnosu na ukrajinski postmajdanski režim i samu ideju Ukrajine kao „Antirusije“, nisu dovoljni.
„Kijevski režim od Ukrajinske pravoslavne crkve traži da bude potpuno podređena pronacističkom režimu i njegovoj ideologiji. To znači da u toj takozvanoj „proevropskoj Ukrajini“ za koju se zalaže kijevski režim nema slobode veroispovesti i nema slobode delovanja crkve u odnosu na državu“, kaže Čvorović.
Odnos Kijeva prema pravoslavlju kao u NDH
Prvi korak ka zabrani rada Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovskog patrijarhata već je davno napravljen, napominje profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, otac Darko Đogo. Pre nego što su sukobi u Ukrajini intenzivirani, kijevske vlasti su zakonom preimenovali Rusku pravoslavnu crkvu u pravoslavnu crkvu koja dolazi iz Rusije.
„Taj zakon je već sugerisao da ta crkva nije autentična crkva građana koji žive u Ukrajini, već je u tom preimenovanju sugerisano da se radi o nekakvoj okupatorskoj i agresorskoj crkvi. To je vrlo slično onome kako danas u Crnoj Gori svi oni koji srbofobiju dišu i izdišu, Srpsku pravoslavnu crkvu nazivaju „Crkvom Srbije““, ističe Đogo.
Iz rečenog proizilazi da predlog kojim bi Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovskog patrijarhata bilo zabranjeno delovanje nije početak, već kraj šikaniranja i proglašavanja kanonske crkve za agresorsku i okupatorsku, dodaje on. na taj način samo bi se legalizovalo već postojeće stanje progonjenosti.
„S obzirom da su vernici Ukrajinske pravoslavne crkve već pojmljeni kao građani drugog reda i eksponenti nekakve „agresivne Moskve“, kako se to u kijevskom političkom žargonu predstavlja, ti zakoni su, nažalost, samo legalizacija drugoklasnosti ljudi koji su vernici Ukrajinske pravoslavne crkve. To je samo legalizacija njihovog progona“, navodi Đogo.
Zabraniti rad neke crkve nikome normalnom ne bi moglo da padne na pamet, ali mnoge stvari koje su do pre tri meseca bile nezamislive, sada se dešavaju – ko je pre tri meseca mogao da zamisli književnost bez Dostojevskog ili muziku bez Čajkovskog, pita se Đogo.
Naš sagovornik smatra da je ono što se dešava sa Ukrajinskom pravoslavnom crkvom Moskovskog patrijarhata uporedivo jedino sa onim što se dešavalo sa Srpskom pravoslavnom crkvom u NDH tokom II svetskog rata, kada su ustaške vlasti stvorile takozvanu Hrvatsku pravoslavnu crkvu (HPC). Način mišljenja ukrajinskih vlasti ide linijom da država mora da stvori sebi lojalnu crkvu i istovremeno progna i uništi onu koju smatra nepoćudnom i nelojalnom.
„Ovo je apsolutno identičan način razmišljanja. Apsolutno politički i kvazilegalni okvir upotrebljen za ono što se trenutno dešava u Ukrajini je ono što je NDH uradila sa proglašenjem HPC. Ako igde postoji analogija koja je neskrivena, koja je u detalje tačna, da je način mišljenja i način delovanja isti, to je to“, priča Đogo.
Ma koliko kanonska ukrajinska crkva uveravala vlasti da je lojalna, sama činjenica da održava kanonske veze sa drugim pravoslavnim crkvama od nje čini sumnjiv element. Tako je ona sama po sebi u očima kijevskog režima provokacija, jer prema shvatanju kijevske političke elite, Ukrajina treba da pokida sve veze sa Rusijom, pa čak i crkvene, veli naš sagovornik.
„Tu govorimo o tome da je postojanje bilo čega što podseća nove identitete i nove narode na njihove veze sa drugim narodima i na stare identitete, predviđeno za uništenje kod ljudi kojima novi identiteti politički, ekonomski i strateški znače“, zaključuje Đogo.
Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata ima široku autonomiju i jedina je kanonski priznata pravoslavna crkva na teritoriji Ukrajine. Međutim, početkom 2019, vaseljenski patrijarh Vartolomej izdao je tomos, potvrdu o autokefalnosti raskolničkoj Pravoslavnoj crkvi Ukrajine; ovu crkvu priznale su, pod pritiskom carigradske patrijaršije grčke crkve – Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska mitropolija i arhiepiskopije na teritoriji Grčke.
