Zašto je Marijupolj ključna tačka ruske specijalne operacije
© Sputnik / Viktor Antonюk
/ Pratite nas
Vojska Donjecke Narodne Republike i jurišne jedinice Oružanih snaga Rusije zalaze duboko u Mariupolj, oslobađajući od ekstremnih ukrajinskih grupacija četvrt za četvrti u gradu koji je postao ključna tačka ruske specijalne operacije.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Oružane snage Ukrajine dotle ne dozvoljavaju civilima da se evakuišu, kriju se iza njih i koriste ih kao živi štit. Ljudi nemaju dovoljno hrane, vode, lekova, u toku je humanitarna katastrofa velikih razmera, piše vojni komentator RIA Novosti Andrej Koc.
Kritična situacija u Marijupolju
Oko deset hiljada pripadnika ukrajinskih snaga ukopalo se u Mariupolju. Okosnicu grupacije čine ostaci 36.brigade marinaca Oružanih snaga Ukrajine i militanata ekstremno nacionalističkog puka „Azov“. Garnizon je dobro naoružan: tenkovi, borbena oklopna vozila i artiljerija koju se ekstremisti ne ustručavaju da sakriju u stambenim naseljima. Ali njihove snage brzo se tope – više od nedelju dana grad je potpuno blokiran. Opkoljeni su više puta tražili da im komanda pošalje pojačanje, ali Kijev to ne može.
Jedinice Oružanih snaga Ukrajine možda bi i htele da napuste opkoljeni grad, ali im ne daju. Šef nacionalnog Centra za kontrolu odbrane Rusije general-pukovnik Mihail Mizincev pozvao je u nedelju protivnika da prestane da pruža otpor, položi oružje i izađe iz Mariupolja humanitarnim koridorima na teritorije koje kontroliše Kijev. Na primer, takva situacija se desila u Siriji: ekstremistima je bilo dozvoljeno da specijalnim autobusima napuste naselja, konkretno Alep. Ali potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk kategorički je odbacila predlog, izjavivši da nikakva predaja ne dolazi u obzir.
„Nastavlja se evakuacija stanovništva u oslobođenim oblastima Mariupolja. Vojno osoblje i dobrovoljci evakuišu civile. Evakuacija je podeljena u nekoliko faza –organizovane su dodatne lokacije odakle se ljudi mogu prebaciti na bezbedno mesto. Situacija se nažalost ne menja u onim oblastima koje su i dalje pod kontrolom nacističkih bataljona. Ovo komplikuje ionako tešku humanitarnu situaciju“, opisao je stanje na terenu lider DNR Denis Pušilin.
Na periferiji praktično nije ostala nijedna cela zgrada, stanovnici se kriju u podrumima i skloništima od bombi. Od 400 hiljada ljudi, samo deset odsto je evakuisano – militanti nikoga ne puštaju. Nema dovoljno vode, hrane, lekova i tople odeće. Zbog ukrajinskog granatiranja teško je dostaviti humanitarnu pomoć.
U Donjeckoj Narodnoj Republici više puta su ukazivali da Oružane snage Ukrajine i ekstremne grupacije koriste istu taktiku: teraju civile na srednje spratove stambene zgrade, a sami se kriju ispod i na krovu odakle i pucaju. Njima je nemoguće odgovoriti punom snagom jer bi poginuli civili.
Strateški grad
I sami ekstremisti tvrde da će se boriti do kraja. Za njih je Mariupolj posebno mesto. Upravo su ovde su u maju-junu 2015.godine borci bataljona Nacionalne garde „Azov“ prošli „vatreno krštenje“, organizovavši brutalno čišćenje, zatvaranje i ubijanje većine lokalnih pristalica DNR. Zatim su osam godina igrali ulogu tajne policije kako bi identifikovali nezadovoljne i neistomišljenike.
Kapitulacija garnizona naneće snažan moralni udarac kijevskim vlastima, a biće podsticaj za ruske i donjecke vojnike. Mariupolj je važan industrijski centar sa metalurškim, mašinskim preduzećima i brodogradilištem. Naravno, ekstremisti će se potruditi da ih maksimalno unište, ali sve se to posle može obnoviti.
Oslobađanjem Mariupolja biće otvoren diektan kopneni put ka Krimu koji je presečen 2014.godine. Ovo će znatno pojednostaviti transport civilnog i vojnog tereta. U budućnosti će se poboljšati i putnički saobraćaj, a Kijev to više neće moći da spreči. Ukrajinske trupe više neće moći ovde da stignu kopnom, a ni preko vode – jer će Azovsko more zapravo postati unutrašnja akumulacija Rusije.
Kijevski režim koji trpi vojni poraz pokrenuo je i na temu Mariupolja intenzivnu kampanju fejkova i dezinformisanja. Vladini mediji tvrde da ruski i donjecki vojnici krše pravila vođenja vojnih dejstava, pucaju na civile i uništavaju sve oko sebe. Kao dokaz pokazuju fotografije i video materijale o navodnim rezultatima sopstvenog napada. Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nabenzja odreagovao je na neviđenu reku laži.
„Čuli smo niz izveštaja“, izjavio je on na sednici Saveta bezbednosti. „To su optužbe za granatiranje sada poznatog porodilišta u Mariupolju i bombardovanje mariupoljskog pozorišta. Kao i da Rusija ne pušta izbeglice, da je bombardovala džamiju sultana Sulejmana u Mariupolju i da su ruske trupe iz automatskog oružja gađale kolonu u Černigovu. Svi ti fejkovi više puta su demantovani“, objašnjava on.
Osigurati Donjeck
Strateški značaj Mariupolja je teško preceniti. Nakon što je počela ruska specijalna operacija, vojska DNR je bacila sve svoje snage i sredstva na južni front. Tri nedelje trupe su se polako ali sigurno kretale ka obali Azova oslobađajući naselja. Istovremeno, na zapadnoj i severozapadnoj periferiji Donjecka i dalje se nalaze ukrajinski artiljerci, koji redovno granatiraju prestonicu DNR. Posle pada Mariupolja njima će se pomno pozabaviti.
"Trupe koje su trenutno angažovane na tom pravcu uništavaju grupaciju Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu koja broji od 50-70 hiljada ljudi“, objašnjava oficir vojske DNR sa nadimkom Breza. „Naš zadatak je da zajedno sa jedinicama ruske armije zatvorimo poklopac „kotla“ u koji će upasti borbeno najspremnija jedinica ukrajinske armije. Oni su se tamo utvrđivali svih ovih osam godina: betonska ojačanja, vatreni položaji za dugo dejstvovanje, artiljerijski i mitraljeski položaji. Ali bez isporuke municije i hrane, oni tamo neće dugo izdržati,“ dodaje on.
Oružane snage Ukrajine to svakako shvataju. Poslednjih dana intenzivirano je granatiranje Donjecka. Oni pokušavaju da unište što više civilne infrastrukture. Samo u ponedeljak na grad je ispaljeno oko 20 granata kalibra 122 i 152 milimetara, a više od 23 hiljade lokalnih stanovnika ostalo je bez struje.
