https://lat.sputnikportal.rs/20220320/koje-evropske-drzave-imaju-najkracu-radnu-nedelju-1135626385.html
Koje evropske države imaju najkraću radnu nedelju
Koje evropske države imaju najkraću radnu nedelju
Sputnik Srbija
U Nemačkoj propisana radna nedelja traje 35,6 sati, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset sati, a nedeljno, sa prekovremenim radom, maksimalno 48 sati. 20.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-20T14:29+0100
2022-03-20T14:29+0100
2022-03-20T14:29+0100
magazin
ekonomija
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/10/1123874941_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_0d9560168bc485d7590c5a6de90c2938.jpg
U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.U Finskoj, u kojoj redovna radna nedelja broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih sati i to u četiri meseca godišnje, piše Ekapija, a prenosi Blic biznis.U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno jer je premija na platu za prva dva prekovremena sata u danu 50 odsto, a za treći i svaki sledeći 100 odsto, dok se na nedeljni prekovremeni rad daje premija od 50 odsto.U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu preti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest meseci.Iako duga radna nedelja štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija Eurofonda o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad tokom državnih praznika, noću ili na dan odmora ona raste do 100 odsto ili, u nekim slučajevima, do čak 150 odsto.Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni nedeljni rad na 48 sati sa prekovremenim satima.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/10/1123874941_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_0a56635948d89a9a18e6fdf312aa2427.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, svet, magazin, radno vreme
društvo, svet, magazin, radno vreme
Koje evropske države imaju najkraću radnu nedelju
U Nemačkoj propisana radna nedelja traje 35,6 sati, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset sati, a nedeljno, sa prekovremenim radom, maksimalno 48 sati.
U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.
U Finskoj, u kojoj redovna radna nedelja broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih sati i to u četiri meseca godišnje, piše Ekapija, a
prenosi Blic biznis.
U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno jer je premija na platu za prva dva prekovremena sata u danu 50 odsto, a za treći i svaki sledeći 100 odsto, dok se na nedeljni prekovremeni rad daje premija od 50 odsto.
U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu preti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest meseci.
Iako duga radna nedelja štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija Eurofonda o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.
U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad tokom državnih praznika, noću ili na dan odmora ona raste do 100 odsto ili, u nekim slučajevima, do čak 150 odsto.
Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.
Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni nedeljni rad na 48 sati sa prekovremenim satima.