Naučnici na pragu razrešenja Hokingovog paradoksa
07:59 19.03.2022 (Osveženo: 08:00 19.03.2022)
CC0 / Pixabay/Gerd Altmann /
Pratite nas
Informacioni paradoks o crnoj rupi Stivena Hokinga je zbunjivao naučnike već pola veka i naveo da dovode u pitanje fundamentalne zakone fizike. Sada kažu da su možda rešili zloglasni problem pokazujući da crne rupe imaju svojstvo poznato kao „kvantne vlasi“.
OBAVEŠTENJE ZA ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Ukoliko se ovo ispostavi kao tačno, označiće veliki napredak u teoretskoj fizici.
Profesor Ksavije Kalmet sa Univerziteta u Saseksu, koji je vodio rad, rekao je da je njegov tim, nakon što je deceniju radio na matematici ovog problema, napravio munjeviti napredak prošle godine, što ih je uverilo da su ga konačno rešili.
„U naučnoj zajednici se generalno smatra da bi rešavanje ovog paradoksa zahtevalo ogromnu promenu paradigme u fizici, što bi dovelo do potencijalnog preformulisanja ili kvantne mehanike ili opšte teorije relativiteta. Ono što smo otkrili – i mislim da je posebno uzbudljivo je da ovo nije neophodno“, rekao je Kalmet.
Hokingov paradoks se svodi da to da po zakonima kvantne fizike fizička informacija ne može da nestane, ali je genijalni britanski naučnik postavio pitanje verodostojnosti toga jer bilo koji objekat koji uđe u crnu rupu suštinski nestaje i sve informacije sa njim prestaju da postoje.
Međutim, to krši suštinske pretpostavke i klasične i kvantne fizike o termodinamičkom stanju sistema po kom stanje sistema u jednom trenutku treba da determiniše njegovu vrednost u bilo kojoj daljoj vremenskoj tački, prenosi RTS.
Paradoks je decenijama zbunjivao naučnu zajednicu, koja je ponudila brojne predloge za njegovo rešenje, ali je većina njih zahtevala promenu zakona kvantne mehanike ili Ajnštajnove opšte teorije relativnosti “ dva stuba moderne fizike.
Nasuprot tome, teorema „kvantne vlasi“ tvrdi da rešava paradoks i pomoću matematičke formule pomirujući opštu teoriju relativnosti i kvantnu mehaniku.
Teorema „kvantne vlasi“
Ime je izvučeno na osnovu pretpostavke u klasičnoj fizici da crne rupe mogu da se sagledaju kao veoma jednostavni objekti, koje definišu samo njihova masa i brzina rotacije.
Pretpostavka prostih „ćelavih“ crnih rupa dobila je 70-ih godina naučni nadimak „ćosava teorema“.
Kalmet i njegovi saradnici pošli su od pretpostavke da su crne rupe složenije, odnosno „dlakavije“. Dok se materija urušava u crnoj rupi, ona ostavlja blagi otisak u njenom gravitacionom polju.
Taj otisak nazvali su „kvantna vlas“. Putem njega bi bio omogućen mehanizam kroz koji bi informacija bila sačuvana tokom urušavanja crne rupe.
Po ovoj teoremi, dve crne rupe identične mase i radijusa, ali različite interne kompozicije, imale bi suptilne razlike u svojim gravitacionim poljima.
„Naše rešenje ne zahteva spekulisanje. Umesto toga pokazuje da dve teorije mogu da se koriste u pravljenju konzistentnih proračuna o crnim rupama i objasne kako se informacije čuvaju bez potrebe radikalnih promena u fizici“, istakao je Kalmet.
