Crne rupe su regije prostor-vremena u kojima je gravitacija toliko jaka da im ništa - čak ni svetlost - ne može pobeći. Decenijama su mnogi naučnici verovali da ono što upadne u crnu rupu zauvek nestaje i da u njima nema informacija. Novo istraživanje ovo dovodi u pitanje.
Međunarodni tim naučnika tvrdi da je opovrgao teoremu kosi crnih rupa predstavljenu 1967. Prema teoremi o kosi, crna rupa bi se mogla kategorisati pomoću tri tačke podataka - njenog naelektrisanja, mase i momenta impulsa. Sve ostale informacije (u teoremi opisane kao kosa) o materiji koja je formirala crnu rupu ili pada u nju nestaju iza horizonta.
Ali novo istraživanje baca sumnju na ideju ćelavosti ili barem na njenu univerzalnu primenu. Kompjuterske simulacije ukazuju da „ekstremne“ crne rupe - one čiji je momenat impulsa ili električni naboj potpuno maksimalan – imaju ipak „nekoliko dlačica tu i tamo“.
Tokom svoje studije naučnici su koristili intenzivne numeričke simulacije da bi generisali rezultat. Koristili su desetine vrhunskih jedinica za obradu grafike - svaka je imala 5.000 jezgara. „Svaki od ovih grafičkih procesora može da izvrši čak 7 biliona izračunavanja u sekundi“, rekao je profesor Gaurav Hana sa Univerziteta Masačusets Dartmut. Međutim, čak i sa tako snažnim hardverom, trebalo je mnogo nedelja da se završe simulacije.
„Ovaj novi rezultat je iznenađenje, jer su teoreme o jedinstvenosti crne rupe dobro utemeljene, (kao i njihovo proširenje na ekstremne crne rupe)“, rekao je Lior Burko iz centra „Teis riserč“ u Kaliforniji. „Mora postojati pretpostavka teorema koje nisu zadovoljene da bi se objasnilo kako se teoreme ne primenjuju u ovom slučaju“.
Navedena „kosa crne rupe“ manifestuju se kao „veličina koja se može konstruisati iz prostorno-vremenske krivine na horizontu crne rupe koja je očuvana i koju može izmeriti udaljeni posmatrač“, navodi se u izjavi. Ova količina zavisi od detalja nastanka crne rupe, pa premašuje trio mase, momenta impulsa i naelektrisanja.
Uzbudljivo, takve „dlake“ možda neće zauvek ostati čisto teoretske. Naučnici bi mogli da ih primete pomoću detektora gravitacionih talasa, prema novoj studiji koja je objavljena 26. januara u časopisu „Fizikal rivju“.
Pročitajte i:
