Moskva: Sankcije neće proći nezapaženo kod njihovih inicijatora
© Sputnik / Maxim Blinov
Pratite nas
Rusija je spremna da se suprotstavi sankcijama i drugim ograničenjima, biće teško, ali nema panike, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Aleksandar Pankin.
OBAVEŠTENJE ZA SVE ČITAOCE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
Prema njegovim rečima, uzajamna zavisnost ruske ekonomije s drugim zemljama u nekim slučajevima dostiže i 50 odsto, tako da sankcije neće proći nezapaženo kod njihovih inicijatora.
„Naravno, posledice će imati svi, zbog toga ne možemo jednim potezom pera, prema zakonu jedne zemlje ili grupe zemalja, izaći ili biti ograđeni nekakvom gvozdenom zavesom ili kamenim zidom od celog sveta. Mnogi mogu da kažu da je uloga Rusije beznačajna, ništavna. Negde je to nekoliko procenata, negde je petnaestak procenata, a negde 30, 40 ili pedeset“, rekao je Pankin u intervjuu za list „Izvestija“.
Diplomata je istakao da će globalna ekonomija, koja je već pretrpela šokantne posledice zbog pandemije, zbog antiruskih sankcija preživeti ogroman šok.
„Naravno, biće preispitane cifre ekonomskog rasta, trgovinske razmene, cifre deficita isporuka. Rusija je ozbiljan učesnik u svetskim privrednim vezama, zbog toga to neće proći nezapaženo. I to se ne tiče samo tokova energenata, sirovina i prehrambene industrije“, naglasio je Pankin.
Evropa će osetiti talas posledica od sankcija Rusiji
Prema njegovoj oceni, Evropa će osetiti talas posledica od antiruskih sankcija, ali to neće imati veze sa energetikom, jer će Rusija ispuniti svoje obaveze.
„Kakvi će to biti talasi? Njih već vidite i oni će krenutu u pravcu Zapadne Evrope koja zavisi od nas, ali ne zato što mi isporuke energenata koristimo kao oružje, mi uvek ispunjavamo svoje obaveze, koje proizilaze iz ugovora i sporazuma. I mi ćemo svoje obaveze ispuniti u onoj meri u kojoj su tražene“, rekao je Pankin.
Diplomata je naglasio da Moskva, kada je reč o sankcijama, ne isključuje da „još nije stigao najgori scenario“, ali i da Zapad može da se „povuče unazad“.
„Uvek smo govorili da smo spremni za sve scenarije, uključujući i one najgore u ekonomskom i finansijskom smislu. Možda još nismo stigli do najgorih scenarija, iako naši partneri imaju tendenciju da prete preduzimanjem velikih koraka, a onda da se malo povuku, shvatajući da pucaju ne samo sebi u nogu, već možda i negde više“, rekao je Pankin.
Cilj inicijatora sankcija – uništavanje zemlje i naroda
Bez obzira na razloge za sankcije Rusiji, cilj njihovih inicijatora je da unište Rusiju i njen narod, smatra Pankin.
Govoreći o zapadnim sankcijama, on je primetio da je „najvažnije što iza ove verbalne kazuistike stoji apsolutno jasan cilj – da se zemlja uništi i to ne samo njena elita i pojedinci na spiskovima, već da se uništi narod“.
Uništavanje partnera u Evroazijskom savezu
Prema njegovim rečima, antiruske sankcije pogodiće partnere Moskve u Evroazijskom savezu kao maljem.
„Naravno, sankcije Rusiji ne samo što će rikošetirati, već će verovatno kao maljem udariti i po našim saveznicima, najbližim ekonomskim i trgovinskim partnerima na evroazijskom prostoru. A tema sankcija i njihovo ublažavanje nalazila se na našem evroazijskom dnevnom redu već dugo“, rekao je zamenik ministra.
Prema njegovim rečima, „teško je zamisliti ko će zameniti Rusiju na tržištima EAEU, s obzirom na to da imamo slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i radne snage“.
„Računamo na solidarnost naših evroazijskih partnera, nadamo se da ćemo u ovim teškim vremenima moći da opstanemo. Postoji čitav niz instrumenata koji se, kako smo upozoravali, moraju uvesti i oni su iskorišćeni – računi u nacionalnim valutama, mogućnosti privlačenja naših regionalnih razvojnih banaka za finansiranje“, naveo je Pankin.
On je dodao da će „naše evroazijske partnere na svaki način odgurivati od nas – to se ne krije, to se dešava na kursu totalne izolacije Rusije“.
„Ali očekujemo da će međusobna povezanost naših interesa i neminovnost koju moramo zajedno da razvijamo preovladati u raspoloženju... Niko nikoga ne tlači, niko nikome ništa ne nameće – ni veliki malima, ni mali velikima“, konstatovao je on.
„Koji su ciljevi ovog zadatka? Pa, naravno, da se minimizira naše učešće u globalnoj ekonomiji, nanese značajna šteta našoj odbrambenoj sposobnosti zbog ekonomskih faktora. I da se udari na stanovništvo i to u koju svrhu – kako bi se izazvalo njihovo protestno raspoloženje ili drugi koraci... Uvek je bilo jasno zašto Rusiju potiskuju i pritiskaju, čineći joj život nepodnošljivim“, zaključio je Pankin.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“, da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu. Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
Kao odgovor na vojnu operaciju, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov primetio je da su to veoma ozbiljna ograničenja, ali se Rusija za njih unapred pripremala. Sa svoje strane, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su strane kompanije koje odbijaju da posluju sa Rusijom to učinile pod ogromnim pritiskom, ali da će Rusija rešiti sve probleme sa ekonomijom koje joj Zapad stvara.
