https://lat.sputnikportal.rs/20220305/proglas-srpskih-intelektualaca-protiv-glasanja-srbije-u-un-povodom-krize-u-ukrajini-1135082373.html
Proglas srpskih intelektualaca protiv glasanja Srbije u UN povodom krize u Ukrajini
Proglas srpskih intelektualaca protiv glasanja Srbije u UN povodom krize u Ukrajini
Sputnik Srbija
Deo srpskih intelektualaca potpisao je apel povodom odluke zvanične Srbije da podrži rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se osuđuje intervencija Rusije u... 05.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-05T17:27+0100
2022-03-05T17:27+0100
2022-03-05T17:27+0100
srbija
srbija
srbija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/19/1130142245_0:156:3001:1844_1920x0_80_0_0_b2af7f6ffff9f3fdfe504050c0ffbace.jpg
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).Oni smatraju da su se tim činom vlasti Srbije svrstale na stranu NATO zemalja što je, po njima, u suprotnosti sa interesima srpskog naroda.„Nakon osam godine agonije, započete nasilnim svrgavanjem legalno izabrane vlasti 2014. u Ukrajini, a obeležene neprestanim stradanjem civilnog stanovništva, stalnim granatiranjem Donbasa, organizovanjem brojnih diverzantsko-terorističkih akcija, zastrašivanjem građana koji drugačije misle, ograničavanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda, reafirmisanjem nacističke ideologije i bujanjem ekstremizma, pretvaranjem Ukrajine u sredstvo prodora NATO ka ruskim granicama, Rusija je otpočela vojnu akciju u cilju odbrane ruske države i ruskog naroda, u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. To je direktna posledica toga što su političke elite Ukrajine, uz otvorenu podršku svojih zapadnih mentora, uporno izbegavale da primene dogovore potpisane u Minsku još 2015, verifikovane Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti, čime bi se mir sačuvao bez dalje eskalacije krize i novih ratnih razaranja“, navode potpisnici apela.Oni napominju da je Rusija ovo za sebe životno važno pitanje pokušavala da reši putem pregovora sa SAD i NATO — u više navrata, a poslednji put počevši od decembra 2021, s ciljem dobijanja pravnih, uzajamno obavezujućih garancija, radi dugoročnog osiguravanja strateške stabilnosti u zapadnoj Evroaziji.Međutim, ocenjuju potpisnici, 23. februara 2022. SAD su zvanično saopštile da daljih razgovora na tu temu neće biti. Doslovno istovremeno, aktuelni ukrajinski predsednik je, obraćajući se na Bezbednosnom forumu u Minhenu, obznanio kako Ukrajina želi da odustane od višedecenijskog statusa nenuklearne države.„Suočena s agresivnim natovskim militarizmom, potpomognutim njegovim lokalnim eksponentom — oficijalnim ukrajinskim ekstremizmom, utemeljenom na radikalnoj rusofobiji, koji se nije libio da teritoriju i oružane snage zemlje stavi u službu opasnih, čak i nuklearnih pretnji po bezbednost Rusije i po svetski mir, Rusija, na koncu, nije imala izbora nego da sama ishoduje bezbednosna jemstva za sebe.U apelu javnosti potpisnici ističu:„Svesni tragične situacije u kojoj su se našli građani Ukrajine, koji sada stradaju usled posledica osmogodišnjeg vazalnog i krajnje neodgovornog upravljanja njihovom zemljom, a u nadi da će se ruska vojna operacija završiti u što kraćem roku, sa što manje žrtava, na obema stranama, te da će kraj oružanih neprijateljstava doneti stabilnost, pravdu i slobodu svim njenim građanima, mi dole potpisani izražavamo stav da se prilikom opredeljivanja o tekućim dešavanjima u obzir moraju uzeti sve činjenice i razvoj događaja u dužem periodu. Takođe, upozoravamo da histerična reakcija od strane niza evropskih država, kao i EU i NATO u celini, može izazvati dramatične posledice i stvari učiniti mnogo gorima, pa je kao takva apsolutno neprihvatljiva“.Potpisnici koji osuđuju potez Srbije u OUN su:1. Matija Bećković, akademik2. Danilo N. Basta3. prof. dr Slobodan Remetić, akademik4. prof. dr Miloš Ković5. prof. dr Dušan Proroković6. prof. dr Časlav D. Koprivica7. prof. dr Siniša Atlagić8. Đuro Bilbija, novinar publicista9. Milana Babić, publicista i književnik10. prof. dr Siniša Borović, general11. prof. dr Milan Brdar12. prof. dr Đorđe Bubalo13. doc. dr Željko Budimir14. Aleksandar Vujović, novinar i publicista15. prof. dr Slobodan Vujošević16. prof. dr Igor Vuković17. Jovo Vukelić, novinar18. Marinko Vučinić, publicista19. prof. dr Jelena Gajić20. dr Stevan Gajić21. prof. dr Irina Deretić22. Spomenka Deretić, novinar23. dr Vladimir Dimitrijević24. dr Dragana Drakulić-Prijma25. prof. dr Jovan B. Dušanić26. prof. dr Aleksandar Đikić27. Nikola N. Živković, publicista28. prof. dr Obrad Zelić29. Igor Ivanović, publicista30. doc dr Novica Janković31. dr Slobodan Janković32. dr Jovan Janjić33. dr Bojan Jovanović34. docent dr Miloš Jovanović35. Stefan Karganović36. prof. dr Zoran Kinđić37. dr Snežana Kirin38. Mitar Kovač, general39. Zoran Kostić, pjesnik40. dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar41. prof. r Milan Lekić42. prof. dr Slavoljub Lekić43. prof. dr Aleksandar Lipkovski44. Siniša Ljepojević, publicista45. prof. Dr Marko Malović46. prof. dr Savo Marković47. Mihailo Medenica, pisac i publicista48. dr Aleksandar Mitić49. prof. dr Radomir Milašinović50. Nikola Milovančev, publicista51. Diana Milošević, novinar52. prof. dr Slobodan Orlović53. Aleksandar Pavić, publicista54. dr Marko Pejković55. prof. dr Srđan Perišić56. prof. dr Dragoljub Petrović57. prof. dr Milan Pršić58. prof. dr Radovan Radinović, general59. mr Radojka Remetić60. prof. dr Mitra Reljić61. prof. dr Slobodan Reljić62. prof. dr Branislav Ristivojević63. prof. dr Aleksandar Sedmak64. prof. dr Dobrivoje Stanojević65. prof. dr Milomir Stepić66. prof. dr Rada Stijović67. prof. dr Aleksandar Terzić68. prof. dr Ratko Tošić69. dr Dragan Hamović70. Jovo Cvjetković, izdavač i publicista71. prof. dr Đorđe S. Čantrak72. prof. dr Zoran Čvorović73. prof. dr Srđan Šljukić74. prof. dr Marica Šljukić75. prof. dr Mihailo Šćepanović76. dr Nebojša Šuletić
https://lat.sputnikportal.rs/20220302/vucic-srbija-se-u-un-pridruzila-osudi-napada-na-ukrajinu-nismo-podrzali-sankcije-rusiji-1134971346.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220304/rusija-denacifikacija-ukrajine-je-dug-proces-presudnu-ulogu-odigrace-ukrajinski-narod-1135027850.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220226/1134807768.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/19/1130142245_166:0:2833:2000_1920x0_80_0_0_037b0dc8d8ca0487be36c670d94e2ad3.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika
srbija, srbija – politika
Proglas srpskih intelektualaca protiv glasanja Srbije u UN povodom krize u Ukrajini
Deo srpskih intelektualaca potpisao je apel povodom odluke zvanične Srbije da podrži rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se osuđuje intervencija Rusije u Ukrajini.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com). Oni smatraju da su se tim činom vlasti Srbije svrstale na stranu NATO zemalja što je, po njima, u suprotnosti sa interesima srpskog naroda.
„Nakon osam godine agonije, započete nasilnim svrgavanjem legalno izabrane vlasti 2014. u Ukrajini, a obeležene neprestanim stradanjem civilnog stanovništva, stalnim granatiranjem Donbasa, organizovanjem brojnih diverzantsko-terorističkih akcija, zastrašivanjem građana koji drugačije misle, ograničavanjem osnovnih ljudskih prava i sloboda, reafirmisanjem nacističke ideologije i bujanjem ekstremizma, pretvaranjem Ukrajine u sredstvo prodora NATO ka ruskim granicama, Rusija je otpočela vojnu akciju u cilju odbrane ruske države i ruskog naroda, u cilju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. To je direktna posledica toga što su političke elite Ukrajine, uz otvorenu podršku svojih zapadnih mentora, uporno izbegavale da primene dogovore potpisane u Minsku još 2015, verifikovane Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti, čime bi se mir sačuvao bez dalje eskalacije krize i novih ratnih razaranja“, navode potpisnici apela.
Oni napominju da je Rusija ovo za sebe životno važno pitanje pokušavala da reši putem pregovora sa SAD i NATO — u više navrata, a poslednji put počevši od decembra 2021, s ciljem dobijanja pravnih, uzajamno obavezujućih garancija, radi dugoročnog osiguravanja strateške stabilnosti u zapadnoj Evroaziji.
Međutim, ocenjuju potpisnici, 23. februara 2022. SAD su zvanično saopštile da daljih razgovora na tu temu neće biti. Doslovno istovremeno, aktuelni ukrajinski predsednik je, obraćajući se na Bezbednosnom forumu u Minhenu, obznanio kako Ukrajina želi da odustane od višedecenijskog statusa nenuklearne države.
„Suočena s agresivnim natovskim militarizmom, potpomognutim njegovim lokalnim eksponentom — oficijalnim ukrajinskim ekstremizmom, utemeljenom na radikalnoj rusofobiji, koji se nije libio da teritoriju i oružane snage zemlje stavi u službu opasnih, čak i nuklearnih pretnji po bezbednost Rusije i po svetski mir, Rusija, na koncu, nije imala izbora nego da sama ishoduje bezbednosna jemstva za sebe.
U apelu javnosti potpisnici ističu:
„Svesni tragične situacije u kojoj su se našli građani Ukrajine, koji sada stradaju usled posledica osmogodišnjeg vazalnog i krajnje neodgovornog upravljanja njihovom zemljom, a u nadi da će se ruska vojna operacija završiti u što kraćem roku, sa što manje žrtava, na obema stranama, te da će kraj oružanih neprijateljstava doneti stabilnost, pravdu i slobodu svim njenim građanima, mi dole potpisani izražavamo stav da se prilikom opredeljivanja o tekućim dešavanjima u obzir moraju uzeti sve činjenice i razvoj događaja u dužem periodu. Takođe, upozoravamo da histerična reakcija od strane niza evropskih država, kao i EU i NATO u celini, može izazvati dramatične posledice i stvari učiniti mnogo gorima, pa je kao takva apsolutno neprihvatljiva“.
Potpisnici koji osuđuju potez Srbije u OUN su:
1. Matija Bećković, akademik
3. prof. dr Slobodan Remetić, akademik
5. prof. dr Dušan Proroković
6. prof. dr Časlav D. Koprivica
7. prof. dr Siniša Atlagić
8. Đuro Bilbija, novinar publicista
9. Milana Babić, publicista i književnik
10. prof. dr Siniša Borović, general
12. prof. dr Đorđe Bubalo
13. doc. dr Željko Budimir
14. Aleksandar Vujović, novinar i publicista
15. prof. dr Slobodan Vujošević
16. prof. dr Igor Vuković
17. Jovo Vukelić, novinar
18. Marinko Vučinić, publicista
19. prof. dr Jelena Gajić
21. prof. dr Irina Deretić
22. Spomenka Deretić, novinar
23. dr Vladimir Dimitrijević
24. dr Dragana Drakulić-Prijma
25. prof. dr Jovan B. Dušanić
26. prof. dr Aleksandar Đikić
27. Nikola N. Živković, publicista
28. prof. dr Obrad Zelić
29. Igor Ivanović, publicista
30. doc dr Novica Janković
31. dr Slobodan Janković
34. docent dr Miloš Jovanović
36. prof. dr Zoran Kinđić
39. Zoran Kostić, pjesnik
40. dr Miodrag Kulić, teorijski fizičar
42. prof. dr Slavoljub Lekić
43. prof. dr Aleksandar Lipkovski
44. Siniša Ljepojević, publicista
45. prof. Dr Marko Malović
46. prof. dr Savo Marković
47. Mihailo Medenica, pisac i publicista
49. prof. dr Radomir Milašinović
50. Nikola Milovančev, publicista
51. Diana Milošević, novinar
52. prof. dr Slobodan Orlović
53. Aleksandar Pavić, publicista
55. prof. dr Srđan Perišić
56. prof. dr Dragoljub Petrović
57. prof. dr Milan Pršić
58. prof. dr Radovan Radinović, general
60. prof. dr Mitra Reljić
61. prof. dr Slobodan Reljić
62. prof. dr Branislav Ristivojević
63. prof. dr Aleksandar Sedmak
64. prof. dr Dobrivoje Stanojević
65. prof. dr Milomir Stepić
66. prof. dr Rada Stijović
67. prof. dr Aleksandar Terzić
68. prof. dr Ratko Tošić
70. Jovo Cvjetković, izdavač i publicista
71. prof. dr Đorđe S. Čantrak
72. prof. dr Zoran Čvorović
73. prof. dr Srđan Šljukić
74. prof. dr Marica Šljukić
75. prof. dr Mihailo Šćepanović