Analitičar iz Amerike: Zapad hoće da uništi Rusiju, režiraće i nove Markale /video/
© Sputnik / Nikola Bižić
Pratite nas
Zapad protiv Rusije vodi ekonomski, finansijski, ali najpre propagandni rat, kaže politički analitičar iz Vašingtona Džim Džatras za Sputnjik. Uskoro možemo da očekujemo neki „veliki zločin“, poput Markala i Račka, bojnih otrova u Siriji ili Gadafijevih vojnika-silovatelja nakljukanih vijagrom, dodaje on.
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu, koji niko ne može da ugasi, a sve video sadržaje na platformi „Odisi“ (odysee.com).
U propagandnom ratu protiv Rusije, na Zapadu se govori da ruska specijalna intervencija u Ukrajini ne ide po planu, kako se ruska vojska suočava sa logističkim problemima, kao i da trupe kasne u ispunjavanju zadataka, ističe Džatras.
„Zapad iskorišćava činjenicu da Rusi ne gađaju namerno infrastrukturu. Za razliku od Libije, Beograda, Iraka, ne vidimo uništavanje električne mreže, vodovoda ili mostova. Oni ne nastoje da unište Ukrajinu, čak ni da ubiju veliki broj ukrajinskih vojnika. Oni pokušavaju da okruže ukrajinske vojnike, primoraju ih na predaju, a potom da nađu način da okončaju rat i obezglave ukrajinski režim bez uništavanja zemlje. Ovo se koristi protiv Rusije“, naglašava on.
Cilj je uništiti Rusiju kao državu
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, iako izabran kao kandidat koji se zalagao za mir, nije mogao da ispuni svoju agendu kada je došao na vlast, što zbog radikalnih elemenata u samoj Ukrajini, što zbog pritisaka zapadnih vlada koje nisu želele da Ukrajina primeni Minske sporazume i nisu želele smirivanje ukrajinske krize. Prema Džatrasovim rečima, izgleda da je ovaj drugi momenat bio presudan za rasplamsavanje krize.
„One su želele Ukrajinu kao NATO platformu protiv Rusije, jer sve ovo što se dešava nije povezano sa Ukrajinom, to je povezano sa Rusijom i rusko-evropskim odnosima, prvenstveno rusko-nemačkim odnosima. Njima je bilo potrebno da se ukrajinska kriza nastavlja, kako bi mogli da ostvare svoje maksimalističke ciljeve koji su vezani za povratak Donbasa, ali i Krima u Ukrajinu, da održavaju stanje tinjajućeg rata i provociraju krize kako bi uništili Rusiju, što je zapravo i glavni cilj ovde“, kaže Džatras.
Cilj u igri koju Zapad vodi u Ukrajini je promena režima u Moskvi, potčinjavanje Ruske Federacija, pa čak i razbijanje Rusije kao države i to se nikada ne sme smetnuti s uma, smatra naš sagovornik. Ukrajina je u svemu tome samo oruđe, a velika većina ukrajinskih građana dozvolila je da budu žrtvovani kao oruđe zapadne politike protiv Rusije.
Ovo je pitanje života i smrti za Rusiju
Prema Džatrasovim rečima, nema nikakve sumnje da je trenutna kriza za Rusiju pitanje života i smrti.
Naš sagovornik kaže da ne zna ima li Zapad nameru da se još više umeša u ukrajinsku krizu, odnosno da vojno interveniše; za sada iz država NATO i EU, izuzimajući Mađarsku, pristiže oružje, a mnogi na Zapadu maštaju o izbijanju pobune u Rusiji. Naš sagovornik podseća na reči Vladimira Putina da će svaka zemlja koja pokuša da se umeša trpeti posledice koje ne može ni da zamisli.
Ove reči trebalo bi uzeti za ozbiljno – Džatras ne sumnja da bi Rusija mogla da interveniše protiv baza iz kojih se ukrajinske snage snabdevaju oružjem. Ovu tezu potkrepljuje činjenicom da je Rusija naučila nešto iz sovjetskog iskustva tokom rata u Avganistanu 1979.-1989. – tada su mudžahedini snabdevani oružjem iz američke baze u Pešavaru, u Pakistanu, a SSSR iz nekog razloga nije intervenisao. Sa druge strane, rusko političko rukovodstvo je svesno da se radi o pitanju samog opstanka države.
Zapad nema izlaznu strategiju
Zapad, kaže Džatras, nema izlaznu strategiju za nastalu krizu; napori Francuske, a delimično i Nemačke da uspostave dijalog sa Moskvom o njenim opravdanim brigama vezanim za bezbednosne rizike, okončani su.
„Ulazak u Ukrajinu nije bila prva opcija Moskve. Više su voleli da čuju da je Zapad rekao: „Da, pregovaraćemo o vašim bezbednosnim brigama i proširenju NATO-a; da, nateraćemo Kijev da poštuje Minske sporazume i pregovara sa Donbasom“. Moskva je to tražila do poslednjeg trenutka. Ali, Zapad nije želeo da to učini; Moskva je znala da neće to uraditi i u tom smislu, mislim da su Vašington i London dobili ono što su želeli. Novi Hladni rat za još nekoliko generacija“, naglašava Džatras.
Ne treba zaboraviti da je cilj NATO-a kada je osnovan bio da drži Ameriku u igri, Rusiju van igre, a Nemačku potčinjenu. SAD i Britanija su sada na pragu da ponovo postignu istu stvar.
„Naterali su Nemce, Francuze i ostale slabije partnere u NATO-u da se vrate u rezervat. U doglednoj budućnosti, oni će biti pod američkom kontrolom. I biće novog Hladnog rata, samo što će linija razdvajanja, umesto kroz Nemačku, prolaziti kroz Ukrajinu“, objašnjava Džatras.
U kontekstu izbijanja novog Hladnog rata, teško je odrediti kakva će biti budućnost Evrope. Prema Džatrasovim rečima, sve će zavisiti koliko je Evropa sposobna da se nosi sa mogućim kolapsom svetskog finansijskog sistema. On smatra da Rusija neće doživeti ekonomski kolaps zbog sankcija koje su joj nametnute – ona je najbliža samodovoljnosti, onoliko koliko jedno tržište može da bude – ima energente, žitarice, metale i mnoge druge resurse.
„Nisam siguran koliko evropske ekonomije mogu dobro da rade – imajte na umu da sve sankcije, uključujući i isključivanje Rusije iz SVTFT-a, predstavljaju moguće rizike za podrivanje zapadnog finansijskog sistema, tako da je ovo možda trka prema dnu. Videćemo, u narednim nedeljama i mesecima ko duže može da izdrži“, zaključuje Džatras.
