https://lat.sputnikportal.rs/20220227/haruki-murakami-otkrio-svojih-pet-omiljenih-knjiga-1134805441.html
Haruki Murakami otkrio svojih pet omiljenih knjiga
Haruki Murakami otkrio svojih pet omiljenih knjiga
Sputnik Srbija
Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih živih književnika. Rođen je u japanskom gradu Kjoto, 12. januara 1949. godine. Pored ogromne popularnosti koju je... 27.02.2022, Sputnik Srbija
2022-02-27T12:00+0100
2022-02-27T12:00+0100
2022-02-27T12:00+0100
kultura
kultura – vesti
kultura
književnost
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/11/1132557403_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_a836689842f11a5098738f667d7a8926.jpg
Kada su u pitanju njegove književne inspiracije, tu je lista velika, ali Murakami je na svom sajtu uspeo da izdvoji pet omiljenih knjiga.1. Frensis Skot Ficdžerald – „Veliki Getsbi”Ako bih morao da izdvojim samo jednu knjigu koja mi najviše znači, bez oklevanja bih izabrao „Getsbija“. Da nije bilo ovog romana, ne bih pisao ovako kako pišem danas, a moguće je da ne bih uopšte ni pisao, mada to nije sasvim sigurno.2. Rejmond Čendler – „Dugo opraštanje“Filip Marlou je Čendlerova fantazija, ali on je stvaran za mene. Ja prevodim one pisce koje volim da čitam, pa sam tako preveo sve romane Rejmonda Čendlera. Obožavam njegov stil. Pročitao sam „Dugo opraštanje“ pet ili šest puta.3. Franc Kafka – „Zamak“Prvi put sam se susreo sa Kafkinim radom kada sam imao 15 godina, a to je bila knjiga „Zamak“. To je jedna velika, odlična knjiga. Prosto me je šokirala. Svet koji je Kafka opisao u ovoj knjizi bio mi je tako stvaran i nestvaran u isto vreme da mi se činilo da su mi srce i duša pokidani na dva dela.4. Fjodor Dostojevski – „Braća Karamazovi“Većina pisaca ima sve slabije i slabije radove što su stariji, ali to nije slučaj sa Dostojevskim. Njegova dela su bila sve veća i sve bolja vremenom. „Braću Karamazove“ napisao je krajem svojih pedesetih godina. To je odličan roman.5. DŽ.D. Salindžer – „Lovac u žitu“Ovo je mračna priča, veoma uznemirujuća. Uživao sam u njoj kada sam imao sedamnaest godina, pa sam odlučio da je prevedem. Sećam se da je bila smešna, ali mračna i upečatljiva. Mora da nisam bio najsrećniji kada sam bio mlad.Pored toga, Murakami na svom sajtu navodi Rejmonda Čendlera, Kurta Vonegata i Ričarda Brotigana kao glavne književne uzore.
https://lat.sputnikportal.rs/20220210/poslednji-puskinov-dvoboj-strast-koja-je-velikom-ruskom-piscu-dosla-glave-1134149118.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220225/najduza-rec-na-svetu-potice-iz-5-veka-1134765481.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220123/kada-nisi-siguran-citaj-naglas-porucio-pre-jednog-veka-tvorac-uliksa-biblije-neshvacenih-1133561779.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura – vesti, kultura, književnost, magazin
kultura – vesti, kultura, književnost, magazin
Haruki Murakami otkrio svojih pet omiljenih knjiga
Haruki Murakami je jedan od najpoznatijih živih književnika. Rođen je u japanskom gradu Kjoto, 12. januara 1949. godine. Pored ogromne popularnosti koju je stekao kao književnik, prilično otvoreno govori o svom procesu pisanja i dnevnim rutinama, među kojima se ističu trčanje i slušanje muzike, naročito džeza.
Kada su u pitanju njegove književne inspiracije, tu je lista velika, ali Murakami je na svom sajtu uspeo da
izdvoji pet omiljenih knjiga.
1. Frensis Skot Ficdžerald – „Veliki Getsbi”
Ako bih morao da izdvojim samo jednu knjigu koja mi najviše znači, bez oklevanja bih izabrao „Getsbija“. Da nije bilo ovog romana, ne bih pisao ovako kako pišem danas, a moguće je da ne bih uopšte ni pisao, mada to nije sasvim sigurno.
2. Rejmond Čendler – „Dugo opraštanje“
Filip Marlou je Čendlerova fantazija, ali on je stvaran za mene. Ja prevodim one pisce koje volim da čitam, pa sam tako preveo sve romane Rejmonda Čendlera. Obožavam njegov stil. Pročitao sam „Dugo opraštanje“ pet ili šest puta.
Prvi put sam se susreo sa Kafkinim radom kada sam imao 15 godina, a to je bila knjiga „Zamak“. To je jedna velika, odlična knjiga. Prosto me je šokirala. Svet koji je Kafka opisao u ovoj knjizi bio mi je tako stvaran i nestvaran u isto vreme da mi se činilo da su mi srce i duša pokidani na dva dela.
4. Fjodor Dostojevski – „Braća Karamazovi“
Većina pisaca ima sve slabije i slabije radove što su stariji, ali to nije slučaj sa Dostojevskim. Njegova dela su bila sve veća i sve bolja vremenom. „Braću Karamazove“ napisao je krajem svojih pedesetih godina. To je odličan roman.
5. DŽ.D. Salindžer – „Lovac u žitu“
Ovo je mračna priča, veoma uznemirujuća. Uživao sam u njoj kada sam imao sedamnaest godina, pa sam odlučio da je prevedem. Sećam se da je bila smešna, ali mračna i upečatljiva. Mora da nisam bio najsrećniji kada sam bio mlad.
Pored toga, Murakami na svom sajtu navodi Rejmonda Čendlera, Kurta Vonegata i Ričarda Brotigana kao glavne književne uzore.
